Gramofonske ploče su se vratile na velika vrata. Ali, u Srbiji se ne proizvode
Nismo u kući imali previše ploča, ali su bile važne. Omoti su se pažljivo vadili iz police. Slušalo se od početka do kraja.
Kada su nam roditelji kupili „muzički stub“, ploče su zamenili kompakt-diskovi. Bili su praktičniji, ali nije bilo gramofonskog pucketanja.
Danas uveliko pravim kolekciju. Kada putujem, umesto magneta za frižider, kupujem ploče. Kada igla dotakne vinil, muzika me vraća u mesto sa kog je ploča doneta.
„Gramofonske ploče odavno više nisu relikt prošlosti niti hobi nostalgičara“, kaže Slobodan Nešović, direktor izdavačke kuće Mascom.
Posle skoro dve decenije neprekidnog rasta prodaje, vinil se vratio u mejnstrim. Danas se svaki važniji album objavljuje u digitalnom formatu i na ploči, a sve više kupaca dolazi iz generacije Z.
„Vinil je postao deo regularnog plana objavljivanja“, kaže Nešović za naš njuzleter Međuvreme. Globalno, čak 37 odsto kupaca čine mladi.
Trend primećuju i u Yugovinilu, beogradskoj prodavnici polovnih i novih ploča. „Ploče se danas prodaju mnogo više nego recimo pre 15 godina i kupuju ih sve generacije. Gotovo da nema dana kada ne prodamo ništa“, kažu u ovoj radnji.
Kažu, zbog carinskih propisa, ljudima se danas više isplati da kupe u Beogradu nego da sami poručuju iz inostranstva.
„Ako se pogodi da imamo ono što neko traži, neće čekati isporuku, već može odmah ploču odavde na gramofon“, kaže prodavac u radnji sa hiljadama ploča različitih žanrova.
Pad prodaje vinila tokom devedesetih bio je dramatičan. A veliki povratak nije bio samo pitanje potražnje, već i proizvodnje.
Nagla popularnost vinila dovela je prethodnih godina do zastoja, mesecima se čekalo na štampanje ploča. U međuvremenu su otvorene nove fabrike i prošireni kapaciteti.
„Mi smo jedno vreme bili u problemu jer nije bilo dovoljno kapaciteta. Ranije smo čekali po dva, tri meseca, sada je to oko mesec dana“, kaže Nešović.
Najveći deo proizvodnje dolazi iz centralne i istočne Evrope. Iz Češke, Poljske i Austrije stiže i najveći deo tiraža za srpsko tržište.
Sjedinjene Države imaju razvijenu, ali decentralizovanu proizvodnju. Među najpoznatijima je United Record Pressing iz Nešvila, jedna od najstarijih fabrika vinila.
U Srbiji i većini susednih zemalja ploče se danas ne proizvode. Pre nekoliko godina u Novom Sadu radila je jedina fabrika ploča u ovom delu Evrope. Tamo su se od „pitica“ od vinila pravile ploče. Bila je to ispostava nemačke firme, ali je zatvorena.
U vreme SFRJ su harali zagrebački Jugoton i beogradski PGP. Fabrike su snabdevale celo jugoslovensko tržište i deo izvoza, a tiraži su bili masovni.
Početkom devedesetih, sa raspadom države i promenama na tržištu, proizvodnja je ugašena, a oprema je, kažu sagovornici Međuvremena, rashodovana. Ko zna, možda se jednom vrati.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Voz „Soko“ počeo je testiranja na mađarskom delu pruge Beograd–Budimpešta. Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević je izjavila da je do sada jedini prijavljeni problem u vezi sa funkcionisanjem „Sokola“- aparat za kafu
Beogradske ulice leti nisu svuda jednako vrele, čak i kada termometri pokazuju istu temperaturu. Termovizijsko snimanje različitih delova grada otkrilo je šta se dešava sa površinama izloženim suncu. Ono je dalo i odgovor na pitanje zašto na istoj temperaturi vazduha dve beogradske ulice mogu pružiti potpuno različit osećaj
Crvena zvezda je posle 3:0 u Beogradu primila pet golova u Plzenju i ostala bez Lige Evrope, dok Partizan nije uspeo da nadoknadi minus iz Madrida. Da li je Zvezda sportskim odlukama sama doprinela novom evropskom debaklu i ko bi za njega trebalo da snosi odgovornost
Na Filmskom festivalu u Veneciji biće prikazan film Devojka sa lajkom o Gerdi Taro. O njoj je nedavno objavljen i roman. Gerda Taro je fotografisala Španski građanski rat. Bila je partnerka Roberta Kape. Poginula je
U dvadesetim godinama prošlog veka Beč je živeo na zgarištu sistema koji je bankrotirao i moralno i ekonomski. Vek kasnije, ponovo nas muče iste pukotine u moralno posrnulom sistemu današnjice
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
