U kvalifikacijama za odlazak na Svetsko prvenstvo u fudbalu 2014. u Brazilu, Srbija će igrati u grupi A zajedno sa reprezentacijama Hrvatske, Belgije, Škotske, Makedonije i Velsa
Prvoplasirana ekipa u grupi ide direktno na Mondijal, a dueli osam najboljih drugoplasiranih timova (od ukupno devet grupa) daće još četiri učesnika SP-a.
Žrebom je odlučeno da tri bivše republike Jugoslavije ponovo budu u istoj kvalifikacionoj grupi – Hrvatska, Makedonija i Srbija (tada kao deo SRJ) su se tokom 1998. i 1999. godine već međusobno susretale u borbi za odlazak na Evropsko prvenstvo 2000. u Belgiji i Holandiji. Evo kratkog pregleda međusobnih susreta Srbije sa rivalima iz grupe.
HRVATSKA: Utakmica u Beogradu je bila nabijena političkim i ratnim kontekstom – bio je to prvi meč zemalja koje su samo četiri godine ranije ratovale: 1995. je potpisan mirovni sporazum u Dejtonu, a meč je odigran svega dva meseca nakon završetka NATO bombardovanja. Umesto fudbala za prepričavanje, utakmica između Hrvatske (treće na SP-u u Francuskoj godinu dana ranije) i SR Jugoslavije (ispala u 1/8 finala od Holandije u poslednjem minutu) bila je spektakularno dosadna, bez golova, ostavivši za sobom samo jednu stvar koja će se pamtiti: višeminutni nestanak struje na Marakani početkom drugog poluvremena.
Uzvratna utakmica na renoviranom zagrebačkom Maksimiru bila je sušta suprotnost. Osim ponovne natopljenosti „patriotizmom“, susret je bio odlučujući za rasplet u grupi – SRJ, Republika Irska (igrala u gostima protiv Makedonije) i Hrvatska bile su na po bod razlike, i sve tri selekcije su imale šansu za direktan plasman na EP. Nakon gola Bokšića u 20. minutu, i istovremenog vođstva Iraca u Skoplju, Jugoslavija je bila na ivici ispadanja. Hrvatska je igrala poletno, lepršavo, stvarala šanse, a onda, odjednom, za samo pet minuta, stvari su bile okrenute naglavce: nakon dva centaršuta Siniše Mihajlovića (jedna od njegovih najboljih utakmica za reprezentaciju) Predrag Mijatović i Dejan Stanković su u 26. i 31. minutu postigli dva gotovo istovetna gola: potiljkom, sa pet-šest metara, okrenuti leđima golu. Kod drugog pogotka, golman Dražen Ladić je relativno sporu loptu krenuo da prihvati u naručje, da bi mu ona, u magnovenju, prošla kroz ruke i lagano se otkotrljala u mrežu.
No, uprkos tri gola i mnogim šansama, prvo poluvreme (a i cela utakmica) biće upamćeno po nesvakidašnjem nesportskom potezu Zorana Bate Mirkovića – pred kraj poluvremena, nakon napravljenog prekršaja u napadu, Jarni se besno okrenuo ka sudiji, opsovao ga, a zatim pažnju i psovke usmerio ka Mirkoviću, koji je ležao na travi. Španski sudija Aranda je već dotrčavao da pokaže žuti karton Jarniju, kada je Mirković sa zemlje posegao za Jarnijevim međunožjem. Epilog: Jarni je ostao na travi da se previja od bolova, a Mirković je dobio direktan crveni karton.
Hrvatska je igrača više iskoristila odmah početkom drugog dela – u 47. minutu Stanić je izjednačio na 2:2, i, uprkos brojnim prilikama za gol na obe strane, taj rezultat je ostao do kraja, izbacivši Hrvatsku sa učešća na EP-u u Belgiji i Holandiji. Da se ta oktobarska noć pretvori u potpuni trijumf za selektora Boškova i njegov tim, pobrinuo se makedonski reprezentativac Goran Stavrevski (u to vreme igrač NK Zagreba), koji je u Skoplju golom u poslednjem minutu izjednačio na 1:1 protiv Republike Irske, čime je Irska pala na drugo mesto, a SRJ sa prve pozicije otišla direktno na Evropsko prvenstvo (neslavno ga završivši porazom od 6:1 protiv Holandije).
MAKEDONIJA: U istoj kvalifikacionoj grupi u kojoj su odigrane ove dve „istorijske“ utakmice, mnogo manji publicitet su zavredele dve pobede Jugoslavije protiv Makedonije (3:1 i 4:2). Dvehiljadite i 2008. su odigrana i dva prijateljska meča (pobeda SRJ 2000. i nerešen ishod 2008).
ŠKOTSKA: Škotska je jedina reprezentacija sa kojom Srbija (SFRJ, zapravo, jer su sve utakmice odigrane u periodu 1955–1988) ima negativan bilans – jedna pobeda, pet nerešenih i dva poraza. U jedinom meču na svetskim prvenstvima (Nemačka 1974), SFRJ i Škotska su igrale 1:1, a u jedinim zajedničkim kvalifikacijama za SP (za Italiju 1990) bilo je 3:1 i 1:1.
VELS: Protiv Velsa sve bivše reprezentacije (kao i sadašnja) nemaju nijedan poraz – ukupan skor je šest pobeda i tri nerešena meča. Sa Velsom su odigrani mečevi u tri kvalifikaciona ciklusa (za EP 1976, 1984. i 2004), uz po tri pobede i remija.
BELGIJA: Belgija ima najviše učešća na svetskim prvenstvima u ovoj grupi – 11, izuzme li se kontinuitet Srbije sa svim prethodnim Jugoslavijama – tada i Srbija ima 11 učešća. U kvalifikacijama za svetska prvenstva Srbija ima pozitivan skor sa Belgijom (dve pobede, po remi i poraz), a u borbi za odlazak na evropska prvenstva odnos je još bolji – tri pobede, jedna izgubljena utakmica. Ova dva tima se nisu srela na Mundijalu, a jedinu utakmicu na evropskim prvenstvima je dobila Belgija (2:0, na EP-u 1984. u Francuskoj).
“Najpre, držim da je od svih oblika književnog izražavanja radio-drama najbliža romanu, jer dopušta bezmalo neograničenu slobodu kretanja kako u dimenzijama vremena i prostora tako i kroz duhovni mikrokosmos... Dodaću da se radio-drama, bar kako je ja radim, piše kao pesma. Ja lično ili je u prvoj verziji napišem za nekoliko dana, ili nikad...” (Borislav Pekić, Šta je za mene radio-drama)
Vek nakon premijere filma Metropolis Frica Langa, priča o gradu podeljenom između elite i radnika smeštena u 2026, sada, u eri digitalne ekonomije, algoritama i društvene nejednakosti deluje savremeno
Tehnologija može pomoći u formulisanju rečenice, ali ne može preuzeti odgovornost za ideju. Drugim rečima, veštačka inteligencija može biti alat mišljenja, ali ne može biti njegov subjekt
Generacija nobody nije nobody zato što je beznačajna, već zato što je bila previše jedno i previše drugo, previše rano i previše kasno na svakom mestu na kome se pojavila
Saim Dušan govori desetak jezika. Vrlo moguće da mu je pomoglo to što je od malena rastao uz srpski i engleski. Šta su prednosti bilingvizma?
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Propagandne strategije režima
Ima li pobunjeno društvo razlog za defetizam Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
