Pre nekoliko dana je zvanično počela proizvodnja energije iz otpada u termoelektrani-toplani Vinča. Međutim, kapaciteti spalionice nisu dovoljno veliki da isprate količinu otpada koja godišnje stiže u Vinču, te se prostor nove deponije neplaniranom brzinom puni. Profesor Aleksandar Jovović sa Mašinskog fakulteta u Beogradu objašnjava za „Vreme“ da je sistem spaljivanja otpada u Evropi dugo godina razvijan, ali da je važna razlika u odnosu na Srbiju proces primarne separacije koji sistem čini znatno efikasnijim
Od 1. jula ove godine zvanično je počela proizvodnja energije iz otpada koji se sakuplja sa teritorije 15 beogradskih opština u termoelektrani-toplani Vinča, saopšteno je iz kompanije.
Pun obim usluga (termički tretman 340.000 tona otpada godišnje) obezbeđen je u skladu sa ugovorom o javno-privatnom partnerstvu koji je Beo Čista Energija potpisala sa Gradom Beogradom u oblasti upravljanja otpadom.
Grad Beograd je još u septembru 2017. godine potpisao ugovor o javno-privatnom partnerstvu na 25 godina sa japansko-francuskim konzorcijumom koji čine francuska Veolia Grupa, japanski ITOCHU i panevropski fond MARGUERITE iz Luksemburga.
Tako je i nastalo preduzeće Beo Čista Energija koja upravlja postrojenjem, a koja je odgovorna za projektovanje, izgradnju, finansiranje i upravljanje novim centrom za upravljanje otpadom u Vinči u cilju pružanja usluga odlaganja i tretmana komunalnog i građevinskog otpada, piše Nova ekonomija.
Kako se navodi u saopštenju, Beo Čista Energija je zajedno sa Sekretarijatom za zaštitu životne sredine Beograda, uz podršku Međunarodne finansijske korporacije (IFC), Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Razvojne banke Austrije (OeEB) izgradila više novih postrojenja, među kojima je i elektrana na komunalni otpad, u cilju pružanja komunalnih usluga upravljanja otpadom, njegov tretman, ponovno iskorišćenje i odlaganje.
„Dobijanjem zelene električne i toplotne energije termičkim tretmanom do 340.000 tona godišnje (43,6 t/sat) komunalnog otpada, u postrojenju za energetsko iskorišćenje komunalnog otpada, obezbediće se električna energija za pet odsto i toplotna energija za 10 odsto domaćinstava u Beogradu“, navela je Beo Čista Energija.
Generalni dirketori Beo Čiste Eenergije Vladimir Milovanović, Aleksandar Obradović i Kacuhiko Hošikava istakli su da se ovo preduzeće tokom izgradnje projekta suočilo sa mnogim izazovima, ali da sada mogu da pružaju usluge upravljanja komunalnim otpadom u Beogradu „na način kojim se ostvaruju mnoge ekološke koristi, što glavni grad Srbije sa ovim najsavremenijim postrojenjima za tretman i upravljanje otpadom“, izdvaja od ostalih gradova u regionu.
Više otpada nego što je predviđeno
Međutim, količina otpada koja godišnje pristiže u Vinču znatno je veća od količine otpada koji se spaljuje. Naime, termoelektrana-toplana Vinča projektovana je za spaljivanje 340.000 tona otpada, a Ugovorom o javno-privatnom partnerstvu predviđeno je dopremanje 510.000 tona komunalnog otpada godišnje.
Ipak, poslednje dve godine u Vinču stiže između 635.000 i 625.000 tona komunalnog otpada, 25 odsto više nego što je predviđeno.
Ukoliko se ovakva praksa nastavi, raspoloživi prostor za odlaganje otpada koji je trebalo da bude dovoljan za narednih 25 do 30 godina, biće popunjen već za 12 do 15 godina.
Profesor na Mašinskom fakultetu u Beogradu Aleksandar Jovović za „Vreme” kaže da iz ovoga proizilaze dve mogućnosti.
„Postrojenje ne može da sagori više otpada nego za koliko je originalno projektovano. Sada veća količina otpada ide na novu deponiju i ona se brže popunjava. Iz tog razloga, oni pokušavaju da nađu rešenje. Ili će grad ući u neki sistem primarne separacije, ili će oni tražiti dozvolu da grade novu liniju, odnosno novo postrojenje za spaljivanje otpada“, objašnjava Jovović.
On dodaje da je proces uvođenja primarne separacije izuzetno zahtevan.
„Težak je posao ubediti građane da počnu da vrše primarnu separaciju. To je ozbiljan posao, organizaciono i logistički, i traži veliku odgovornost svih u tom lancu. Nisam siguran da ni ova niti bilo koja slična uprava želi da se time ozbiljno bavi. Niko ne voli da se bavi nezgodnim temama u svom izbornom periodu, a politika je tu uvek, nažalost, primarna. Uz to, efekti tog procesa su spori, potrebne su godine da bi se pomak video. Godinama su se gradili sistemi upravljanja otpadom u Austriji, Nemačkoj… Ljudi danas tamo žive ne znajući za drugi način odvajanja otpada“, ukazuje sagovornik „Vremena“.
Kako je to rešeno u Evropi
Upravo su Nemačka i Austrija jedne od vodećih zemalja i u procesu spaljivanja otpada, ističe naš sagovornik.
„Otpad se nekad sagorevao u dosta evropskih zemalja, čak i u istočnom bloku – Bugarskoj, Češkoj, Mađarskoj. Svi su nekad imali dosta postrojenja. Ulaskom u EU, većina tih postrojenja su zatvorena. Uvek su u tom poslu prednjačile zemlje Skandinavije, Austrija, Nemačka, Švajcarska, Holandija, Belgija, Luksemburg. Austrijanci su sigurno najdalje otišli. Oni imaju na desetine postrojenja, što za opasan, što za komunalni otpad“, kaže Jovović.
On objašnjava da je razlog zatvaranja postrojenja bio loš efekat po životnu sredinu – utvrđeno je da se iz sagorevanja otpada, kada uslovi nisu kako treba, emituju dioksini i furani. Danas postoje brojne regulative, među kojima su najznačajniji BAT zaključci za insineratore (spalionice) koji su stupili na snagu pre nekoliko godina i koji su pooštrili uslove rada svih postrojenja. Izgradnja termoelektrane-toplane Vinča je započeta pre stupanja na snagu ovih zaključaka, ali je u međuvremenu projekat izmenjen kako bi bio u skladu sa evropskim regulativama.
Sagovornik „Vremena“ objašnjava da ovakva postrojenja u Evropi funkcionišu dosta efikasnije upravo zbog sistema primarne separacije, koji u Srbiji i dalje nije zaživeo.
„Po celom svetu postoje novoizgrađena postrojenja za termičku obradu otpada. Ono što je dobro u zemljama Evrope je da se sagoreva uglavnom nereciklabilni otpad, dok u Beogradu separacija postoji u tragovima. Planom je predviđena izgradnja transfer stanica na kojima bi se postavili sistemi za reciklažu, ali ovaj sistem se uvek pokazao kao relativno nisko efikasan u odnosu na primarnu separaciju“, ističe Jovović.
Prema podacima CEWEP (The Confederation of European Waste-to-Energy Plants) objavljenim 2020. godine, trenutno u Evropi funkcioniše oko 500 ovakvih postrojenja koja termički recikliraju 101 milion tona komunalnog otpada godišnje.
Trenutak u životu koji je mnogo više od izuzetnog fizičkog napora – to je suočavanje sa sopstvenim strahovima, testiranje volje i dobijanje odgovora na pitanje: Koliko sam spreman sebe da se žrtvujem za neko lepše sutra?
Tradicionalni projekat kompanije Lidl Srbija „Čisto iz ljubavi“ nastavlja se i ove godine, a osim dobro poznatih akcija uklanjanja otpada iz prirode, obuhvatiće i edukativne radionice namenjene organizacijama i udruženjima građana iz cele zemlje. Nakon učešća na pomenutim radionicama, odabrani akteri civilnog sektora imaće priliku da, uz podršku kompanije, sprovedu akcije čišćenja i time pokrenu pozitivne ekološke promene u svojoj lokalnoj zajednici
Irski pisac Tim MekGavan proveo je čitav mart u Beogradu kao gost književne rezidencije, jednog od programa Beogradskog irskog festivala. Svakog dana je pisao dnevnik. “Vremenu” je ustupio deo svojih utisaka o protestima, 15. martu, studentima... “Masa odaje počast žrtvama iz Novog Sada uobičajenom tišinom. A potom, tiho se otvara nabor u velikoj gomili ljudi. Onda počinju krikovi kao iz horor filma”, zapisao je o takozvanom zvučnom topu
“Pozorište je veoma opasno oružje” – govorio je Mejerhold. Rečenica koju je napisao 1920. godine i danas odjekuje i postavlja pitanje: “Zašto?”
Knez Miloš je za narod bio neko kome “niko ništa ne sme”, neko ko je bio gazda u svom “domaćinstvu” Srbiji, ko se davno pokazao kao kadar gospodar koji razume seljaka kao niko i koji zna da ga zaštiti od gospode koju i sam prezire i trudi se da se ne “zapati previše”
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obelodanio je novog premijera. Prof. dr Đuro Macut biće, međutim, predsednik Vlade, baš koliko je prof. dr Zoran Radojičić bio gradonačelnik Beograda
Još danas prave antirežimske stranke dosta toga mogu da dobiju. Ukoliko ostanu pasivne i oklevaju, već sutra će izgubiti sve
Na mestu susreta privida i stvarnosti nalazi se nož u rukama građanke koja je skoknula do prodavnice po konzervu graška, pa onda tu konzervu, onako u mimohodu, hitnula na omraženi lik
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
