Gramofonske ploče su se vratile na velika vrata. Ali, u Srbiji se ne proizvode
Nismo u kući imali previše ploča, ali su bile važne. Omoti su se pažljivo vadili iz police. Slušalo se od početka do kraja.
Kada su nam roditelji kupili „muzički stub“, ploče su zamenili kompakt-diskovi. Bili su praktičniji, ali nije bilo gramofonskog pucketanja.
Danas uveliko pravim kolekciju. Kada putujem, umesto magneta za frižider, kupujem ploče. Kada igla dotakne vinil, muzika me vraća u mesto sa kog je ploča doneta.
„Gramofonske ploče odavno više nisu relikt prošlosti niti hobi nostalgičara“, kaže Slobodan Nešović, direktor izdavačke kuće Mascom.
Posle skoro dve decenije neprekidnog rasta prodaje, vinil se vratio u mejnstrim. Danas se svaki važniji album objavljuje u digitalnom formatu i na ploči, a sve više kupaca dolazi iz generacije Z.
„Vinil je postao deo regularnog plana objavljivanja“, kaže Nešović za naš njuzleter Međuvreme. Globalno, čak 37 odsto kupaca čine mladi.
Trend primećuju i u Yugovinilu, beogradskoj prodavnici polovnih i novih ploča. „Ploče se danas prodaju mnogo više nego recimo pre 15 godina i kupuju ih sve generacije. Gotovo da nema dana kada ne prodamo ništa“, kažu u ovoj radnji.
Kažu, zbog carinskih propisa, ljudima se danas više isplati da kupe u Beogradu nego da sami poručuju iz inostranstva.
„Ako se pogodi da imamo ono što neko traži, neće čekati isporuku, već može odmah ploču odavde na gramofon“, kaže prodavac u radnji sa hiljadama ploča različitih žanrova.
Pad prodaje vinila tokom devedesetih bio je dramatičan. A veliki povratak nije bio samo pitanje potražnje, već i proizvodnje.
Nagla popularnost vinila dovela je prethodnih godina do zastoja, mesecima se čekalo na štampanje ploča. U međuvremenu su otvorene nove fabrike i prošireni kapaciteti.
„Mi smo jedno vreme bili u problemu jer nije bilo dovoljno kapaciteta. Ranije smo čekali po dva, tri meseca, sada je to oko mesec dana“, kaže Nešović.
Najveći deo proizvodnje dolazi iz centralne i istočne Evrope. Iz Češke, Poljske i Austrije stiže i najveći deo tiraža za srpsko tržište.
Sjedinjene Države imaju razvijenu, ali decentralizovanu proizvodnju. Među najpoznatijima je United Record Pressing iz Nešvila, jedna od najstarijih fabrika vinila.
U Srbiji i većini susednih zemalja ploče se danas ne proizvode. Pre nekoliko godina u Novom Sadu radila je jedina fabrika ploča u ovom delu Evrope. Tamo su se od „pitica“ od vinila pravile ploče. Bila je to ispostava nemačke firme, ali je zatvorena.
U vreme SFRJ su harali zagrebački Jugoton i beogradski PGP. Fabrike su snabdevale celo jugoslovensko tržište i deo izvoza, a tiraži su bili masovni.
Početkom devedesetih, sa raspadom države i promenama na tržištu, proizvodnja je ugašena, a oprema je, kažu sagovornici Međuvremena, rashodovana. Ko zna, možda se jednom vrati.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Željko Obradović vraća se u Beograd, ovog puta kao trener Panatinaikosa, u prvom susretu protiv Partizana od odlaska s klupe crno-belih. Arena je rasprodata, a večerašnji evroligaški duel donosi susret bivšeg trenera i kluba čiji je jedan od najznačajnijih ljudi u istoriji
Američki glumac Ar Džej Miti, poznat po ulozi Voltera Vajta Džuniora u seriji „Breaking Bad“, preminuo je, objavili su mediji. Uzrok smrti nije zvanično saopšten
Zbog visokih temperatura tope se poslednji ostaci triglavskog glečera, koji je nekada zauzimao ogromnu površinu Julijskih Alpa
U vreme kralja Aleksandra, zadatak štampe bio je da na sve načine veliča rad vlade i ministara, čak i kada je bilo očigledno da se istina prikriva. O zloupotrebama policije i žandarmerije se nije smelo pisati čak ni onda kada su bile evidentne, a cenzori su u svemu videli opasnost, pa i u bajkama
Od tri festivala specijalizovana za animaciju u Srbiji, ove godine je opstao samo jedan – Animator fest u Jagodini. Ovo njegovo izdanje je dobar recept kako opstati u nemogućim uslovima
Razgovarao je sa kamenom za kupus i fotografijom Ilije Srdanovića. Požar u Niškoj tvrđavi proglasio je za delo veštačke inteligencije. Pohvalio se da mu ne bi bilo prvi put da nekom otima pištolj iz ruku
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
Predizborna kampanja i političko nasilje
Stvarne žrtve i Vučićevo glumatanje Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
