Novogodišnja akcija
Popust na pretplatu za digitalna i štampana izdanja „Vremena”
Od četvrtka, 19. decembra do 15. januara ostvarite 20 posto popusta na sve pretplate za digitalna i štampana izdanja „Vremena”. A „Vreme“ ima samo svoje čitaoce
Prigodna poštanska marka koju je poslednjeg dana 2023. dobio Bata Živojinović priča o njemu, ali i o duhu vremen u kome je živeo
Prvi put u istoriji srpske filatelije Pošta Srbije je 31. decembra 2023. objavila prigodnu poštansku marku da bi obeležila godišnjice dva filma – 50 godina filma „Sutjeska“ i 2024. godinu 55 godina filma „Most“. Jubileji su objedinjeni jednom markom jer je Bate Živojinović glumio u oba filma.
U saopštenju Pošta Srbije piše da se ovim ukazuje izuzetno poštovanje za lik i delo Velimira Bate Živojinovića, globalno najpoznatijeg glumca sa ovih prostora. Na marki ga je portretisao u odelu i leptir mašni kreator Pošte Srbije Miroslav Nikolić.
Tipovi poštanskih maraka
Postoje redovne, prigodne, doplatne, personalizovane marke. Prigodne poštanske marke slikom ili motivom predstavljaju omaž preminulim velikanima i objavljuju se povodom jubileja, uspeha sportskih igrača i timova, obeležavanja nekog važnog događaja iz nacionalne istorije, kulture, umetnosti i nauke. Kao i redovne, i one služe za napltu poštarine, ali se štampaju u malom tiražu – – kod nas u poslednje vreme najčešće u obimu od 25.000 maraka.
Uz himnu, grb i zastavu, poštanska marka je jedno od glavnih obeležja identiteta svake države. Poznati su primeri da dve ili više država u svetu imaju veoma sličnu (istu) zastavu, ili melodiju za himnu, ali poštanske marke su im ekskluziva, unikat.
Iz Pošte Srbije kažu za „Vreme“ da poštanske marke „putuju kroz vreme“ jer će za 50 godina kada neko pogleda program izdavanja prigodnih poštanskih maraka za 2023. godinu biti jasno koje su bile važne teme države Srbije u tom trenutku.
Prošlogodišnje marke
Prošlu godinu obeležile su marke na kojima su se našli velikani povodom godišnjice njihovog rođenja: Petar II Petrović Njegoš, Nadežda Petrović, Nikola Kopernik, Mihajlo Pupin. Zatim, 70 godina dnevnog lista „Večernje novosti“, 100 godina košarke u Srbiji, 100 godina PTT muzeja, 100 godina od osnivanja Republike Turske, zaštićene životinjske vrste u Srbiji.
Svoju prigodnu marku dobila je i Beogradska filharmonija,14. decembra, povodom stogodišnjice orkestra, kada je Pošta pustila u opticaj izdanje prigodnih poštanskih maraka posvećeno jubilejima pod nazivom „Umetnost“. Na marki se nalaze portret Ivana Tasovca – nekadašnjeg direktora filharmonije, orkestarski motivi i logo institucije.
Iz Pošte Srbije kažu da će pojavljivanjem na poštanskoj marki Srbije Beogradska filharmonija živeti večno jer će sećanje na njenih 100 godina opstajati dok je filatelije, sakupljača maraka i njihove posvećenosti ovom vidu umetnosti.
Umetnička dela
U svetu jubileji i veliki događaji nisu obavezni povod za objavljivanje prigodne poštanske marke. Tako je na primer britanska Royal Mail objavila ograničenu seriju marki povodom obeležavanja 40 godina od premijernog prikazivanja prve epizode kultne BBC-jeve serije „Mućke“, na kojima su prikazane scene i čuvene replike glavnih likova. Legendarna rečenica: Dogodine u ovo vreme bićemo milioneri („This time next year we’ll be millionaires“), završila je na markama Britanije, kao i neponovljivi likovi Del Boja, Rodnija, ujka Alberta, Dede…
Osim što ima nominalnu i kolekcionarsku vrednost, po karakteru i načinu izrade poštanska marka ima sve odlike umetničkog dela – u prodavnici PTT, u Takovskoj ulici u Beogradu, postoji i galerija maraka kao umetničkih dela.
Žigovi vremena
Ono što domaću produkciju prigodnih maraka izdvaja u odnosu na druge i dodaje joj na estetskoj vrednosti, jeste to što naši kreatori svoje likovne uzorke prave na tradicionalan način, koristeći različite slikarske tehnike. Tako se dešava da za jedan motiv na marki nastane čitav niz skica i crteža sa istom temom od kojih bi se mogla napraviti i jedna mala likovna izložba. Tek u sledećoj fazi procesa, likovna rešenja, crteži se digitalizuju, pripremaju za štampu i šalju u štamparije iz kojih onda kreću put šaltera pošta.
Novembra 2022. u Johanesburgu, u konkurenciji najvećih svetskih filatelija koje izdaju više od 70 prigodnih maraka godišnje, Pošta Srbije je osvojila drugo mesto.
Andreja Milenković jedini je autor sa ovih prostora koji je dobio nagradu za „najlepšu marku na svetu” na najvećoj svetskoj filatelističkoj izložbi u Italiji 1968. godine. Na njoj je prikazan pejzaž Bohinjskog jezera. Novembra prošle godine u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu prikazana je njegova retrospektiva „Žig vremena: Grafičke komunikacije Andreja Milenković“, povodom stogodišnjice od rođenja umetnika.
Najvrednije jugoslovenske i srpske marke
Kažu da su jedne od najvrednijih poštanskih maraka na našim prostorima, a ujedno i među najčešće falsifikovanim u Italiji, prve marke nove, komunističke Jugoslavije. Kreirao ih je akademski slikar Đorđe Andrejević Kun i lično 1944. godine otisnuo na kalupu od kruškinog drveta u Drvaru. Od ukupno 20 primeraka te serije, pronađena su samo dva i sačuvana u zbirkama beogradskih muzeja.
Prva srpska marka štampana je 14. juna 1865. godine, po nalogu Ministarstva unutrašnjih poslova Kneževine Srbije. Prve marke, vrednosti 2, odnosno 1 pare, koje je Kneževina Srbija štampala bile su tzv. „novinske marke”, sa prikazom državnog grba Srbije, prema nacrtu slikara i litografa Anastasa Jovanovića, a služile su za plaćanje poštarine za inostrane novine i časopise koji su pretplatnicima stizali poštom iz inostranstva.
Zakon o pošti, koji je mlada srpska država donela 1. maja 1866. godine, predviđao je i štampanje poštanskih maraka kojima bi se naplaćivala poštarina, odnosno slanje pisama. Tako je 1. jula 1866. godine objavljena prva redovna marka sa portretom kneza Mihaila Obrenovića, prva srpska marka koja je služila za naplatu poštarine.
A.E./Nova ekonomija/Danas
Od četvrtka, 19. decembra do 15. januara ostvarite 20 posto popusta na sve pretplate za digitalna i štampana izdanja „Vremena”. A „Vreme“ ima samo svoje čitaoce
Bilo je mnogo pokušaja da se utvrdi poreklo porodične slave, ali oni su češće otvarali nova pitanja i dileme no što su davali odgovore. Zna se samo da je proslavljanje sveca zaštitnika porodice veoma stara obredno-religijska i društveno ekonomska praksa, kojoj se počeci gube u dalekoj prošlosti
A ipak je sve vreme srećna, snažna, to jednostavno izbija sa ovih fotografija, i ta sreća i snaga čuvaju je u kapsuli jednog vremena koje se dugo opiralo slomu – Margita Magi Stefanović
Ove godine se navršilo 120 godina od osnivanja Materinskog udruženja, a 2026. biće isto toliko od osnivanja Doma za nahočad ovog društva. Tim povodom objavljena je monografija dr Jasmine Milanović, naučne savetnice Instituta za savremenu istoriju. Udruženje je bilo jedno od najprogresivnijih ženskih društava u Kraljevini Srbiji i ostavilo je dubok trag
Nedavno smo opet čuli priče o dosadnim stenicama u srpskim zatvorima. Zašto je toliko teško iskoreniti ove bube i šta ako vam se zapate u stanu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve