Dok neki kažu da mladi ne bi mogli da se snađu u svakodnevici bez pomoći veštačke inteligencije, oni potvrđuju da je redovno koriste, ali i da bi i te kako mogli bez nje
Veštačka inteligencija ušla je uveliko u svakodnevicu. AI alate koriste sve generacije, a naročito je popularna među mladima, koji je koriste kao sredstvo za učenje, organizaciju života, kreativni rad, ali i prostor za traženje saveta i podrške.
Generacija Z u Srbiji veštačku inteligenciju upotrebljava gotovo rutinski – više od 80 odsto mladih vidi je kao deo svakodnevice, a skoro polovina AI upotrebljava svakog dana, pokazuje prvo regionalno istraživanje o odnosu generacije Z prema veštačkoj inteligenciji „Alat, igračka ili trojanski konj? Pogled Generacije Z na AI”, prenosi FoNet.
Ipak, iako AI koriste gotovo rutinski, mladi prema njemu ne gaje bezrezervno poverenje. Upravo taj spoj intenzivne upotrebe i izraženog opreza pokazuje istraživanje koje su sproveli McCann Beograd i UM Beograd.
Ipak, poverenje u AI ima jasne granice. Samo trećina ispitanika u potpunosti veruje informacijama koje dobija od AI alata, dok većina odgovore dodatno proverava.
Regionalna izvršna direktorka strateškog planiranja u okviru McCann agencija Katarina Pribićević ocenjuje da „generacija Z koristi AI svakodnevno, ali to ne znači da mu veruje bez rezerve”.
„Mladi žele da sami procene šta je relevantno i autentično, što je važno za razumevanje generacije koja je odrasla uz tehnologiju, ali joj ne veruje slepo“, rekla je Pribićević.
Kada govore o AI alatima, mladi najčešće misle na ChatGPT, koji koristi gotovo 90 odsto ispitanika, dok su ostale platforme znatno manje zastupljene.
Istraživanje pokazuje i razlike u načinu korišćenja AI-a između devojaka i mladića.
Devojke se češće okreću AI alatima kada traže pomoć u komunikaciji, savete o zdravlju, ishrani ili ličnim dilemama, dok mladići AI češće koriste za finansijske teme.
Takođe, devojke su sklonije da odgovore veštačke inteligencije prilagođavaju onome što već znaju, dok ih mladići češće prihvataju direktno.
Iako će neki možda reći da su mladi previše „navučeni“ na veštačku inteligenciju i da bez njene pomoći ne bi znali da se snađu, rezultati istraživanja pokazuju drugačije.
Bez obzira na to što ga redovno koriste, mladi AI ne doživljavaju kao nezamenljiv.
Skoro 90 odsto ispitanika kaže da bi bez njega moglo da funkcioniše, što ukazuje na to da prva potpuno digitalna generacija možda već oseća zasićenje tehnologijom.
Manje tehnologije, a više ljudskog kontakta želi čak 69 odsto mladih. To, zaključak je istraživanja, ne govori o odbacivanju tehnologije, već o potrebi da se u digitalnoj svakodnevici sačuvaju originalnost, bliskost i kreativnost.
Čak 58 odsto pripadnika generacije Z u Srbiji zabrinuto je zbog sve tanje granice između stvarnog i AI sadržaja, u odnosu na regionalni prosek od 51 odsto.
Istraživanje je sprovedeno u februaru 2026. godine putem onlajn ankete na nacionalno reprezentativnom uzorku mladih uzrasta od 16 do 28 godina, kao i kroz fokus grupe u Beogradu. U Srbiji je anketirano 500 ispitanika, a istraživanje je obuhvatilo još šest tržišta u regionu.
Slični trendovi beleže se i na globalnom nivou.
Međunarodna istraživanja organizacija poput Pew Research Centra, OECD-a i KPMG-a pokazuju da generacija Z i mlađi milenijalci veštačku inteligenciju koriste znatno češće od starijih generacija, ali da prema njoj istovremeno zadržavaju dozu opreza.
Iako AI vide kao koristan alat za učenje, posao i svakodnevni život, mladi širom sveta izražavaju zabrinutost zbog širenja dezinformacija, uticaja na tržište rada i sve tanje granice između autentičnog i AI generisanog sadržaja.
Upravo kombinacija intenzivne upotrebe i ograničenog poverenja postaje jedan od ključnih globalnih obrazaca u odnosu mladih prema veštačkoj inteligenciji.
Izvor: FoNet/Vreme
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
FIFA bi mogla da kazni argentinske igrače i fudbalski savez zbog transparenta „Malvini su argentinski“ na utakmici sa Engleskom, jer njen kodeks zabranjuje na stadionima bilo kakvu „poruku koja nije prikladna za sportski događaj“. Foklandska ostrva (Malvini), zbog kojih su dve države ratovale, su pod britanskom upravom
„Smrtonosne pantalone Zara" postao je izuzetno viralan trend na društvenim mrežama, ali moda je i ranije umela da bude surova, pa čak i smrtonosna
Toplotni talas koji je krajem juna pogodio Srbiju usled klimatskih promena danas je čak 55 puta verovatniji nego sredinom 20. veka, pokazuje studija naučnika sa Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu
U Andrićevom prevodu, Političke i društvene napomene Frančeska Gvičardinija čitaju se kao zbirka pouka i saveta savremenom čoveku, i to ne samo u Srbiji
Četrdesetak umetnika, novinara i aktivista doniralo je po jedan predmet i sećanje koje budi, a vezuje ih za devedesete. Tako je nastala izložba Devedesete, lično
Zašto ministarka Snežana Paunović još nije smenjena? Šta to govori o njoj, režimu i Srbiji
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Šta govore ubistvo Aleksandra Nešovića Baje i ranjavanje Milana Ostojića Sandokana? Zašto su porasli apetiti podzemlja? Kakvu tu ulogu igra policija? I zbog čega Vučić stalno najavljuje najave izbora
Intervju: Vladan Đokić, rektor Univerziteta u Beogradu
Pobeda je sigurna Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
