Gramofonske ploče su se vratile na velika vrata. Ali, u Srbiji se ne proizvode
Nismo u kući imali previše ploča, ali su bile važne. Omoti su se pažljivo vadili iz police. Slušalo se od početka do kraja.
Kada su nam roditelji kupili „muzički stub“, ploče su zamenili kompakt-diskovi. Bili su praktičniji, ali nije bilo gramofonskog pucketanja.
Danas uveliko pravim kolekciju. Kada putujem, umesto magneta za frižider, kupujem ploče. Kada igla dotakne vinil, muzika me vraća u mesto sa kog je ploča doneta.
„Gramofonske ploče odavno više nisu relikt prošlosti niti hobi nostalgičara“, kaže Slobodan Nešović, direktor izdavačke kuće Mascom.
Posle skoro dve decenije neprekidnog rasta prodaje, vinil se vratio u mejnstrim. Danas se svaki važniji album objavljuje u digitalnom formatu i na ploči, a sve više kupaca dolazi iz generacije Z.
„Vinil je postao deo regularnog plana objavljivanja“, kaže Nešović za naš njuzleter Međuvreme. Globalno, čak 37 odsto kupaca čine mladi.
Trend primećuju i u Yugovinilu, beogradskoj prodavnici polovnih i novih ploča. „Ploče se danas prodaju mnogo više nego recimo pre 15 godina i kupuju ih sve generacije. Gotovo da nema dana kada ne prodamo ništa“, kažu u ovoj radnji.
Kažu, zbog carinskih propisa, ljudima se danas više isplati da kupe u Beogradu nego da sami poručuju iz inostranstva.
„Ako se pogodi da imamo ono što neko traži, neće čekati isporuku, već može odmah ploču odavde na gramofon“, kaže prodavac u radnji sa hiljadama ploča različitih žanrova.
Pad prodaje vinila tokom devedesetih bio je dramatičan. A veliki povratak nije bio samo pitanje potražnje, već i proizvodnje.
Nagla popularnost vinila dovela je prethodnih godina do zastoja, mesecima se čekalo na štampanje ploča. U međuvremenu su otvorene nove fabrike i prošireni kapaciteti.
„Mi smo jedno vreme bili u problemu jer nije bilo dovoljno kapaciteta. Ranije smo čekali po dva, tri meseca, sada je to oko mesec dana“, kaže Nešović.
Najveći deo proizvodnje dolazi iz centralne i istočne Evrope. Iz Češke, Poljske i Austrije stiže i najveći deo tiraža za srpsko tržište.
Sjedinjene Države imaju razvijenu, ali decentralizovanu proizvodnju. Među najpoznatijima je United Record Pressing iz Nešvila, jedna od najstarijih fabrika vinila.
U Srbiji i većini susednih zemalja ploče se danas ne proizvode. Pre nekoliko godina u Novom Sadu radila je jedina fabrika ploča u ovom delu Evrope. Tamo su se od „pitica“ od vinila pravile ploče. Bila je to ispostava nemačke firme, ali je zatvorena.
U vreme SFRJ su harali zagrebački Jugoton i beogradski PGP. Fabrike su snabdevale celo jugoslovensko tržište i deo izvoza, a tiraži su bili masovni.
Početkom devedesetih, sa raspadom države i promenama na tržištu, proizvodnja je ugašena, a oprema je, kažu sagovornici Međuvremena, rashodovana. Ko zna, možda se jednom vrati.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Džek Dimić je američki glumac iz Bosanske Dubice. Nekoliko puta su ga odbili na Fakultetu dramskih umetnosti, a u Njujorku je pre tridesetak godina odmah primljen na Institut “Li Strazberg”. Dosad je igrao u više od sto filmova i serija. Jedan je od samo dva glumca sa ovdašnjih prostora koji glume likove američkog porekla
Samo jedan primer na temu nekad i sad: pre dvadeset godina, 2006, na deset kulturnih manifestacija čiji je osnivač bio Grad Beograd, učestvovalo je više od 1600 umetnika i stručnjaka iz inostranstva
Izgradnja beogradskog metroa pružiće šansu državi da promeni odnos prema arheološkom nasleđu, a arheolozima da dođu do novih saznanja o istoriji Beograda
Namerno prave telefone tako da ih lepe, da se teško otvaraju. Ali, za sada pošten čovek ima lek i to za sitne pare
Reprezentacija Bosne i Hercegovine ostvarila je važnu pobedu nad Katarom i došla do četiri boda u grupi B, čime je ostala u konkurenciji za prolazak dalje
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
