Društvena mreža koju je lansirao 2004. američki programer Mark Zuckenberg danas broji više od 800 miliona korisnika, a na njemu radi 700 programera. Ako znamo da je početna zamisao izumitelja Fejsbuka bila da poveže ljude koji se poznaju i u stvarnom životu, možemo reći da se ta zamisao malo otela kontroli. Međutim, ispričane su sve priče o štetnosti ove društvene mreže, koje nećemo zaboraviti, ali da li je to jedini način kako o njoj možemo pričati?
O tome koliko društvene mreže, u ovom slučaju Fejsbuk, mogu biti korisne, primer je i kompanija „Monster Worldwide“, koja je udruživši svoje snage sa Fejsbukom pomogla svojim korisnicima pri kreiranju profesionalnog identiteta na ovoj društvenoj mreži zarad lakšeg pronalaženja posla.
Aplikacija pod nazivom „BeKnown“ koja je lansirana u junu ove godine dala je mogućnost za lakše informisanje o poslovima koji vas interesuju, tako da vas u suštini samo par „klikova“ mišem deli od apliciranja za željeni posao.
Koliko god da su podeljena mišljenja o ovoj društvenoj mreži, Fejsbuk ipak omogućava prilično jednostavan društveni kontakt putem masovnog komuniciranja, grupisanja prema interesima, čak i mogućnost slanja „iventa“ koji će nas obavestiti o budućim događajima. Nije retkost da se za nove događaje mladi informišu upravo preko Fejsbuka, stoga ne iznenađuje podatak da su polaznici jednodnevne radionice o onlajn medijima, koju je organizovao nedeljnik „Vreme“, za nju saznali upravo preko ovog vida masovnog komuniciranja.
„Uz sve mane koje ima, Fejsbuk je novinarima danas višestruko koristan. Najpre, to je sredstvo za komunikaciju, i upravo u ovom slučaju možemo videti da je i te kako pokazalo svoje pozitivne strane, jer se veći broj ljudi odazvao pozivu na radionicu tako što je video ‘ivent’ na Fejsbuku. Sledeća prednost je mogućnost da više saznate o nekome ko vam je postao tema. To je naročito korisno ako je reč o gotovo anonimnoj osobi koja je iznenada izbila u prvi plan. Njihovi profili omogućuju da saznamo nešto više o njima ukoliko su nam nedostupni (poput Andersa Brejvika), a pristup profilu neke osobe prilika je i da dođemo do ljudi sa kojima su se družili, a koji bi mogli da budu dodatan izvor informacija. Profili na društvenim mrežama su sve češća mesta na kojima se objavljuju važne lične informacije, pa i iznose stavovi, bilo da je reč o estradnim ili političkim zvezdama. Što znači da novinari, kojima su te informacije od posebnog značaja, moraju redovno da ih prate. Konačno, svaki medij mora da ima svoj ‘fan page’, mesto sa kojeg može da širi svoj uticaj i ukazuje na teme kojima se bavi“, ističe novinar i urednik Zoran Stanojević.
Takođe, mnoge humanitarne pomoći su realizovane zahvaljujući proširenosti mreža, na primer pružanje materijalne pomoći socijalno ugroženim porodicama putem objavljivanja broja žiro-računa na koji se te pomoći mogu uplatiti, ukazivanje na teške uslove života, pružanje pomoći putem osnovnih sredstava za život, pozivanjem dobrovoljnih davalaca krvi…
Uprošćeno rečeno, sve bitnije informacije upravo se dešavaju i pronalaze put do svojih korisnika preko interneta i već pomenutih društvenih mreža. Ovo je posebno značajno za studente: „Fejsbuk mi služi za bržu i lakšu komunikaciju sa više osoba odjednom, održavanje kontakta sa prijateljima koji su u inostranstvu, ili onima koji nisu u istom gradu kao i ja. Jednostavnije mogu da organizujem i javim većoj grupi ljudi ukoliko je u toku organizovanje raznih događaja na fakultetu ili van njega, a koji su ujedno od javnog značaja. Mogu da budem upućen u rad medija u inostranstvu, događaje, seminare, konferencije, sve ono što nije predstavljeno od strane naših medija, a što ulazi u opus mog interesovanja“, kaže Nenad Uzelac, student četvrte godine odeljenja za socijalnu politiku i socijalni rad na Fakultetu političkih nauka.
