Gramofonske ploče su se vratile na velika vrata. Ali, u Srbiji se ne proizvode
Nismo u kući imali previše ploča, ali su bile važne. Omoti su se pažljivo vadili iz police. Slušalo se od početka do kraja.
Kada su nam roditelji kupili „muzički stub“, ploče su zamenili kompakt-diskovi. Bili su praktičniji, ali nije bilo gramofonskog pucketanja.
Danas uveliko pravim kolekciju. Kada putujem, umesto magneta za frižider, kupujem ploče. Kada igla dotakne vinil, muzika me vraća u mesto sa kog je ploča doneta.
„Gramofonske ploče odavno više nisu relikt prošlosti niti hobi nostalgičara“, kaže Slobodan Nešović, direktor izdavačke kuće Mascom.
Mladi vole vinil
Posle skoro dve decenije neprekidnog rasta prodaje, vinil se vratio u mejnstrim. Danas se svaki važniji album objavljuje u digitalnom formatu i na ploči, a sve više kupaca dolazi iz generacije Z.
„Vinil je postao deo regularnog plana objavljivanja“, kaže Nešović za naš njuzleter Međuvreme. Globalno, čak 37 odsto kupaca čine mladi.
Trend primećuju i u Yugovinilu, beogradskoj prodavnici polovnih i novih ploča. „Ploče se danas prodaju mnogo više nego recimo pre 15 godina i kupuju ih sve generacije. Gotovo da nema dana kada ne prodamo ništa“, kažu u ovoj radnji.
Kažu, zbog carinskih propisa, ljudima se danas više isplati da kupe u Beogradu nego da sami poručuju iz inostranstva.
„Ako se pogodi da imamo ono što neko traži, neće čekati isporuku, već može odmah ploču odavde na gramofon“, kaže prodavac u radnji sa hiljadama ploča različitih žanrova.
Foto: Pixabay / ThibaultlamtranGramofon
Gde se štampaju ploče
Pad prodaje vinila tokom devedesetih bio je dramatičan. A veliki povratak nije bio samo pitanje potražnje, već i proizvodnje.
Nagla popularnost vinila dovela je prethodnih godina do zastoja, mesecima se čekalo na štampanje ploča. U međuvremenu su otvorene nove fabrike i prošireni kapaciteti.
„Mi smo jedno vreme bili u problemu jer nije bilo dovoljno kapaciteta. Ranije smo čekali po dva, tri meseca, sada je to oko mesec dana“, kaže Nešović.
Najveći deo proizvodnje dolazi iz centralne i istočne Evrope. Iz Češke, Poljske i Austrije stiže i najveći deo tiraža za srpsko tržište.
Sjedinjene Države imaju razvijenu, ali decentralizovanu proizvodnju. Među najpoznatijima je United Record Pressing iz Nešvila, jedna od najstarijih fabrika vinila.
Srbija bez proizvodnje
U Srbiji i većini susednih zemalja ploče se danas ne proizvode. Pre nekoliko godina u Novom Sadu radila je jedina fabrika ploča u ovom delu Evrope. Tamo su se od „pitica“ od vinila pravile ploče. Bila je to ispostava nemačke firme, ali je zatvorena.
U vreme SFRJ su harali zagrebački Jugoton i beogradski PGP. Fabrike su snabdevale celo jugoslovensko tržište i deo izvoza, a tiraži su bili masovni.
Početkom devedesetih, sa raspadom države i promenama na tržištu, proizvodnja je ugašena, a oprema je, kažu sagovornici Međuvremena, rashodovana. Ko zna, možda se jednom vrati.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Toplotni talas koji je krajem juna pogodio Srbiju usled klimatskih promena danas je čak 55 puta verovatniji nego sredinom 20. veka, pokazuje studija naučnika sa Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu
U Andrićevom prevodu, Političke i društvene napomene Frančeska Gvičardinija čitaju se kao zbirka pouka i saveta savremenom čoveku, i to ne samo u Srbiji
Četrdesetak umetnika, novinara i aktivista doniralo je po jedan predmet i sećanje koje budi, a vezuje ih za devedesete. Tako je nastala izložba Devedesete, lično
U knjizi Žene Golog otoka prvi put su objavljena imena žena koje su bile zatočene zbog Informbiroa – njih 1.080. Njihove priče su primer šta se desi sa društvom kojim zavlada ideologija
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Šta govore ubistvo Aleksandra Nešovića Baje i ranjavanje Milana Ostojića Sandokana? Zašto su porasli apetiti podzemlja? Kakvu tu ulogu igra policija? I zbog čega Vučić stalno najavljuje najave izbora
Pođimo od toga da Vučićev režim prvo uspe da pokrade parlamentarne pa onda raspiše predsedničke izbore koje bilo koji njegov kandidat teško da može da dobije. Častan predsednik Republike u nečasnom sistemu bio bi poput oveće rupe u tkanini koja se već dobrano oparala
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
