Zamislite da popijete piće iz plastične flaše, ubacite je u kompost i kroz mesec dana, ona potpuno nestane. Zahvaljujući kineskim naučnicima, to bi u budućnosti moglo da se obistini.
U svetu u kojem hrpe plastike viđamo na svakom koraku – na sanitarnim i divljim deponijama, po gradovima i šumama, pa i kako pluta po okeanu u formi Velikog pacifičkog tepiha smeća – ovakva plastična flaša deluje kao ambiciozna, idealistička zamisao jednog utopiste.
Međutim, takva plastika korak je bliže realnosti. A ključ njenog ubrzanog raspadanja leži u tome što sadrži „seme sopstvenog uništenja”, piše portal Klima 101.
Bakterije koje jedu otpad
Nauci je od ranije poznato da određene bakterije jedu plastični otpad, sprečavajući da opstaje u životnoj sredini. Istraživači sa Kineske akademije nauka iskoristili su spore tih bakterija, ugradivši ih u čvrstu plastiku koja ostaje netaknuta dok spore ne ožive.
U svom eksperimentu, naučnici iz Kine upotrebili su bakteriju Bacillus subtilis koja je modifikovana tako da luči enzim za razgradnju plastike poznat kao lipaza BC. Izložili su je stresu, odnosno jonima teških metala, nakon čega su mikrobi formirali spore.
Dobijene spore potom su pomešane sa kuglicama biorazgradive PCL (polikaprolakton) plastike. Smeša je naposletku rastopljena i oblikovana da bi se dobili komadi čvrstog materijala.
Na testovima, tokom svakodnevne upotrebe, ova „plastika koja živi” pokazala se kao obični PCL.
Ali kada bi njena površina došla u kontakt sa određenim enzimom, spore zatvorene unutra bi oživele i počele bi da luče lipazu BC, degradirajući plastiku za svega šest do sedam dana.
Oživljavanje spora dešava se i pri kompostiranju. Uzorci materijala stavljeni u zemljište razgradili bi se za između 25 i 30 dana. To je brže u odnosu na druge tipove biorazgradive plastike kod kojih ovaj proces može da potraje skoro duplo duže.
Jedno od mogućih rešenja
Iako je studija objavljena u naučnom časopisu Nature Chemical Biology samo dokazala koncept, plastika sa bakterijama mogla bi da bude jedno od zanimljivih rešenja za rastuće zagađenje.
Proizvodnja plastike poslednjih decenija rapidno raste, a ostaje nepoznanica koliko otpad šteti našoj životnoj sredini, a i njeni uticaji na zdravlje, pre svega u obliku mikroplastike, ostaju malo istraženi.
Tim sa Kineske akademije nauka nada se da će svojim radom inspirisati pronalazak održivih, biorazgradivih materijala koji neće zagađivati planetu vekovima posle samo jedne upotrebe, prenosi Science Alert.
