U kvalifikacijama za odlazak na Svetsko prvenstvo u fudbalu 2014. u Brazilu, Srbija će igrati u grupi A zajedno sa reprezentacijama Hrvatske, Belgije, Škotske, Makedonije i Velsa
Prvoplasirana ekipa u grupi ide direktno na Mondijal, a dueli osam najboljih drugoplasiranih timova (od ukupno devet grupa) daće još četiri učesnika SP-a.
Žrebom je odlučeno da tri bivše republike Jugoslavije ponovo budu u istoj kvalifikacionoj grupi – Hrvatska, Makedonija i Srbija (tada kao deo SRJ) su se tokom 1998. i 1999. godine već međusobno susretale u borbi za odlazak na Evropsko prvenstvo 2000. u Belgiji i Holandiji. Evo kratkog pregleda međusobnih susreta Srbije sa rivalima iz grupe.
HRVATSKA: Utakmica u Beogradu je bila nabijena političkim i ratnim kontekstom – bio je to prvi meč zemalja koje su samo četiri godine ranije ratovale: 1995. je potpisan mirovni sporazum u Dejtonu, a meč je odigran svega dva meseca nakon završetka NATO bombardovanja. Umesto fudbala za prepričavanje, utakmica između Hrvatske (treće na SP-u u Francuskoj godinu dana ranije) i SR Jugoslavije (ispala u 1/8 finala od Holandije u poslednjem minutu) bila je spektakularno dosadna, bez golova, ostavivši za sobom samo jednu stvar koja će se pamtiti: višeminutni nestanak struje na Marakani početkom drugog poluvremena.
Uzvratna utakmica na renoviranom zagrebačkom Maksimiru bila je sušta suprotnost. Osim ponovne natopljenosti „patriotizmom“, susret je bio odlučujući za rasplet u grupi – SRJ, Republika Irska (igrala u gostima protiv Makedonije) i Hrvatska bile su na po bod razlike, i sve tri selekcije su imale šansu za direktan plasman na EP. Nakon gola Bokšića u 20. minutu, i istovremenog vođstva Iraca u Skoplju, Jugoslavija je bila na ivici ispadanja. Hrvatska je igrala poletno, lepršavo, stvarala šanse, a onda, odjednom, za samo pet minuta, stvari su bile okrenute naglavce: nakon dva centaršuta Siniše Mihajlovića (jedna od njegovih najboljih utakmica za reprezentaciju) Predrag Mijatović i Dejan Stanković su u 26. i 31. minutu postigli dva gotovo istovetna gola: potiljkom, sa pet-šest metara, okrenuti leđima golu. Kod drugog pogotka, golman Dražen Ladić je relativno sporu loptu krenuo da prihvati u naručje, da bi mu ona, u magnovenju, prošla kroz ruke i lagano se otkotrljala u mrežu.
No, uprkos tri gola i mnogim šansama, prvo poluvreme (a i cela utakmica) biće upamćeno po nesvakidašnjem nesportskom potezu Zorana Bate Mirkovića – pred kraj poluvremena, nakon napravljenog prekršaja u napadu, Jarni se besno okrenuo ka sudiji, opsovao ga, a zatim pažnju i psovke usmerio ka Mirkoviću, koji je ležao na travi. Španski sudija Aranda je već dotrčavao da pokaže žuti karton Jarniju, kada je Mirković sa zemlje posegao za Jarnijevim međunožjem. Epilog: Jarni je ostao na travi da se previja od bolova, a Mirković je dobio direktan crveni karton.
Hrvatska je igrača više iskoristila odmah početkom drugog dela – u 47. minutu Stanić je izjednačio na 2:2, i, uprkos brojnim prilikama za gol na obe strane, taj rezultat je ostao do kraja, izbacivši Hrvatsku sa učešća na EP-u u Belgiji i Holandiji. Da se ta oktobarska noć pretvori u potpuni trijumf za selektora Boškova i njegov tim, pobrinuo se makedonski reprezentativac Goran Stavrevski (u to vreme igrač NK Zagreba), koji je u Skoplju golom u poslednjem minutu izjednačio na 1:1 protiv Republike Irske, čime je Irska pala na drugo mesto, a SRJ sa prve pozicije otišla direktno na Evropsko prvenstvo (neslavno ga završivši porazom od 6:1 protiv Holandije).
MAKEDONIJA: U istoj kvalifikacionoj grupi u kojoj su odigrane ove dve „istorijske“ utakmice, mnogo manji publicitet su zavredele dve pobede Jugoslavije protiv Makedonije (3:1 i 4:2). Dvehiljadite i 2008. su odigrana i dva prijateljska meča (pobeda SRJ 2000. i nerešen ishod 2008).
ŠKOTSKA: Škotska je jedina reprezentacija sa kojom Srbija (SFRJ, zapravo, jer su sve utakmice odigrane u periodu 1955–1988) ima negativan bilans – jedna pobeda, pet nerešenih i dva poraza. U jedinom meču na svetskim prvenstvima (Nemačka 1974), SFRJ i Škotska su igrale 1:1, a u jedinim zajedničkim kvalifikacijama za SP (za Italiju 1990) bilo je 3:1 i 1:1.
VELS: Protiv Velsa sve bivše reprezentacije (kao i sadašnja) nemaju nijedan poraz – ukupan skor je šest pobeda i tri nerešena meča. Sa Velsom su odigrani mečevi u tri kvalifikaciona ciklusa (za EP 1976, 1984. i 2004), uz po tri pobede i remija.
BELGIJA: Belgija ima najviše učešća na svetskim prvenstvima u ovoj grupi – 11, izuzme li se kontinuitet Srbije sa svim prethodnim Jugoslavijama – tada i Srbija ima 11 učešća. U kvalifikacijama za svetska prvenstva Srbija ima pozitivan skor sa Belgijom (dve pobede, po remi i poraz), a u borbi za odlazak na evropska prvenstva odnos je još bolji – tri pobede, jedna izgubljena utakmica. Ova dva tima se nisu srela na Mundijalu, a jedinu utakmicu na evropskim prvenstvima je dobila Belgija (2:0, na EP-u 1984. u Francuskoj).
Film Wyznanie Vaclava Marhoula je o staljinističkim progonima, i to nije bio razlog što ga je češki reditelj Vaclav Marhoul snimao u tajnosti. A šta jeste bio, saznalo se ovih dana, pred Filmski festival u Varšavi
Žene danas mogu i imaju pravo da budu i Marte i Marije. I konzervativne i progresivne istovremeno. I stručnjakinje, akademkinje, umetnice i supruge i majke. Ali – moraju li? Mogu li, jednostavno, da – izaberu? Setimo se Glorije Stajnem, ikone feminizma
Paskvale Frizenda je jedan od najpoštovanijih crtača italijanske škole stripa novije generacije. Nedavno je objavljen portfolio njegovih radova, što je uglavnom rezervisano za velikane
Koncert Jelene Karleuše u Lučanima, drugi put zakazan nakon što je prvi nastup otkazan, nije održan. Ispred Doma kulture okupili su se građani koji su uzvikivali „Pumpaj, pumpaj“ i protestovali protiv nastupa
Svakome ko se bavi novinarstvom u Srbiji treba da bude čast da bude deo redakcije „Vremena“, kaže Igor Božić o dolasku u naš tim. Donedavni prvi čovek N1 će, osim što će pisati, biti i producent „Vreme filma“
Šta se može očekivati od Vučićevog podnošenja ostavke? Zbog čega će je građani usvojiti 25. oktobra i omogućiti mu da do mile volje pere škodu, peca i peva uz Radio Lolu
Pokušaj debate Ane Brnabić i prof. Mirjane Nikolić na TV N1 pokazao je još jednom ono, što se slutilo: funkcioneri SNS-a ne žele, ili nisu sposobni da vode civilizovan dijalog
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
