Kleo uživo izgleda mnogo mlađe nego na ekranu. I dok na terenu odaje utisak superborbenog igrača koji je spreman da „stavi glavu tamo gde neko ne bi nogu“, u životu je miran i povučen mladić, svestan da ga je fudbalski put doveo u Srbiju, a gde će iza toga, to se nikad ne zna.
„Voleo bih da igram u jakoj evropskoj ligi, ali sam sada skoncentrisan samo na obaveze u Partizanu“, kaže on u razgovoru za „Vreme“.
Ovaj Brazilac živi sa porodicom na Novom Beogradu i kaže da mu je život vrlo jednostavan. Kreće se između profesionalnih i porodičnih obaveza. Malo vremena ostaje za druženje i priznaje da je dobar prijatelj sa Brazilcima koji igraju u Crvenoj zvezdi, Kaduom i Saviom. Kaže da ne izlazi mnogo, osim u šetnje sa porodicom do reke. Beograd mu se dopada i misli da je dobro mesto za život. Nije preterano „uživao u srpskoj kuhinji“, u njegovoj se kući priprema hrana na brazilski način, ali su mu palačinke u Beogradu odlične. Voli sambu, ali i druge vrste muzike.
„Na tom polju sam eklektik“, kaže za sebe.
Kleo (Kleberson Kordova, 25 godina) je obeležio početak fudbalske sezone ne samo u Srbiji: njegovi nastupi u tri kola kvalifikacija za Ligu šampiona više su od puke dobre igre. On je na sedam utakmica za Partizan ove sezone postigao devet golova, a njegovi pogoci protiv Andrlehta u poslednjem kolu kvalifikacija presudno su uticali da srpski šampion posle sedam godina ponovo zaigra u najvažnijem fudbalskom takmičenju na svetu.
„Ove godine smo više verovali u sebe, mada je bilo napeto pošto su igrači belgijskog prvaka za sedam minuta postigli dva gola“, kaže Kleo prisećajući se prethodne sezone kada su svi nekako očekivali da će Partizan igrati u Ligi šampiona pa do toga nije došlo.
On je i tada postigao nekoliko fantastičnih golova, ali to tada nije bilo dovoljno za prolazak u grupno takmičenje. Kada se priseća tog perioda, Kleo kaže da je tim bio jednako dobar, ali da u klubu i samoj ekipi nije bila tako dobra atmosfera kao što je danas.
„Partizan je danas najveći klub u zemlji i organizovan je na besprekoran način. Nadam se da ove sezone možemo daleko da doguramo u Evropi i da osvojimo duplu krunu u Srbiji“, govori o ambicijama Partizanova „devetka“.
On je 2008. godine na mala vrata stigao u Crvenu zvezdu. Niko nije znao za njega, kao ni za većinu igrača koje je tadašnja uprava bila dovela u klub, ali je on ipak uspeo da za kratko vreme pokaže da je odličan strelac. U sezoni u kojoj je klub iz Ljutice Bogdana ponovo počeo da se raspada, on je bio jedan od retkih koji je svaki minut na terenu koristio da nešto napravi. To nije bila dovoljna preporuka da ga nova uprava prošle godine zadrži u klubu. Dva su bila razloga za to: visoko obeštećenje koje je trebalo da se plati za njega i nepoverenje nove uprave u njegove igračke kvalitete. Kleove docnije igre pokazuju ko je bio u pravu, a sam Kleo kaže da poštuje svoj prvi klub u Srbiji, da jer to takođe veliki klub, ali da je tad bio u problemima.
„Mislim da sam došao u lošem trenutku kada nije bilo dobre organizacije u klubu“, kaže Kleo i dodaje da mu je dolazak u Partizan najbolji potez u karijeri.
Pre nego što je došao u Srbiju igrao je u rodnom Brazilu i u Portugalu. Kako sam priznaje, nije stekao neko fudbalsko ime i misli da za njega u Brazilu niko ne zna. Zbog toga mu ne izgleda realno da zaigra za reprezentaciju svoje države, osim ako ne bude sa svojim sadašnjim klubom ili sutra sa nekim većim evropskim klubom napravio veliki rezultat. Fudbalski uzor mu je Ronaldo, za koga kaže da je neverovatno na koje je sve načine uspevao da postigne gol.
Kada se analizira Brazilčeva igra, vidi se da on koristi podjednako i jednu i drugu nogu i da je veoma efikasan u igri glavom. Iako uživo ne izgleda robustno, na terenu je veoma požrtvovan, ima dobar skok i jak je u duel igri. Za razliku od sada već desetina raznih igrača koji su igrali u srpskim klubovima ne ostavivši nikakav trag, Kleo je za dve sezone pokazao da je igrač koji je ne samo ispred svojih kolega iz Srbije već je strani igrač koji svom timu donosi veliku prednost.
On sebe ne doživljava na taj način. Kaže da su za njegovu dosadašnju igru podjednako zaslužni sreća i dobra pripremljenost. Pored toga, kao važnu stvar vidi i činjenicu da niko posebno ove godine nije računao sa tim da će Partizan igrati Ligu šampiona, pa su igrači bili poprilično rasterećeni.
„Kada smo dobili Andrleht, pomislili smo da je to baš težak protivnik, a onda smo na terenu videli da nisu ništa specijalno i onda smo poverovali da možemo da ih pobedimo“, objašnjava Kleo.
Partizan je zaista izgledao kao da nije siguran u sopstvene mogućnosti, ali ni njihovi protivnici nisu izgledali kao neko „ko jede malu decu“. U tom duelu neodlučnih čini se da su prevagu Partizanu doneli odlučnost trenera Ace Stanojevića na klupi i Kleova preciznost na terenu.
Ova dvojica bi trebalo da i u nastavku takmičenja budu glavne uzdanice Partizana ukoliko uprava opet ne odluči da menja trenera usred sezone. Partizan je u grupi sa Arsenalom, Bragom i Šaktarom i kao što je rekao Mladen Krstajić, kapiten tima posle žreba, bolje je bilo da su došli još atraktivniji protivnici jer ovako navijači mogu da pomisle da je Partizan bar drugi u grupi.
Kleo je oprezan, ali samouveren. On misli da je sve moguće kada utakmica krene i ne brine ga što je prošle godine njegov tim bio deklasiran u Donjecku protiv Šaktara. Njegov je moto da moraš da veruješ ako želiš da nešto uradiš.
Na medijske spekulacije o tome da bi trebalo da igra za srpsku reprezentaciju kaže da ga niko nikada nije zavnično kontaktirao, već ga samo razni novinari pozivaju i postavljaju to pitanje. U poslednjih mesec dana na stranicama srpskih tabloida razvila se paradebata o tome da bi selektor Radomir Antić možda trebalo da pozove Klea u državni tim jer napadači koje imamo nisu u stanju da postignu gol mesecima. S druge strane, primer Hrvatske koja u timu ima naturalizovanog Brazilca Eduarda da Silvu pokazuje da ovakvi slučajevi mogu da budu veoma korisni za nacionalni tim. Ova usiljena debata nije dovela ni do čega osim do toga da Kleo mora da odgovara na čudna novinarska pitanja.
„Ne treba praviti takvu vrstu pritiska na selektora. Ako neko misli da bih ja mogao da pomognem, može da me zove. Meni bi bila čast da igram za reprezentaciju“, kaže Kleo za „Vreme“; dodajući da po njemu Srbija ima izuzetne igrače kao što su Vidić, Ivanović i Dejan Stanković.
