Smrt Elizabet Tejlor ujedno je i simboličan kraj Holivuda u kome su filmovi bili veći od života
I danas su glumice lepe, ali na bioskopskom platnu ipak ne izgledaju tako veličanstveno kao ona. Kod Elizabet Tejlor poklopili su se njena ličnost i duh vremena u kome je živela i ona je bila simbol svog doba.
Elizabet Rozamund Tejlor rođena je u Londonu 1932. godine i bila je jedna od mnogobrojnih tinejdžerskih lepotica koje su se pojavile u filmovima četrdesetih godina. Film Lesi se vraća kući iz 1943. godine, njen prvi veći uspeh, danas bi se verovatno pamtio samo po Lesiju da nije bilo upornosti njene majke koja je bila rešena da ćerka dobije ulogu u filmu National velvet. Po jednoj priči, dvanaestogodišnja glumica je na snimanju ovog filma pala sa konja i povredila kičmu, a posledice te povrede mučile su je celog života. Drugi tvrde da povrede kičme imaju veze sa ovim filmom, ali da su nastale jer ju je majka vodila na istezanja kičme da bi porasla za nekoliko santimetara pošto nije bila dovoljno visoka da bi bila angažovana za film. Ono što je sigurno svakako je činjenica da je već tada Elizabet Tejlor pokazala da zna da glumi, dobila je nadimak „Liz iz prvog puta“ jer je uvek snimala scenu iz prvog pokušaja.
Uloga u filmu Zaverenik iz 1949. godine lansirala ju je među mlade holivudske zvezde.
Prvog Oskara je dobila 1960. godine za film Baterfild 8 i uvek je priznavala da joj je ova nagradu dodeljena samo zato što je bila teško bolesna i nije bilo izvesno da će preživeti. Ipak, niko nikada nije rekao da je taj Oskar nezaslužen jer su u tom trenutku iza nje bile uloge u filmovima: Mesto pod suncem rađen po romanu Američka tragedija Teodora Drajzera, Iznenada prošlog leta, kao i njen prvi mitski film Mačka na usijanom limenom krovu snimljen po drami Tenesija Vilijamsa. U tom filmu Elizabet Tejlor se pojavila u belom kombinezonu, a uloga Megi ostaće jedna od najvažnijih rola toga doba, dok će njena rečenica „Ja sam kao mačka na usijanom limenom krovu“ ostati upamćena kao krik seksualno frustriranih žena pedesetih godina.
„Bila sam stvarno grozna prema Mankijeviču i žao mi je zbog toga“, govorila je Elizabet Tejlor opisujući svoje ponašanje prema Džozefu Mankijeviču, režiseru Kleopatre, njenog, u širokoj publici, najpoznatijeg filma. Uloga poslednjeg faraona Egipta potvrdila je njenu sliku dive u očima masovne publike.
Veza između nje i Ričarda Bartona, pored toga što je za rezultat imala dva braka, jedan razvod, bezbrojne svađe i pijanstva, proizvela je i značajan film Ko se boji Virdžinije Vulf. Nezaboravna replika Elizabet Tejlor iz tog filma glasi: „U svakom braku neko mora da nosi pantalone, a u ovome to sam ja!“, i ozvaničila je 1966. godine, kada se u bioskopima prikazivao ovaj film, da žene više nisu slabiji pol. Ova uloga donela joj je i drugog Oskara.
Sledeće godine u bioskopima se pojavio film Odsjaji u zlatnom oku. Na početku ovog filma publika je videla Elizabet Tejlor kako vrišti jer je svedok ubistva u američkoj vojnoj bazi. Na kraju filma, gledaoci shvataju da je ubica njen muž, koji nije mogao da podnese da se muškarac koji mu se dopada odlučuje ne za njega, već za nju. Tako je razbijen još jedan tabu.
Poslednji put Elizabet Tejlor je razbila tabu 1989. godine. Iskoristila je sav svoj uticaj da bi snimila televizijski film Slatka ptica mladosti po komadu Tenesija Vilijamsa u kome je tumačila ulogu Aleksandre del Lago, ostarele holivudske dive koja na premijeri svog najnovijeg filma začuje komentar iz publike: „Ala je ostarila“, posle kojeg beži iz bioskopske sale i završi u hotelskoj sobi sa neuspešnim, ali mladim i lepim glumcem. Kada je pronađu, Aleksandra saznaje da su kritike za njenu ulogu ipak pozitivne i da možda jeste stara, ali to nikome ne smeta jer je stekla zrelost. Iz ovog filma ostaće zapamćena replika u kojoj glavna junakinja kaže: „Moramo nastaviti dalje, dalje od naše mladosti.“
Na pitanje zašto je insistirala da snimi ovu TV dramu, Elizabet Tejlor je objasnila da joj je Tenesi Vilijams kazao da je ulogu Aleksandre del Lago napisao za nju, ali je ona bila premlada da je odglumi i potom je, u 57. godini, shvatila da je spremna za ovu ulogu.
Zbog sklonosti prema luksuzu, Elizabet Tejlor je dobila nadimak „poslednji faraon“, ali je ovu titulu mogla dobiti i zbog svojih filmova. Svojim ulogama pomerala je granice i saopštavala velike istine i po tome je bila slična faraonima.
