Kada je Irvin Jalom (našoj publici poznat pre svega po knjigama Krvnik ljubavi, Kad je Niče plakao, Lečenje Šopenhauerom, Problem Spinoza) iskoračio iz sfere psihijatrije u sferu literature tkajući priče za koje je inspiraciju dobio, između ostalog, i u radu sa svojim pacijentima, nije ni slutio da će ohrabriti mnoge kolege širom sveta da se i sami oprobaju kao pisci.
...…
Jedna od njih je i psihijatar i psihoterapeut Vanja Mandić Maravić, autorka romana Strana B. U ovom prvencu, koji je istovremeno i priča o ljubavi, preživljavanju ljubavnog brodoloma, preispitivanju dimenzija razarajuće strasti, razumevanju dinamike odbacivanja i prihvatanja, autorka iscrtava svojevrsnu mapu duhovnog i psihičkog sazrevanja glavnog junaka, a da ni jednog trenutka ne pomislimo da je priča koju nam predstavlja u romansiranoj formi jedna od mnogih sa kojima se susretala u svojoj praksi.
Strana B je knjiga o odraslom čoveku Ivanu Novakoviću, koji kroz individualne krize iznalaženja ili potvrđivanja životnih orijentira i vrednosti, vodeći neprekidni unutrašnji dijalog, prepun sumnji, suočavanja sa sopstvenim ponorima, pogrešnim odlukama i slabostima, polaže – kako to sugeriše autorka – popravni ispit iz sopstvenog detinjstva.
Prolazeći kroz bolni vrtlog sećanja na svoju upravo prekinutu trogodišnju vezu, tragajući za smislom reči koje su kao ljubavnici jedno drugom upućivali, glavni junak se suočava sa bolom rastanka i pitanjima na koja niko ne može da mu ponudi konačan odgovor. Prateći faze patnje, a time i faze promene ostavljenog muškarca, roman Strana B otvara brojna komunikološki važna pitanja, o tome šta uvek ostane neizrečeno, šta se ne može saopštiti, koliko je teško voditi unutrašnji dijalog i ući u zdravu i otvorenu komunikaciju sa drugim ljudima i sa sobom.
Glavni junak je običan urbani muškarac, ni po čemu upečatljiv, naizgled nezanimljiv, ali istovremeno i onaj koji svoju prosečnost nosi sa izvesnom dozom ponosa, kako to na jednom mestu sugeriše autorka. Štaviše, jedna od vrednosti ove knjige sadržana je u činjenici da je njena autorka svojim pripovedanjem, zanimljivom arhitektonikom priče i neretko humorom, učinila da ljubavni jadi i egzistencijalna kriza smisla njenog junaka (sa kojima se svako od nas u nekim trenucima susreće!) postanu uzbudljiva i šarmantna pripovest koja se čita u dahu.
Možda je i najveća vrednost ovog romana sadržana u činjenici da je Vanja Mandić Maravić, iako psihijatar i psihoterapeut, uspela da izađe iz zone komfora svoje profesije. Odustajući od stručne terminologije, posebno od zavodljivosti psihoterapijske interpretacije faza kroz koje prolazi njen junak, autorka je Ivana Novakovića lišila zamke samopsihologizovanja, koje je mirne duše moglo da bude integrisano u literarne pasaže njegove refleksije, i time učinila ovo štivo zanimljivim i nepretencioznim.
Način na koji je Strana B ispričana, a posebno činjenica da svako poglavlje nosi naslov određene muzičke numere, kao svojevrstan simbolički putokaz čitanja i razumevanja lavirinta radosti i patnje, smisla i besmisla, bliskosti i distance, postaje još intrigantniji kada shvatimo, da kao i stari nosioci zvuka, i život uvek ima i stranu A i stranu B.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Dok gledate Evrobasket, sigurno vam nije ni na kraj pameti da u košarkašima vidite strasne ljubitelje čitanja i knjiga. Tekst koji sledi je još jedan dokaz da robujemo predrasudama
Nasleđe, transformacije i nastajanje neke su od tema istraživanja objavljenih u knjizi sedam evropskih psihoanalitičara, čijim predstavljanjem u Beogradu obeležavaju desetogodišnjicu Foruma za institucionalna pitanja Evropske psihoanalitičke federacije
Crnogorski ministar Slaven Radunović je predložio referendum o tome treba li Kotor da ostane na Uneskovoj Listi svetske baštine i izazvao više bure nego pojava kita u Zalivu, ali i doneo prvu nagradu barki “Ne bacajte bisere pred svinje” na Bokeškoj noći
Vračarski tunel, koji prolazi ispod centra Beograda, godinama nije imao saglasnost za upotrebu Sektora za vanredne situacije MUP-a ni za jednu vrstu transporta. Razlog je bezbednosne prirode
Ima li Aleksandar Vučić vojsku? Nešto ponaprednjačenih kadrova sigurno bi u „datom trenutku“ stalo iza svog „vrhovnog komandanta“. Ali šta je sa trupom? Pa ništa – velika većina bi zabušavala, uzela bolovanje, isparila. Oni su tu samo zbog para
„Jurićemo ih po ulicama“, proricao je Jovo Bakić i mnogi su mu davali za pravo. Sada se dešava obrnuto – naprednjački Šturmabtajlung mlati narod po ulicama, kućama i lokalima. A naša čaršija se dobrim delom gnuša „svakog nasilja“
Nije nelogično da se malo pribojavaš tuđih navijača kada odeš na utakmicu, pa i reprezentacije. Ali da strepiš da će te tvoji prebiti - to samo u Srbiji postoji
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
