Crni okean-gore
Korto Malteze u nedavno objavljenom albumu Crni okean razlikuje se od onog na kojeg smo navikli dok ga je crtao Hugo Prat. Međutim, da li smo zaista dobili drugačiji strip?
Prvi kompletan album post-pratovskog Korta Maltezea na skoro 180 strana, Crni okean, konačno je izašao i u Srbiji, u izdanju Darkwood-a i prevodu Gorana Kostrovića. Autori su francuski crtač i scenarista Bastijen Vives i Marten Kenen, uglavnom nepoznati domaćoj publici.
Ovaj Korto Malteze se, međutim, razlikuje od onog na kojeg smo navikli dok ga je crtao Hugo Prat. Međutim, da li smo zaista dobili drugačiji strip?
Kao i mnogi drugi stripovi na koje su originalni crtači ostavili dubok pečat (Princ Valijant, Poručnik Bluberi, Asteriks, Talični Tom, Alan Ford), i Korto Malteze je dobio nastavak nakon smrti autora koji ga je osmislio i utemeljio. Crni okean (Océan Noir) je četvrti album nacrtan posle smrti Huga Prata, a prvi koji je, u obliku strip albuma, objavljen u Srbiji. No, ovoga puta radi se o mladom Kortu, a radnja je smeštena na početak 21. veka, u vreme Al Kaidinog napada na Ameriku 11. septembra 2001.
Prva epizoda Korta Maltezea pod nazivom Balada o slanom moru objavljena je 1967. godine, a poslednja pod nazivom Mu, izgubljeni kontinent 1988. godine. Nakon smrti Huga Prata 1995. godine i dosta razmišljanja o tome šta da se radi sa serijalom, belgijska izdavačka kuća Casterman odlučila je da restartuje serijal sa novim crtačima 2015. godine kada je objavljen prvi album. Crni okean je originalno objavljen 2021. godine u Evropskoj uniji i predstavlja prvi celovit post-pratovski album Korta Maltezea objavljen u Srbiji.
Da bi se došlo do nastavka serijala, trebalo je da prođe dvadeset godina. Novi Korto Malteze počeo je da se razvija u dva pravca. Prvi je nastavio da baštini tradiciju originalnog Pratovog Korta. Ovaj pravac poveren je Huanu Dijazu Kanalesu i Rubenu Paljeheru, dvojici španskih autora, koji su dobili zadatak da doslovno imitiraju Pratov crtež i atmosferu stripa. U okviru ovog pravca objavljeno je dosad četiri albuma, koji su vremenski smešteni u period 1911–1924. godine, dakle, u vreme kada se dešava radnja Pratovog Korta Maltezea. Delovi prvog albuma ove dvojice autora Pod ponoćnim suncem objavljeni su u Srbiji u nastavcima u Stripoteci tokom 2017/2018. godine, ali do sada još nisu objavljeni kao strip albumi.
Drugi pravac, koji predstavlja upravo objavljeni Crni okean, međutim, donosi vizuelnu preradu serijala. Glavna izmena se ne odnosi samo na crtež, već i na istorijski period u kome se strip dešava. Dok je radnja Pratovog Korta smeštena u prvu četvrtinu 20. veka, Korto iz Crnog okeana je nekih 20 godina mlađi, a radnja započinje na početku 21. veka u trenutku kada Al Kaida ruši Kule bliznakinje u Njujorku. Iako je album, zbog drugačijeg načina crtanja i epohe, odmah po objavljivanju izazvao kontroverze i rasprave, epizoda se u Evropi brzo rasprodala. Nedavno je u tiražu od 100.000 primeraka štampan drugi album ovog francuskog tandema pod nazivom Kraljica Vavilona. Jedan deo radnje događa se u Sarajevu.
Vives i Kenen su autori koji pripadaju drugačijoj stripskoj i filmskoj tradiciji. Prat je bio pod uticajem vestern filmova, kao i filmova crnog talasa iz 1940-ih godina. Vives i Kenen su stasali na akcionoj kinematografiji iz 1980-ih i 1990-ih, što se oseća u potpuno drugačijim akcionim scenama. Vives (1984) je odrastao i na drugačijem stripskom žanru. Iako pripada žanru noire i, kao i Prat, neguje minimalistički stil (bez mnogo okolnih detalja), njegov crtež je dosta različit. Dok je Prat koristio linije različitih debljina da stvori crno beli efekat, Vives pravi masivnije objekte. Njegov crtež je gušći i puniji od Pratovog.
Vives, čiji rad nije poznat na domaćem tržištu stripa, privukao je pažnju evropske stripske javnosti 2009. godine kada je objavio debi album Ukus hlora, koji mu je doneo kritičko priznanje zbog jedinstvenog umetničkog stila i emocionalne dubine. Vivesov crtež ima unikatnu sposobnost da uhvati suptilnosti ljudskih odnosa i kompleksnost svakodnevnog života, što ga je zadržalo na vrhu evropske strip scene sa čitavim nizom albuma koje je objavio u poslednjih desetak godina. Teme kojima se Vives bavio su raznovrsne: otkrivanje seksualnosti (Bluza, 2018), raspad ljubavne veze (Mesara, 2021) ili krimić (14. juli, 2020) čija priča zadire u pravdoljubivost traumatizovane, paranoične i podeljene Francuske. Vives je jedan deo karijere posvetio eksperimentisanju. Serijal Lastman (izlazio u periodu 2013–2019 u saradnji sa još dvojicom francuskih autora) je pod velikim uticajem mange, zbog čega je strip dobio naziv “francuska manga”.
Crtež jeste drugačiji, ali francuski autori se pridržavaju Kortovog lika koji je utemeljio Prat. Kenan ostaje veran narativu Huga Prata koji aktivno dovodi u pitanje zapadnocentrični pogled na svet i zadržava epistemološki pluralizam (priznanje da postoje višestruki načini saznavanja ili razumevanja sveta.) Korto ostaje sanjar. Još jednom se daje u potragu za blagom koje ne postoji. Kontinuitet se primećuje i u odnosu Korta i Raspućina, Kortovog tamnog alter ega, bez kojeg je nemoguće zamisliti serijal. Iako se obojica nalaze sa one strane zakona, Korto je tolerantan, saosećajan prema autsajderima i često podržava ugrožene i potlačene. Nasuprot tome, Raspućin nema moralnih skrupula i nepogrešivo bira da deluje na tamnoj strani.
Njih dvojica se još jednom sreću u Crnom okeanu. I ovog puta dinamika njihovog odnosa je ključna za pripovedanje i definiciju Kortovog lika. Pojavljivanje Raspućina i ismevanje Kortovog sanjarenja obogaćuje narativ. Dok Korto traži blago koje ne postoji, Raspućin trguje drogom. Privremeni rastanak u ovoj epizodi takođe naglašava taj kontrapunkt: dok Korto nastavlja da traga za blagom, Raspućin se prepušta seksualnom razvratu u autobusu punom psihodeličnih feministkinja.
Korto ostaje životni cinik koji ne trpi autoritet, ni zvaničan ni nezvaničan. Na početku epizode napušta bandu pirata jer se ne slaže sa njihovim nasilnim i krvavim tehnikama. Kada stiže u Japan, sa podsmehom gleda na pripadnicu japanske tajne službe koja ga obaveštava da je pod prismotrom. Na sličan način se odnosi prema agentu CIA koji ga ispituje u američkoj ambasadi u Limi 11. septembra. Nakon što mu kaže da likovi kao što su on neprekidno prave sranja, agent na telefon dobija poruku da su oborene Kule bliznakinje. Korto ga s podsmehom upita: “Neko sranje?”
Redefinicija strip serijala nije radikalna, ali je ipak značajna da bi moglo da se kaže kako Korto posle Vivesove intervencije više neće biti isti strip. Početak obećava. Sudeći po ostalim Vivesovim stripovima, možemo očekivati podjednako dobar nastavak.
Ambasador Srbije Dragan Šutanovac tema je pošalica na internetu pošto je javno rešavao jedan matematički zadatak. Nepravedno je to, jer rešenje je bilo tačno i pokazalo da Srbija ima superiorno osnovno obrazovanje
Stiže dvobroj „Vremena“ na više strana za iste pare. Ako se pretplatite, čitate za manje od 140 dinara po broju! Do sredine januara 25 odsto popusta na polugodišnje i godišnje pretplate
Neka istraživanja kažu da su konzervativci srećniji ljudi. Druga kažu da samo bolje glume sreću, a treća postavljaju pitanje da li je sreća jednako kvalitet života
Čuveni košarkaški trener Svetislav Pešić ponovo je na klupi minhenskog Bajerna. Kao nekadašnji šampionski trener, Pešić budi nadu da je za Bajern u Evroligi moguć čudesni preokret
Srpski košarkaš i jedan od najboljih košarkaša sveta sinoć je u pobedi svog tipa uspeo da obori rekord legendarnog Karima Abdula Džabara po broju asistencija u karijeri za igrače na poziciji centra
Ništa se ne dešava od onog što Vučić najavljuje, uključujući i obećanje da će dohakati N1 i Novoj S. Zato nemoć i frustraciju krije tvrdnjom da te dve televizije nije zabranio jer mu koristi njihov rad. Jadno, jeftino i prozirno
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
