Prodaja uspomena

„Klaris, tako bih voleo da ćaskam s tobom. Ali došao mi je na večeru jedan stari prijatelj!“ – rečenice sa kraja filma Kad jaganjci utihnu prošle su mi kroz glavu kada sam ugledao ulicu u Falmutu na Jamajci. Identičnu onoj kojom je doktor Lekter krenuo za svojom „večerom“: niski oblaci iza kojih vreba sunce, ali isto tako iz njih svakog momenta može da padne kiša, džordžijanske kuće sa počeka 19. veka koje diskretno nagriza tropska vlaga, potomci nekadašnjih robova što se sporo kreću sredinom puta, pomešani mirisi marihuane, ribe i morske soli u vazduhu i zvuci regea iz obližnjeg lokala.

Kralj regea Robert Bob Marli razlog je što smo skrenuli sa glavnog puta uz more koji spaja luke i turistička mesta na severu Jamajke – Očo Rios (Osam Reka), Falmut, Montigo Bej i Negril. Sat vremena vožnje uskom planinskom cestom, na momente nalik kozijoj stazi, vodi nas od obale do sela Najn Majl (Devet Milja) u kojem je rođen i sahranjen Bob Marli. Prizori su karipski – deca u plavim školskim uniformama pešače pored puta i veselo poskakuju u stranu kada naiđe neko vozilo; gužva na pijaci u Brauns Taunu, planinskom gradiću negde na polovini puta; zelena vegetacija iz koje izranjaju drvene kućice obojene u žuto i crveno…

CRNA BOGORODICA I MAMA MARLI

U trenutku kada je put postao jedva širi od jednog metra, pred nama se ukazuju veliki crtež sa likom Boba Marlija i tabla za ulazak u selo – „Nine Mile“. Nisu se baš potrudili da izgrade put do rodnog sela i mesta večitog počinka svog najpoznatijeg stanovnika, uz Juseina Bolta, pomislio sam dok se naš automobil po putu punom rupa jedva mimoišao sa jurećim kamionom. Stigli smo napokon u selo u kojem je 1945. rođen a 1981. sahranjen jedan od najpoznatijih muzičara 20. veka, čovek čiji portret se sreće na gotovo svakom mestu na Jamajci – na suvenirima, majicama, kalendarima, uramljen u pabovima, oslikan na zidovima i stenama… Bob Marli je umro u Majamiju 11. maja 1981. od posledica melanoma. Imao je 36 godina.

Selo danas živi isključivo od prodaje uspomena na svog slavnog žitelja. Ulaz u kompleks koji vode naslednici slavnog pevača naplaćuje se 25 dolara po osobi. Kada sam 1998. prvi put bio ovde, cena je bila 5 dolara. Inflacija američke valute, zakoni ponude i potražnje ili nešto treće? Penjemo se u pab sa pogledom na zelene obronke planina, prizor koji oduzima dah. To malo daha što je ostalo napuniće miris marihuane koju ovde puše svi – prodavci suvenira, vodiči, konobari, šankeri, prodavačica ulaznica i čuvar parkinga. Odbijam veselo ponuđeni trobojni „Bob Marli šot“, namenjen nešto napaljenijim američkim turistima, i uživam u ukusu lokalnog „Red Stripe“ piva. Iz daljine se čuje „Stolen from Africa, brought to America…“.

U jednom momentu stiže naš razdragani vodič, uduvan naravno kao i svi u selu. Glasno se smeje i pokazuje sobu sa nekoliko memorabilija, između ostalih veliko zvono za krave sa posvetom „U znak zahvalnosti zbog posete Švajcarskoj u maju 1980. godine“, tu je i „Zlatna ploča“ za najbolju prodaju nosača zvuka u Australiji. Izlazimo u dvorište, prolazimo pored grobova Bobovih bake i dede i dočekuje nas tabla na kojoj piše „Mount Zion“. Levo je kapela u kojoj nema ničega osim velike zidne freske crne Bogorodice sa crnim Isusom. Ulazimo u prvi mauzolej, tu je sahranjena Mama Marli, pevačeva majka Sidila Buker (1926–2008). Ona se kasnije udala za Amerikanca Edvarda Bukera sa kojim je dobila još dva sina. U Majamiju je 1993. osnovala Nine Mile Music Festival posvećen naravno rege muzici. Festival postoji i danas a ulaznica je konzerva hrane za beskućnike.

„STENA JE BILA MOJ JASTUK“

Stižemo i do male kapele sagrađene u etiopskom stilu u kojoj je zajedno sa svojom gitarom 1981. sahranjen kralj regea. Na ulazu, portret cara Hajla Selasija, vladara Etiopije od 1930. do 1974. Zašto, pita jedan turista koji ulazi u kapelu pre nas.

Kada je u maju 1975. godine u zatvoru u Adis Abebi umro Hajle Selasije, nije žalio samo njegov prijatelj na Dedinju u Beogradu. Plakalo se i u planinama u srcu Jamajke i širom sveta gde god postoje vernici rastafarijanskog pokreta, religije koja u Hajlu Selasiju, vladaru čiji potomci idu ravno do biblijskog cara Solomona, vidi „Hristov drugi dolazak na Zemlju“.

Jedan od najpoznatijih pripadnika Rastafarijanske crkve, osnovane kao verski i socijalni pokret na Jamajci tridesetih godina prošlog veka nakon krunisanja Hajla Selasija, u Etiopiji na drugom kraju planete – bio je Bob Marli. Rođen kao katolik, u mladosti je postao rastafarijanac da bi ga godinu dana pred smrt arhiepiskop Etiopske pravoslavne crkve krstio, pa je pevač umro kao pravoslavac… Elementi sve tri religije, slike Hajla Selasija, fudbalska lopta (obožavao je fudbal, posebno Pelea), slika njegove unuke, sve se to može videti u omalenom mauzoleju. Devojčica, čija je slika u mauzoleju, ćerka je Bobovog sina Džulijana Marlija koja je prošle godine preminula od tumora na mozgu u 12. godini.

U dvorištu ispred mauzoleja, na zemlji, nalazi se kamen obojen u šarene rastafarijanske boje. Pomenuti komad stene služio je Marliju kao jastuk na kojem je spavao kada je želeo da dobije inspiraciju – „The rock was my pillow“. Posetioci ležu, stavljaju glavu na „kameni jastuk“ u nadi da će dobiti inspiraciju sličnu Marlijevoj. I inače, atmosfera je nekako neobično razdragana za mesto na kojem se nalaze grobovi. Percepcija Boba Marlija, rastafarijanskog pokreta i svega što ga simbolizuje, od rege muzike do kanabisa, čini da se posetioci ovog mesta ne osećaju kao da su na groblju. Svi su nekako u fazonu: Bob ne bi voleo da mi sad tugujemo! On bi sad sa nama zapalio džoint i zapevao.

Bob Marli je imao 11 dece od više različitih žena. Najmlađa ćerka Makeda rođena je 30. maja 1981. godine, 19 dana nakon očeve smrti. Kada smo ušli u sobu u kojoj je Bob Marli spavao kao dečak, vodič je „upozorio“ Sandru da ne dotiče krevet jer će sigurno da zatrudni.

Jedna druga Marlijeva unuka, aktivistkinja Doniša Prendergast, privedena je pre dve godine u Los Anđelesu nakon poziva policiji zbog narušavanja javnog reda. Doniša je posle tvrdila da je bila žrtva rasnih predrasuda američke policije, a bela žena koja je pozvala 911 kasnije je svedočila da su joj nepoznate osobe pretile smrću.

Bobova udovica Rita Marli na promociji svojih memoara No Woman No Cry: My Life with Bob Marley 2004. godine izjavila je da ju je muž silovao 1973. godine. Rekla je da je odbila da spava sa Marlijem zbog njegovih čestih neverstava: „Međutim, Bob nije prihvatao ‘ne’ kao odgovor! Rekao mi je da sam ja njegova žena i da moram da imam seks sa njim kad on to želi, posle čega me je silovao!“

Zanimljivo je da je Rita 2005, povodom 60 godina od Marlijevog rođenja, pokušala da ekshumira pevačevo telo i sahrani ga u Etiopiji, na zemljištu koje mu je u tu svrhu za života dodelio car Hajle Selasije. Ostatak porodice i vlada Jamajke nisu bili oduševljeni idejom. Za tačno nedelju dana, 6. februara, sledbenici velikog pevača širom sveta proslaviće njegov 75. rođendan.