Real Madrid biznis – četiri Sumesto tri B

Prošlog 27. maja trijumfom u Rimu u finalu Lige šampiona protiv Mančester junajteda Barselona je kompletirala najuspešniju sezonu u istoriji dugoj 108 godina i pobrala simpatije i komplimente u celom svetu.

Četiri dana kasnije na čelo njenog „večitog rivala“ Real Madrida vratio se Florentino Peres i to bez Skupštine i izbora jer nije imao protivkandidata. Tog časa počela je njegova kampanja „za povratak ugleda“ Real Madrida jer se prethodnom rukovodstvu ipak ne može osporiti da su osvojene dve uzastopne lige i jedan španski super-kup. Prvi potezi koje je Peres povukao bili su očekivani i tipični za njega: odrešio je kesu (ne svoju) i kupio, zasad, dva najatraktivnija igrača na tržištu i trenera. Prvo je ozvaničen dolazak Manuela Pelegrinija, Čileanca koji je poslednjih godina stekao reputaciju ozbiljnog trenera u malom Viljarealu. Nije bio prva opcija jer je Peres želeo Arsena Vengera iz Arsenala, ali Pelegrini takođe nije loš izbor i ima prednost poznavanja lige, jezika i mentaliteta. Potom je iz Milana doveden Kaka za 67 miliona evra a onda Kristijano Ronaldo iz Mančester junajteda za 94. Peres je potrošio tek 160 od oko 300 miliona predviđenih za renoviranje tima. Uveliko se pregovara o dovođenju Vilje iz Valensije, tu je i Riberi iz Bajerna, ako propadne opcija Vilja, u komšiluku je Dijego Forlan (Atletiko Madrid), možda i Zlatan Ibrahimović (Inter). Oko trojice ovih igrača, izuzetak je Forlan, Real se trka s Barselonom koja pokušava da proda Eta i da na njegovo mesto dovede drugog napadača.

Fudbalski i ostali svet je u šoku: 94 miliona za jednog fudbalera dok prognoze kazuju da će do kraja godine u svetu bez posla ostati 240 miliona ljudi! Mnogi su se javno oglasili, od predsednika UEFA Mišela Platinija koji je rekao da je „iznenađen oholim transferima“ do Johana Krojfa koji tvrdi da „niko ne vredi toliko novca“ i izražava bojazan od „domino-efekta“ jer misli da će na Peresov izazov odgovoriti drugi klubovi što će uvećati haos na fudbalskom tržištu već opterećenom velikim dugovima i životom na kredit. Slučaj Ronaldo, ili, ako hoćete, slučaj Peres, toliko je uzburkao špansku javnost da se oglasio čak i katalonski kardinal Luis Martinez Sistać osudivši „rasipničko trošenje u vreme opšte krize“. Oglasili su se i katalonski političari iz Inicijative za Kataloniju koji žele da otvore parlamentarnu debatu o potrebi limitiranja visine fudbalskih transfera. Inicijativa neće imati mnogo uspeha jer je prva potpredsednica vlade Teresa de la Vegla rekla da Real Madrid račune treba da polaže samo svojim članovima. Zanimljivo je da je španski parlament još 1980, kada je Barselona dovela Maradonu, raspravljao o fudbalu a tadašnji predsednik Barse Đozep Ljuis Nunjes morao je 9. maja 1980. da objašnjava kojim je i čijim parama kupljen Maradona… Ovih dana čuo se i ministar sporta Haime Lisavecki rekavši da je najvažnije da „pare koje troši Real nisu državne“. U raspravu se uključio i Novak Đoković rekavši da u opštoj krizi „ne bi trebalo objavljivati cifre“. Zanimljivo je da je Peresa kritikovao i Luis Figo, igrač koji je otvorio „eru galaktičara“ kada je Peres 2000. godine platio Barseloni njegovu klauzulu o slobodi od 60 miliona evra. Figo je rekao da je novac koji troši Real Madrid u vremenu svetske ekonomske krize „sramota“. Na suprotnoj poziciji je predsednik FIFA Sep Blater koji smatra da su ovakve stvari „dobre za fudbal“.

KREDIT NA POVERENJE: Zaista, čije pare troši Florentino Peres? U najkraćem – bankarske, iz kredita koje obezbeđuje svojim ugledom izuzetno uspešnog poslovnog čoveka i garancijama koje zadovoljavaju kriterijume kreditora. Banka Santander, najjača u Španiji, upravo je bez problema odobrila 150 miliona kredita Real Madridu zato što veruje u Florentinov projekt i zato što Real Madrid ima dovoljno nekretnina da u svako doba može da pokrije dugove koji zvanično iznose 311 miliona, od kojih 110 na kraći rok – iako profesor Univerziteta u Barseloni Hose Marija Gaj dug Reala procenjuje na 562,8 miliona od kojih su 331,3 pred skorom naplatom. Istine radi treba reći da konsultantska firma Deloitte procenjuje da je Real Madrid sa 366 miliona prihoda godišnje najbogatiji klub na svetu. Drugi veliki kreditor kluba je Kaha Madrid, jaka madridska banka. Takođe, valja znati da ni Mančesteru ni Milanu, ni drugim klubovima od kojih bude kupio igrače, Real neće izbrojati celu sumu odjednom. Transferi se plaćaju u višegodišnjim ratama, prva za Ronalda je 31 milion a za Kaku 21.

Peres je u svom prvom mandatu rešio veliki dug Real Madrida tako što je u dogovoru sa gradskim vlastima prodao za 480 miliona evra sportski centar u blizini stadiona „Santijago Bernabeu“ i za manje pare napravio novi, na putu ka aerodromu Barahas. Ako mu bude trebalo, može i sada da povuče sličan potez. Na samom stadionu ima iznajmljen deo objekta poznat kao „Ćoše na Bernabeu“, ugovor o najmu ističe 2011. Za godinu i po dana Real će ponovo raspolagati prostorom od oko 3000 metara kvadratnih čija se vrednost procenjuje na oko 400 miliona. Real Madrid od 1996. takođe ima upisano vlasništvo (u tome je razlika u odnosu na, recimo, Partizan i Zvezdu – u Španiji su klubovi vlasnici i zemljišta a ne samo objekata na njemu) nad terenom poznatim pod imenom „Las Tablas“. Reč je o 70.000 m² u zoni koja je dobijanjem metro stanice u maju 2007. postala deo užeg centra grada. Florentino Peres je po struci građevinac i neće mu biti teško da taj prostor pretvori u novi veliki izvor prihoda za klub.

Peres je atipičan poslovni čovek u svetu fudbala, on Real Madrid doživljava kao firmu koju treba voditi kao i svako drugo preduzeće. Njegova deviza je, samo naizgled, kontra zdrave logike. Dok se u vremenu krize u Španiji traži formula „tri B“ (bueno, bonito, barato – dobar, zgodan, jeftin), on lansira suprotnu tezu – četiri S: skupo, skuplje, superskupo. Poslednjih dana mnogo puta je ponovio da je 2001. kupovinom Zidana za 78 miliona postavio svetski rekord u obeštećenju koji je sada potukao Ronaldo ali da se Zidan „pokazao kao najrentabilniji igrač Reala“.

Stručnjaci za marketing tvrde da će se dovođenje Ronalda i Kake amortizovati u samo dve godine jer će klub na njima zaraditi oko 90 miliona godišnje. Iskustvo ne nedostaje: kada je doveden Bekam, za prvih šest meseci prodato je milion dresova sa njegovim imenom! Za vreme prethodnog mandata Florentina Peresa (2000–2006) „merčajdazing“ je porastao za 62 odsto. Real ima 24 miliona godišnje od Adidasa i 25 miliona od kladionice Bwin, ali iz kluba već najavljuju reviziju tog ugovora jer „nije isto imati Ronalda i Kaku“. Ipak, najveći deo prihoda dolazi od prodaje TV prava (600 miliona za narednih šest godina). Real Madrid je do sada prijateljsku utakmicu naplaćivao milion evra, sada će ta brojka biti uvećana bar za 50 odsto. Real Madrid je bio pionir u ugovorima sa svojim zvezdama tako što su igrači, u zamenu za veoma visoke godišnje ugovore (Kaka će, recimo, primati devet miliona neto ili 1027 evra na sat!), klubu ustupali 50 odsto takozvanog prava na imidž. Samo po tom osnovu klub će godišnje zarađivati oko 25 miliona evra što znači da će se, recimo, Ronaldo isplatiti samo preko „merčajdazinga“ za šest godina. Procenjuje se da je Bekam, direktno ili indirektno, marketinški Real Madridu doneo oko 400 miliona evra! S obzirom na to da je Peres najavio odlazak deset igrača, i od njihove prodaje „kapnuće“ nekoliko desetina miliona. Para na paru ide…

LATINSKI BEKAM: Ako neko misli da je Peres krenuo u trošenje 300 miliona evra samo da bi osporio fudbalsku dominaciju Barselone, greši. Peres vodi Real Madrid kao što vodi svoju veliku firmu, ulaže mnogo da bi dobio još više, a ako pritom padne i neka titula – utoliko bolje. Prvi cilj je postignut: ceo svet govori o Real Madridu. Barselona je dosad, evidentno, bila bolja na fudbalskom terenu, ali od 1. juna u novinama „više igra“ Real Madrid. Ronaldo je na putu da postane „latinski Bekam“, propagandna ikona za koju se sponzori prosto lepe. Procenjuje se da će narednih godina zaraditi oko 200 miliona evra samo od reklama. Zasad su mu glavni Najki, Soccerade (bezalkoholno piće), Fuji-Xerox, portugalska Banka „Spirito Santo“ (španske novine već su preplavljene reklamama oglasima na celim stranama na kojima Ronaldo, sa gomilom kofera, kaže da „ovde čuva svoje pare“ sa garantovanim CR depozitom od 3,15 odsto), zatim video-igre, mobilni telefoni…

U Realu računaju da će dolaskom Ronalda povratiti azijsko tržište koje se malo pritajilo posle odlaska Bekama, ali će zato cela Latinska Amerika zbog Portugalca i Brazilca biti uz Real Madrid. U klupskoj prodavnici na „Bernabeu“ majice sa imenom Kaka uveliko se prodaju a stručnjaci procenjuju da bi Brazilac preko marketinga klubu mogao da donese godišnje 72 miliona evra. Prodaja dresova sa Ronaldovim imenom još nije počela jer on još nije zvanično potpisao, ali mašine za štampanje majica sa njegovim imenom rade danonoćno…

Predsednik Barselone Đoan Laporta tvrdi da je model Real Madrida „imperijalistički, baziran na prepotenciji“, ali istovremeno je spreman da Valensiji plati 50 miliona za Vilju. On kaže, i u pravu je, da „Real kupuje dok mi proizvodimo igrače“. Bilans dva predsednika apsolutno je u korist Laporte pod čijim je predsednikovanjem od leta 2003. Barselona potrošila 292,9 miliona evra i osvojila dve Lige šampiona, tri španske lige, jedan Kup kralja i dva Superkupa Španije, dok je Florentino Peres od jula 2000. do 27. februara 2006, kada je podneo ostavku, potrošio 584,1 milion evra osvojivši jednu Ligu šampiona, dve nacionalne lige, jedan Interkontinentalni kup, dva Super-kupa Španije i jedan Superkup Evrope. Ipak, medijsku bitku dobio je Peres iako katalonska štampa pokušava da popravi taj bilans i demagoški navodi da bi za 94 miliona moglo da se izgradi 15 škola, 84 socijalna stana ili da se završi poslednji deo autoputa Valensija–Alikante… Na istoj liniji su i napisi u kojima se predlaže da Florentino Peres postane „ministar ekonomije“ dok je mnogo tačniji jedan drugi tekst pod naslovom „Nou kamp već zna kome će zviždati“, jednom igraču (Ronaldu) koji je „izgubio finale Lige šampiona“ i drugom (Kaka) koji „nije ni igrao najjače takmičenje“. Naravno, štampa iz Madrida priča drugu priču a navijači jedva čekaju da prođe letnja pauza, odnosno da se nastavi strast koju valjda samo fudbal izaziva.

Pa šta košta da košta.