Sabor Srpske pravoslavne crkve na svom poslednjem redovnom zasedanju podržao je inicijativu lekara vernika da država zabrani abortus, osim u slučajevima kada se vrši iz medicinskih razloga. „Zbog čedomorstva je stanovništvo Srbije svake godine manje za jedan grad srednje veličine, što svedoči o dubokom moralnom padu, o teškoj krizi porodice i o nedostatku prave vere u Boga kod mnogih, premda se većina ljudi u našem narodu izjašnjavaju kao vernici i jesu vernici makar u elementarnom smislu te reči“, navodi se u saopštenju Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve.
Abortus je nasilan prekid trudnoće uz žrtvovanje fetusa. Pobačaj može nastati spontano zbog komplikacija tokom trudnoće ili se može izazvati. Kao deo korpusa reproduktivnih prava i sloboda i sredstvo ostvarivanja prava na nerađanje, pravo na abortus je u saglasnosti sa pravom žene da raspolaže svojim telom i pravom žene i njenog partnera da planiraju porodicu.
Prema broju abortusa u odnosu na 1000 živorođenih, Srbija je na desetom mestu u Evropi. Rusija, Rumunija, Estonija, Mađarska i Bugarska prednjače na listi od 42 evropske zemlje, podaci su Instituta za javno zdravlje Srbije.
Veliki broj abortusa u Srbiji je evidentan problem, ali pre svega jer seksualno obrazovanje ne postoji, a građanke i građani malo znaju o sredstvima za kontracepciju, kaže Filip Lazić, saradnik Instituta za pravo i finansije.
FUNDAMENTALIZAM: „Srbija spada u liberalne zemlje što se regulisanja abortusa tiče. U okviru EU abortus je zabranjen na Malti i u Irskoj. Ovakav stav SPC je izuzetno konzervativan, neargumentovan, ali i očekivan, s obzirom na to da su sve verske zajednice protiv abortusa. Ovakav stav, po mom mišljenju, predstavlja zavesu za nespremnost SPC da se suprostavi brojnim skandalima koji se dešavaju u njoj u poslednje vreme“, objašnjava Lazić.
Planiranje trudnoće i proširenje porodice je stvar sistemske edukacije celokupne reproduktivne populacije u društvu. Neophodno je da se u oblasti zdravstva poštuju zakon i podzakonski akti, kao i pravilnici i pravila dobre prakse, smatra dr Milica Ilić, ginekolog.
„Ukoliko bi zakon zabranio prekid trudnoće, kao način planiranja porodice, zdravstvene ustanove bi svakako to morale da poštuju, ali to ne bi dovelo do velikih pomaka. U tom slučaju bi, verovatno, žene odlazile u susedne i druge zemlje radi prekida trudnoće. Dostupna kontraceptivna sredstva, kao način planiranja, svakako su ispravan način za očuvanje zdravlja žene i pravilnu odluku o proširenju porodice“, objašnjava naša sagovornica.
Srbija je sekularna država u kojoj su crkva i država pravno odvojene. To znači da crkva nema nijedan pravni instrument preko kojeg bi mogla da utiče na formiranje državne politike. Stav crkve je po pitanju abortusa jasan i isti je kod svih religija. Posebno jak negativan stav ima Rimokatolička crkva, kaže Marko Veković, politikolog religije. „Tu nije u pitanju da li crkva ima ili nema pravo. Crkvi u svakom slučaju niko ne može da zabrani da o pojedinim društvenim pitanjima, za koja smatra da su joj bitna, izdaje saopštenja, primedbe, pohvale i kritike. Svakako da ne postoji institucionalni okvir po kojem ova saopštenja mogu da utiču pravno na određeni zakon. Suština je u tome da je mišljenje crkve veoma bitno za veliki deo naroda.“
Podrška Srpske pravoslavne crkve zakonskoj zabrani abortusa izazvala je brojne različite reakcije. Udruženje građana „Izaberi život“ osnovano je zbog uznemirujućeg broja abortusa u Srbiji. U ovom udruženju ne teže ka zakonskoj zabrani abortusa, ali čine sve kako bi se svest o abortusu promenila, da to postane nezamisliva opcija u slučaju neželjene trudnoće, kaže Vesna Radeka, predsednica udruženja „Izaberi život“.
„Usled razumevanja trenutnog stanja u našem društvu, naš cilj smo postavili malo drugačije. Učimo druge o tome da je svaki ljudski život dragocen, od neprocenjive vrednosti. S druge strane, spremni smo da pružimo punu podršku inicijativi za zakonsku zabranu abortusa, jer niko ko smatra da je nerođeno dete – dete, ne može racionalno braniti legitimnost abortusa, a da time ne brani legalizovanje ubistva ljudskog bića. Jedini način da logika onih koji zastupaju pravo na abortus prevlada jeste da ljudi veruju da nerođena deca nisu ljudska bića“, smatra Radeka.
I DRUGE PRIČE: Zabranom abortusa njihov broj se ne bi smanjio, već bi samo došlo do porasta kriminalnih abortusa i abortus-turizma, kaže Filip Lazić, saradnik u Institutu za pravo i finansije. „Usvajanje ovakve odluke je apsolutno nerealno. Izuzev ekstremističkih grupa i stranaka, mislim da ovakva ideja ne bi mogla da pridobije širu podršku“, smatra on. „Crkva ima pravo da iznosi svoje mišljenje, to nije sporno, sporno je da li SPC ima moralna prava da osuđuje osobe koje su se podvrgle abortusu, a da ćuti o pedofiliji u svojim redovima.“
Abortus predstavlja operativnu intervenciju i može da izazove brojne komplikacije koje mogu dovesti do problema steriliteta, ali i da ugrozi život pacijentkinje, kaže Milica Ilić, ginekolog. Time se treba baviti, kao i „kontinuiranom edukacijom mladih od osnovne škole, pa nadalje“, kaže ona. „Neophodno je da se žene konstantno kontrolišu i da sa svojim ginekologom pravilno odaberu i primenjuju adekvatan vid kontracepcije, kako bi sačuvale svoju reproduktivnu sposobnost i obezbedile sebi veliku životnu radost zdravog potomstva.“
Od svih žena koje su imale medicinski, legalno indukovan prekid trudnoće, najviše je onih u dobi 25–34 godine, gotovo polovina. Broj žena mlađih od 20 godina koje su imale medicinski prekid trudnoće je oko 1000 slučajeva, odnosno oko četiri odsto ukupnog broja.
Broj izvršenih abortusa bi se sasvim sigurno drastično smanjio ukoliko bi on bio zakonom zabranjen, pa i ukoliko bi se samo pooštrili uslovi za izvršenje abortusa, kaže Vesna Radeka. „Većina ljudi neće prekršiti zakon. Trebalo bi takođe da učimo iz iskustava drugih zemalja i da se ne plašimo promena u Zakonu o abortusu. Svakako bi trebalo ozbiljno razmotriti ovu inicijativu. Posledica zabrane abortusa bi mogla da bude i povećanje broja ilegalnih abortusa, a možda i odlazaka u susedne države radi pobačaja.“
Zakonom o zdravstvenim merama za ostvarivanje prava na slobodno odlučivanje o rađanju dece, abortus je 1978. godine legalizovan u SFRJ, a ovaj zakon je ostao na snazi u većini bivših republika. U Srbiji je abortus legalan postupak, detaljno definisan Zakonom o postupku prekida trudnoće u zdravstvenim ustanovama, a u skladu sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i Pravom na poštovanje privatnog i porodičnog života. Prema ovom zakonu, prekid trudnoće može se izvršiti do navršene desete nedelje trudnoće, a samo u posebnim okolnostima i nakon toga.
