Uprkos tim individulanim razlikama, društvo pčela ostaje perfektno organizovana zajednica.
U jednoj košnici u proseku živi oko 50.000 jedinki medonosnih pčela. Tokom svog pčelinjeg života, one se raspoređuju na više zadataka – na primer, za sakupljanje hrane, donošenje vode, rashlađivanje lepetenjem krila, ali i kao čuvarke koji brane košnicu od neprijatelja, piše Dojče vele.
Prilikom uboda – miris koji je signal za uzbunu
Ako se neko previše približi košnici i ubode ga pčela-čuvarka, ona tada oslobađa feromon za uzbunu. Taj mirisni signal upozorava na opasnost druge pčele-čuvarke. Miris privlači dodatne pčele, koje tada takođe ubadaju. Na taj način se oslobađa još više mirisa za uzbunu.
Moglo bi se pomisliti da se taj proces nastavlja u nedogled, sve dok sve pčele ne budu na oprezu i spremne za ubod.
„Ali to nije tako – one imaju svoju kočnicu. Čim dovoljan broj pčela ubode, ostale prestaju da ubadaju. To je sa stanovišta pčela smisleno, jer svaka pčela koja ubode – ugine. To znači: previše pčela koje ubadaju košnicu bi koštalo previše jedinki“, kaže Đovani Galicija, profesor neurobiologije na Univerzitetu u Konstancu i koautor jedne nove studije. To pokazuje da pčelinje društvo može samo da se reguliše.
Pčele pokazuju individualno ponašanje – čak i unutar roja
Međutim, upravo kroz ponašanje pri ubadanju u situaciji kada smatraju da je pčelinje društvo ugroženo, vidi se da svaka pčela ima sopstveni identitet.
„Jedne su tada sklonije da ubodu jače, dok druge manje ubadaju. To znači da svaka jedinka ima sopstvenu individualnost u načinu na koji se ponaša kad je košnica napadnuta.“
Naučnice Morgana Nuvijan i Kavita Kanan ciljano su hvatale pčele-čuvarke iz košnica Univerzitetu u Konstancu. Pomoću različitih eksperimenata, Nuvijan je uspela da pokaže da su neke pčele agresivnije, a druge prijateljskije nastrojene.
„One dakle imaju individualne karaktere, koji očigledno utiču na njihovo ponašanje u odbrani. Ličnost pojedinačne pčele igra veliku ulogu u njenom ponašanju prilikom ubadanja.“
Na početku studije, istraživači su polazili od pretpostavke da svaka pčela u suštini deluje pod kontrolom roja. Dakle, da roj odlučuje: sada moramo da se branimo – i tada su sve pčele-čuvarke spremne da ubodu.
Međutim, eksperimenti su pokazali da to ne funkcioniše tako. Svaka pčela ima svoju ličnost, koja se izražava u različitom ponašanju prilikom ubadanja – a da roj ipak uspešno funkcioniše kroz kolektivnu inteligenciju i odbranu.
Zašto ovce pasu na krovu?
Pojedinačna ličnost pčele, dakle, ima veći uticaj nego potreba za prilagođavanjem ponašanju unutar roja.
To potvrđuje još jedan eksperiment, u kojem je agresivna pčela ubačena u grupu defanzivnih i jedinki – kako bi se videlo da li će promeniti svoje ponašanje prilikom ubadanja. Međutim, ni prisustvo „dobrih“ pčela nije imalo nikakav uticaj: pčele su zadržavale svoje individualne navike u ubadanju – bez obzira na to u kakvu grupu su bile smeštene.
Morgana Nuvijan je ispitivala u kojoj meri medonosne pčele menjaju svoje individualno ponašanje prilikom ubadanja u različitim situacijama i da li ih na njih utiče ponašanje ostatka grupe.
Tim je u više navrata izlagao agresivne i defanzivne pčele navodnoj pretnji košnici – dakle nekoj vrsti agresije. Međutim, pčele su ostajale pri svom osnovnom stavu.
„Dobre pčele nisu ubadale, bez obzira koliko puta smo ih testirali.“
Neurobiolozi su zapravo očekivali da će pčele pokazati neku vrstu prosečnog ponašanja. Umesto toga, otkrili su pčele koje gotovo uvek ubadaju i druge koje to čine veoma retko ili nikada.
Zaključak istraživača: prosečan nivo ubadanja u jednoj populaciji pčela zavisi isključivo od sastava te populacije i razlika među pojedinačnim pčelama.
Da li glifosat ubija pčele?
Korisno za organizaciju rada i regulisanje autonomne vožnje?
Kako, dakle, funkcioniše roj od 50.000 pčela, uprkos izrazito individualnim osobinama svake jedinke – naročito kada je reč o odbrambenom ponašanju?
Upravo to pitanje čini pčele izuzetno zanimljivim objektom istraživanja, a rezultati mogu biti korisni i u drugim oblastima. Recimo, kada se radi o tome kako raspodeliti rad u društvu ili kako organizovati saobraćaj kod autonomnih vozila. Tu se postavljaju pitanja: Koliko jedno vozilo mora znati o drugim vozilima u svojoj okolini, a koliko individualnosti sme da mu se dozvoli?
