Ploče su opet u modi, a Srbija nema svoju proizvodnju

Nismo u kući imali previše ploča, ali su bile važne. Omoti su se pažljivo vadili iz police. Slušalo se od početka do kraja.

Kada su nam roditelji kupili „muzički stub“, ploče su zamenili kompakt-diskovi. Bili su praktičniji, ali nije bilo gramofonskog pucketanja.

Danas uveliko pravim kolekciju. Kada putujem, umesto magneta za frižider, kupujem ploče. Kada igla dotakne vinil, muzika me vraća u mesto sa kog je ploča doneta.

„Gramofonske ploče odavno više nisu relikt prošlosti niti hobi nostalgičara“, kaže Slobodan Nešović, direktor izdavačke kuće Mascom.

Mladi vole vinil

Posle skoro dve decenije neprekidnog rasta prodaje, vinil se vratio u mejnstrim. Danas se svaki važniji album objavljuje u digitalnom formatu i na ploči, a sve više kupaca dolazi iz generacije Z.

„Vinil je postao deo regularnog plana objavljivanja“, kaže Nešović za naš njuzleter Međuvreme. Globalno, čak 37 odsto kupaca čine mladi.

Trend primećuju i u Yugovinilu, beogradskoj prodavnici polovnih i novih ploča. „Ploče se danas prodaju mnogo više nego recimo pre 15 godina i kupuju ih sve generacije. Gotovo da nema dana kada ne prodamo ništa“, kažu u ovoj radnji.

Kažu, zbog carinskih propisa, ljudima se danas više isplati da kupe u Beogradu nego da sami poručuju iz inostranstva.

„Ako se pogodi da imamo ono što neko traži, neće čekati isporuku, već može odmah ploču odavde na gramofon“, kaže prodavac u radnji sa hiljadama ploča različitih žanrova.

Foto: Pixabay / Thibaultlamtran

Gde se štampaju ploče

Pad prodaje vinila tokom devedesetih bio je dramatičan. A veliki povratak nije bio samo pitanje potražnje, već i proizvodnje.

Nagla popularnost vinila dovela je prethodnih godina do zastoja, mesecima se čekalo na štampanje ploča. U međuvremenu su otvorene nove fabrike i prošireni kapaciteti.

„Mi smo jedno vreme bili u problemu jer nije bilo dovoljno kapaciteta. Ranije smo čekali po dva, tri meseca, sada je to oko mesec dana“, kaže Nešović.

Najveći deo proizvodnje dolazi iz centralne i istočne Evrope. Iz Češke, Poljske i Austrije stiže i najveći deo tiraža za srpsko tržište.

Sjedinjene Države imaju razvijenu, ali decentralizovanu proizvodnju. Među najpoznatijima je United Record Pressing iz Nešvila, jedna od najstarijih fabrika vinila.

Srbija bez proizvodnje

U Srbiji i većini susednih zemalja ploče se danas ne proizvode. Pre nekoliko godina u Novom Sadu radila je jedina fabrika ploča u ovom delu Evrope. Tamo su se od „pitica“ od vinila pravile ploče. Bila je to ispostava nemačke firme, ali je zatvorena.

U vreme SFRJ su harali zagrebački Jugoton i beogradski PGP. Fabrike su snabdevale celo jugoslovensko tržište i deo izvoza, a tiraži su bili masovni.

Početkom devedesetih, sa raspadom države i promenama na tržištu, proizvodnja je ugašena, a oprema je, kažu sagovornici Međuvremena, rashodovana. Ko zna, možda se jednom vrati.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!