Oj, Srbine, idi pravo

Proteklog vikenda održana su dva sajma šljiva, u Blacu i u Osečini. Za obe manifestacije se ponajpre čulo po tome ko tamo pev’o, u Blacu Severina, a u Osečini Nataša Bekvalac. Nagađa se da je Severina demokratsko Blace koštala 20.000 evra, dok se za Natašu i ostale programe u Osečini ne zna, zna se da sve „zatvoreno“ sa Šest miliona dinara, i da su sredstva uglavnom dala Dinkićeva ministarstva, pa i ono za kulturu, jerbo je u tu Osečinu predsednik opštine iz G17. U obe male i siromašne opštine zadovoljni sa ovakvu promociju, vele, to im i bio cilj, da privuku pažnju javnosti, jer time i šljive dobijaju na značaju. Za sada pažnju javnosti nisu privukli seljaci iz osečanskih sela, koji su otkazali protest zbog neisplaćene prošlogodišnje šljive. Firma „Intema“ koju je prošle godine, uz subvencije države, za sajma, otvorio ministar Dinkić, duguje im 30 miliona dinara.

IZA ĆOŠKA: Ali ajde u tu Osečinu. Petak, dan otvaranja Sajma, pred tom Halom jedan načisto gologlav sa mikrofon vrši prenos dešavanja, sve i uzastopce pozdravlja specijalnog gosta Žiku Šarenicu. Uđemo u tu halu na kojoj obaveštenje da tu Sajam, redovi štandova, prvo pa ulje od bundeve iz opštine Ormož, Slovenija, vina iz Međumurja, Hrvatska, dalje sve domaće, sveže i suve šljive u gajbicama, rakija i razni kompoti, pa sve tako redom do na početak.

Napolju, pred tu halu, onaj Žika Šarenica, u tu Šarenica majicu, otpozdravlja gologlavom voditelju koji zanat ispek’o na izbori lepotica i druge Ovo je Srbija manifestacije za dijasporu i drugo rasejanje. Tu, ali iza ćoška, i tzv. Poselo kod lampeka, peče se rakija, meša pekmez u raniju. Povezane žene predu vunu, rakija potekla, pekmez totalno u mešanju, a jedan mu ga gusla li gusla, ‘uvatimo, Kad se vari varenika/ Ne treba ti Amerika/ Oj Srbine idi pravo/ Idi pravo, bog ti dao…

Krenemo pravo, i opet iza ćoška, tu i na otvorenom razni štandovi i ponuda. Pored tu šljivu ima i narodna i druga radinost, kiflice i rolnice, čajevi, ćilimi i razni vez. I ima slike sa veženi sveci, prepodobna mati Paraskeva, druge slike u druge tehnike sa vile i manastiri, pored dvojezični putokaz za sajam, jedno umetnost drvo na kome kesice sa čajevi, šubara, gunj na ofingeru.

Vratimo se do tu zgradu opštine, tu doček gostiju, jedan brka u narodnu nošnju, kome pripomažu dve devojčice u istu spremu, sa velike kotarice sa svežu šljivu. Iz opštinu izađe onaj Branko Jocić, što kod ministra mu Velje Ilića bio direktor Republičke direkcije za puteve, koga posle potezali zbog mnogo milioni evra. Jociću na prsa identifikacija, Gost, jedan objasni da ost’o prijatelj, mnogo pomog’o oko ti putevi kad opštinom upravljala Nova Srbija. Specijalni gost, u pratnji, ode iz ćoška, sede u fijaker, i sa ti konji ode u specijalni obilazak.

Iz opštine izađe pristigla ministarka Kalanović, preplanula, u tesni radni i teget pantalone komplet, značka G17, gde treba, oko vrata neko zlato sa pink ruža priveskom. Do nje i do sebe predsednik opštine, sajamski podašišan i sa tu G17 značku, krenuše, vele obiđu radove. Udariše peške i po sredini ulice, skrenuše levo u neki sokak, pa uzeše da idu. Ministarka uze pita, Jel’ ovde bila poplava, kako su sanirali, Povuklo se, odgovoriše. Tako stigoše do reke Jadar gde se pravi most. Most beše u neke drvene oplate, pristigla mešalica samo što se uključila, radnici samo što namakli žute šlemove. Ministarku pozdravi izvođač radova u šik špic cipelama, reče o rokovima, i da će sve bude na vreme. Onda ministarka sa tu značku, sa do sebe predsednik opštine sa tu značku, stade pred ono što će bude most, pa se reče u kamere, Nalazimo se u Osečini, šljiva je brend Srbije, ovo što vidim daje mi zadovoljstvo da se sve opštine u Srbiji polako razvijaju… Javi se i sa značku predsednik opštine, Meni je zadovoljstvo da je u poseti ministarka za NIP, šljiva je naša šansa… Onda se opet, za još ti kamera i televizija, javi ministarka sa do sebe sa značku predsednikom, Ako Srbija želi brže napred, mora da krene iz temelja…

SJAJNO PRIZNANJE: Vratimo se do onu izložbenu halu, Onaj gologlavi voditelj samo drobi, pred ulazom u halu skupio se ko treba, prisutan i vladika valjevski Milutin, eto i ministarke u svoje u zlato sa mašnice cipele. Sve stade gde treba, primakoše Onog brku sa cegeri sa šljivom, javi se jedno žensko, Poštovane dame i gospodo, Vaše preosveštenstvo, uvažena ministarko Kalanović… dobro došli na peti Sajam šljiva u Osečini. Pa kad se javi načisto gologlavi voditelj, kad on uze da prosipa iskustvo, dikciju i ostali sa izbora lepotica asortiman, svima bi jasno da šljiva jeste simbol Srbije. Gologlavi voditelj kako ume najavi predsednika opštine Nenada Stevanovića, ovaj poče kako treba, Poštovana ministarko Kalanović, tako i završi, Sajam je privredna, turistička i kulturna manifestacija.

Ženski voditelj objavi da opština imala veliku pomoć Vlade RS, ministarstava ekonomije, poljoprivrede i kulture, na red dođe sama ministarka, Često i mnogo putujem Srbijom, i uveravam vas da nema kuće u Srbiji u kojoj nije prisutna šljiva, bilo da se prati dete u školu sa parčetom hleba i pekmezom od šljiva, ili da se mučenicom nazdravlja… Načisto gologlavi voditelj načisto zahvali, pozdravi prisutne medije iz zemlje i inostranstva, pa se u to nadahnuće izrecitova, Tamo negde na Balkanu/ Ima jedna lepa njiva/ Srbija je njeno ime/ Tu se gaji plava šljiva.

Onda bilo još tog otvaranja, vladika Milutin dodeli predsedniku opštine Veliku arhipastirsku gramatu, predsednik opštine zahvali na sjajnom priznanju, što je znak da rade pravu stvar, voditelj uze iz korpe šljivu i svima pokaza, priliku da se kaže dobi austrijski ambasador, na srpskom reče da od malena mnogo voli šljivu, načisto gologlavi voditelj je svemu davao pečat dijasporičnih priredbi, i sve to traja, dok voditelj još jedared svima ne pokaza šljivu, a predsednik opštine po taj mnogo umetnički scenario ne reče, Dobro došli, Sajam šljive je otvoren.

Kad se sve to posvrši, ministarka sa domaćin uđe u tu izložbenu halu, pa krenu od štanda do štanda, nazdraviše sa rakijom iz Kosjerića, ministarka se upita sa proizvođači, pohvali, preko gajbica joj dodadoše malo dete, ministarka prihvati, upita izlagače, Ima li para, sama odgovori, Biće para, posavetova roditelje malog deteta, samo dete da jede pekmez pa će sve bude dobro. Krenuše dalje u te šljive, pekmez i rakiju, zadržaše se kod štanda sa vinom iz Međumurja, tu probaše, ministarka dade jedan mnogo dobar savet da treba trgovati, uslikaše se. Kad se jošte uslikaše, izađoše na to napolje, ministarki učini čast Žika Šarenica lično, kad podeli sve utiske, povedoše je na sprat, na koji se Specijalni gost Jocić beše već ispeo, gore jede ‘leba i drugo šta treba.

Ispred hale je dalje tek’o program, spektakularni voditelj je samo činio, Hvala, hvala, brstio o Srpskom blagu, velikoj gužvi na putevima. Uze predstavi i velikog proizvođača kaca Cana, koji ima slogan Srbija se saginjati neće, osim kad kupi šljive. Opriča se Cane, proizvodi sve posude, izlazi u susret svakom tržištu, u principu radi u regionu, ali pošto je tu Austrijski ambasador, može i u izvoz, kad je Miloš Obrenović izvozio šljivu u Austriju, što ne bio on kace i buriće. Sve se nastavi sa te pesme i drugo sviranje, voditelj Onima na sprat preko mikrofon zažele prijatan ručak, stade dalje hvali i zahvaljiva.

A na taj izlaz, među sve one šljive, narodnu i drugu radinost, jedan takoreći štand pod nazivom Spasenje Srbije, koji ispisan na bela dečja kolica. Tu razni ćilimi i razni vez, mlado muško sa pušku, mlado žensko pored kolevku, a Zoran Ninić u punoj opremi odvez’o harmoniku, pa samo čini, Otvorila Sajam Ministarka/ Rodila je šljiva nam madžarka/ Biće šljiva, biće i rakije/ Šljivo plava blago si Srbije…