Orlovi u zemlji dijamanata

Od specijalnog izveštača sa lica mesta iz restorana Kalenić, Čubura

Pošto je jato naše peradi sa glavnim petlom na čelu čelična ptica odnela u Južnu Afriku, sedam miliona domaćih selektora može da se prepusti sitnim domaćim pakostima: šiljenju otrovnih pera kojima će tranžirati naše ptiće u sitnež za supu, ako nešto krene naopako, a petlu predvodniku je namenjen veliki lonac i višečasovno krčkanje. Dok stvari još nisu izmakle kontroli, domaći eksperti amateri njuškaju i procenjuju šanse kojima će kroz tipove na kladionicama naplatiti svoje višedecenijsko sportsko znanje i iskustvo. Do tog trenutka ćemo se načekati, a u međuvremenu, valja pripremiti tim domaćih stručnjaka i eksperata koji će pažljivo proanalizirati sve vrline i mane timova i na osnovu takve sveobuhvatne analize predložiti fikseve koji će sigurno doći. No pre no što vas upoznamo sa ekspertskim timom koji se latio ovog teškog zadatka, evo nekoliko najosnovnijih podataka o najvećem planetarnom fudbalskom događaju koji vam mogu poslužiti pri prognoziranju.

SUMRAK FAVORITA: Svetske kladionice u najveće favorite ubrajaju reprezentacije Španije i Brazila, koje slede ekipe Argentine, Engleske i Nemačke. Naš ekspertski tim uočava ovde prvu statističku nelogičnost: naime, nikada prvak Evrope nije bio istovremeno i prvak sveta u fudbalu, uz jedan izuzetak, kada je to pošlo za nogom Nemcima sedamdesetih godina. Time smo automatski eliminisali reprezentaciju Španije, kao prvu na listi, a sadašnjeg evropskog prvaka. Što se tiče „karioka“, oni su nepredvidivi, jer ako voda uđe u uši Kaki, Robinju i ostalima iz ekipe, mogu da smlave svakog, ali i da uprskaju. Argentinci imaju sjajnu ekipu, ali i smešnog selektora koji bi sa svojim istetoviranim Če Gevarom na ramenu bio prava ikona studentskih demonstracija 1968, a danas na taktičkom planu taman toliko kasni za ozbiljnim selektorima. To znači da će morati da pozove u pomoć bar tri božje ruke da bi njegova ekipa postigla iole očekivani plasman. Englezi imaju lukavog Kapela, ali i vremešnog golmana Džejmsa (40 godina), pa ako ovog produva hladan afrički vetar, neće mu išijas izlečiti ni čuvena doktorka Marijana. Uostalom, tradicija govori da Englezi postaju prvaci samo kad igraju kod kuće, a tamo se, kao što je poznato, i pogođene prečke računaju kao golovi. Ostaju nepredvidivi ali temeljiti, i uvek vredni respekta „panceri“. Njihov plasman zavisi od susreta sa našim momcima i nade da će se u našim redovima pojaviti neki potomak Petra Radakovića, koji im je onomad u Čileu zapaprio čorbu. U tom slučaju neće daleko dogurati, a nama se onda otvaraju neslućene mogućnosti.

SIGURICE ZA KLADIONIČARE: Planetarni događaji obično počinju kilavo, a tako je i sa prvom utakmicom koja će otvoriti Svetsko prvenstvo. Naša prognoza kaže da se prve utakmice po pravilu završavaju nerešenim rezultatom i da pada 0-2 gola, što će i biti očekivani rezultat između Južne Afrike i Meksika. Drugi duel u grupi A, koji se igra prvog dana Mundijala, jeste onaj između Urugvaja i Francuske i tu prognoziramo čistog keca kao prvo veliko iznenađenje. Po mišljenju našeg ekspertskog tima, drugi takmičarski dan počinje opet sumrakom favorita jer će Republika Koreja da pobedi Grčku, a onda dolaze dve sigurice Argentina–Nigerija i Engleska–SAD, kečevi ko vrata. Sledi baksuzna nedelja koja pada 13. juna, a otvaraju je naše komšije Slovenci u duelu sa Alžirom, pa u ime starih vremena tipujemo na njih. Onda igramo mi sa Ganom, o tome ćemo reći nešto naknadno, pa će, na kraju, uveče Nemci da ispraše „kengure“ iz Australije.

Što se tiče našeg prvog protivnika, tu imamo velika očekivanja da će preovladati patriotska osećanja njihovog trenera Mikija Rajevca, koji će im reći da ih ne jure divlje mačke sa kojima su imali posla u detinjstvu, nego da su sa druge strane pitomi Srbi, potomci onih koji su bili stub pokreta nesvrstanih.

ANALIZA DOSTOJNA DIVLJENJA: A sad nekoliko reči o našim uzdanicama: sigurna prognoza za susret Srbija–Gana je dvoznak 0-2 gola i 3+, a evo zašto: kad Stojkoviću nekim čudom uleti lopta u peterac, on se prema njoj ponaša kao da vidi nečastivog, ili da ga neko gađa vrućom peglom. Tada je kao ona baksuzna kegla u kuglani koju nijedna kugla ne može da pogodi. Time uliva neslućenu sigurnost užoj odbrani u kojoj dominira Bane Ivanović sprintom koji traje 15 minuta dok se vrati nazad, iako dobro zna da mu leđa ne čuva niko. Taj niko je Deki Stanković, koji se u Interu polomi kad pokriva najboljeg desnog beka na svetu Majkona, ali, naravno, uz strogi pogled sa klupe velikog Žozea Murinja. U našem slučaju Deki ostaje na centru i ćaska sa kumom Pantelićem o taktičkim mogućnostima, koje im se otvaraju samo ako naš robustni špic stigne loptu. Što mu se retko ili gotovo nikad ne događa. Naš centralni deo odbrane sačinjavaju supertalentovani Subotić, koji je pokazao redak talenat da se nađe na suprotnoj strani od one gde je lopta upućena, Luković, koji čas bljesne, a onda ga u sledećem trenutku protivnik pošalje po burek, Nemanja Vidić, koji nikako da istera iz pluća mančesterske magle, i Aleksandar Kolarov kojem će noge biti na travi afričkog kontinenta, a glava u svlačionici madridskog Reala. Uz našeg kapitena pozadi će igrati Milijaš, koji je celu sezonu u Engleskoj nosio lopte i kopačke, a po katkad i igrao, mali Petrović, koji je razapet između Španije, Portugala i Rusije, što je povelika razlika u odnosu na bivše mesto stanovanja koje se zove Obrenovac. Miloša Krasića su već upropastili „žabari“ jer su ga celu noć između petka i subote držali budnog u pokušaju da ga zeznu za poneku stavku u ugovoru koji treba da potpiše sa starom torinskom damom. Na Lanetu Jovanoviću se vidi da je jedva sastavio pet utakmica za pet meseci, posle decembarske artroskopije kolena. Budućeg asa Liverpula ovoga časa najviše muči odlazak Rafe Beniteza, koji je iz sve snage zapinjao da on dođe u ovaj klub. Na kraju nam ostaju naši špicevi: budući as Birmingema Nikola Žigić, koji je u Valensiji odigrao za dve godine čitavih 17 minuta, 23 sekunde, dve desetinke i četiri stotinke, a ovoga časa igra tako za našu reprezentaciju da sve ruši pred sobom, pa grešnim patuljcima koji ga čuvaju treba čitavih pet minuta da se iskobeljaju iz njegovih krakova. Nezgoda je jedino u tome što sudije sviraju faulove u korist naših protivnika. Za njegovog kompanjona Pantelića nema sekiracije: on baš kao i njegov kum Stanković postiže gol na svakih 30 do 40 meseci, što je loše za nas, a jako dobro za naše protivnike. I naša rezervna klupa ne daje bolju sliku. Na njoj su Kačar i Obradović, višemesečni pacijenti rehabilitacionih centara, Mrđa kojem je utakmica u Japanu vizirala pasoš za afrički kontinent, drugotimac Mančester junajteda Zoran Tošić, kojem više prija nemačka klima, Kuzmanović kojeg je selektor izgleda zaboravio u svlačionici, Ninković, ambasador Ukrajine u našoj reprezentaciji, kao i dva golmana – Turčin Isailović i Portugalac Đuričić. Naš ekspertski tim se kune da će, ako ovaj tim stigne u polufinale, što mu od sveg srca želimo, sa apetitom pojesti ekskluzivno izdanje FSS-a Sto godina fudbala na ovim prostorima, sa sve tvrdim koricama i mašnom Toleta Karađžića kao prilogom.

SASTAV EKSPERTSKOG TIMA: Prvi među jednakima je Toma pečenjar, strah i trepet za sve piliće, prasiće i jagnjiće centralnog dela Šumadije, čovek koji vuče poreklo iz sela Milutovac kod Kruševca i koji je u ranoj mladosti kao prvi sport upražnjavao poker, a u poznom dobu se zaljubio u tenis, ali samo kao gledalac i navijač. Pa nas svakog dana ubija bekhendima Nadala, forhendima Federera i Đokovićevom mrzovoljom zbog zdravstvenih i porodičnih problema. Toma je zaljubljenik i u loto i već 30 godina igra istih deset brojeva, očekujući bar milion evra. Za njega su dobici na kladionicama smešno mali pa nam se u igri pridružuje više iz prijateljstva. Drugi ekspert je Nine sa nadimkom Kapeli, samozvani analitičar fudbalskih zbivanja i po sopstvenom kazivanju poznavalac talenata koji igraju čak i u pionirskim ligama širom Srbije. Nine je ekspert za vođenje knjiga i finansija malih radnji, a i ističe se i velikim hazarderstvom kada je u pitanju tipovanje utakmica. Njegov najveći podvig na tom planu je bio kada je uz Tomino sponzorstvo odigrao deset singlova, izračunavši unapred koliko će para da dobiju, i svih deset promašio. Inače, ugled u društvu mu diže i podatak da dva puta nedeljno igra mali fudbal u balonu, da je nekad igrao u OFK Beogradu i da mi je najbolji drug Plavi Stevanović, kojem je po skromnom sopstvenom kazivanju kreirao igru Partizana, baš u vreme kad će ovaj zbog toga biti smenjen. Sledeći ekspert sa ugledom i statusom je Laci, najbolji glumac među doktorima i najbolji doktor među glumcima. Ne postoji kljakav i ćopav kojeg on svojom terapijom nije vratio u normalu. Po tome je poznat i van granica naše zemlje. On obično igra tikete od dvesta parova sa trista prelaza i posle kuka kako ga je prešao onaj par iz treće finske, druge danske ili plejaut u belgijskoj ligi. Istine radi, treba reći da mu je za ovih godina koliko je član tima ova ludačka kombinacija prošla jedno dva, tri puta, pa smo profitirali ne samo mi u Kaleniću nego je pala i obnova nameštaja i bele tehnike u njegovoj kući. Laci jedini od nas ima svog ličnog konsultanta, Velju taksistu, koji kad ne vozi pije, a onda popuni tiket koji ne bi ni u snu trezan ispisao. Što je najlepše, vrlo često dobija. O te njegove frljoke se svi pokatkad ogrebemo. Sledeći bitan član ekspertskog tima je moj kum i kompanjero. Pošto znam da je lično veoma skroman i kloni se publiciteta, o njemu ću reći samo da su mu analize i prognoze veoma pronicljive i duboke, a zasnivaju se na stvari koja najviše znači u životu: a to je, naravno, lova. Njega vredi slušati samo ako umeš da ga shvatiš na pravi način. Sledeći, ne mnogo glasan član tima, jeste Deki, ekspert za nes-kafu, vate, gaze i zavoje, čovek koji večito kuburi sa naplatom dugova, pa uz malog „lava“ smiruje živce. Bitan član našeg kružoka je i Gaga, advokat, strah i trepet za sve seljake jablaničko- kolubarskog okruga, jer ih na smrt isprepada kada ih na stočnoj pijaci pojuri za naplatu dugova. Po pričanju nekih seljaka, on ima neverovatnu osobinu da se istovremeno nalazi na oba ulaza i izlaza iako su udaljeni jedni od drugih stotinama metara. Seljacima, naravno, presedne čitav pazar kad ga vide. On je najveći hazarder u grupi, jer ume da odigra singl za ozbiljnu lovu. Vrlo često mu se događa, pošto je rasejan, da izgubi dobitnički tiket. Jedan je od retkih kojima se fiksevi javljaju čak i u snu. I, na kraju, moja malenkost: kao član kluba moje kladionice ispodobijao sam sve moguće utešne nagrade, od bicikla pa do šala, kape, rukavice, čak i komplet za jamb. Bicikl sam dobio tačno pola veka kasnije, od trenutka kada sam ga poželeo. Dogurao sam ga u Kalenić da mi zavide, jer na njega nisam smeo da sednem. Pošto sam ga nedelju dana gledao u dnevnoj sobi kao lovački trofej, poklonio sam ga mlađoj generaciji. U kladionici me zovu i gospodin vaučer, jer uvek igram šest parova, a jedan nepogrešivo promašim pa kao utešnu nagradu dobijam besplatno klađenje za nekoliko dana. Eto, to vam je ekipa na čije se prognoze možete osloniti, bar onoliko koliko se i mi sami na njih oslanjamo. Znamo da je zbog nas, takvih kakvi smo, najsrećniji čovek ipak direktor Dragan, vlasnik Kalenića, pošto nam prilikom konsultacija pršte ture na sve strane, a i vlasnici kladionica nas primaju sa razumljivim odobravanjem…

Ekskluzivno iz Južne Afrike

Novinar nedeljnika „Vreme“ Momir Turudić boraviće kao specijalni dopisnik našeg lista u Južnoj Africi za vreme trajanja Svetskog prvenstva u fudbalu. Njegove priloge o licu i naličju ove zemlje tokom najvećeg ovogodišnjeg globalnog sportskog događaja „Vreme“ će redovno objavljivati u narednim brojevima.

PO-MO-ZI-BO-ŽE: Ekipa za Južnu Afriku