Zašto ljudi idu u šoping molove? Najpre, očigledni razlozi: sve što im je potrebno nalazi se na istom mestu – od garderobe, cipela i predmeta za kuću, pa sve do igračaka za decu, aksesoara i kozmetike. Na ovaj način ušteda vremena postaje gotovo nemerljiva kada se poredi „tradicionalno“ obilaženje prodavnica i lokala, makar i svi bili u bližem komšiluku. Ako se u računicu ubace i česta i znatna sniženja, kojih svako malo ima u šoping molovima, jasno je da ponekad nije dovoljno ni obići „pola grada“ da bi efekat po novčanik bio isti.
No, daleko od toga da se iskustvo odlaska u šoping mol iscrpljuje samo kupovinom i sniženjima; da je tako, uostalom, ne bi bilo razlike između odlaska u šoping mol i u kakav hipermarket ili tržni centar u nabavku – a razlike su suštinske.
Zbog blistave arhitekture koja nikoga ne ostavlja ravnodušnim, i sam odlazak u ove šoping oaze je doživljaj. Šoping molovi predstavljaju novi koncept življenja – kvalitet života je podignut na viši nivo jer je sve fokusirano na kupca/potrošača i njegove potrebe, uz maksimalno poštovanje ono malo slobodnog vremena koje savremeni čovek ima. Međutim, nije čak nužno ništa ni kupiti da biste se ugodno proveli šetajući šoping molom. Zbog bogatih dodatnih sadržaja, poput kafića, bioskopa, restorana i igraonica, šoping molovi postali su lokalni zabavno-kulturni centri u koje se neretko odlazi ne isključivo zbog kupovine, već zbog druženja i socijalnih kontakata: šoping molovi su ujedno postali i centri društvenih događanja. To je i razlog što se ponuda sadržaja u šoping molovima neprestano menja, poboljšava i inovira – savremeni čovek to zahteva.
Naravno, u strukturi posetilaca je dosta i onih koji su isključivo fokusirani na kupovinu. Prema istraživanju indijskih naučnika iz 2007. o motivaciji potrošača za kupovinu u šoping molovima, preovlađuju dve vrste motivacije: korist i hedonizam. U prvoj grupi su svi oni potrošači koji prevashodno dolaze zbog ekonomske koristi koju mogu da ostvare: „postoji mnogo različitih proizvoda“, „dolazim samo kada su rasprodaje“, „sve je pod istim krovom“, „važno mi je da uvek ostvarim ono što planiram da kupim“ i „pre nego što uđem u šoping mol, znam šta ću kupiti“, neke su od karakterističnih izjava posetilaca šoping mola. Sa druge strane, mnogi će se prepoznati u razmišljanjima hedonista: „poseta šoping molu me čini zadovoljnim, čak i ako ništa ne kupim“, „kupovina je za mene način da se oslobodim stresa“, „idem u šoping mol jer pratim modu i želim da budem u toku sa trendovima“, „vizuelni izgled šoping mola mi veoma prija“, „volim da kupujem za druge, jer se osećam dobro kada usrećujem ljude“, „uživam da kupujem u društvu porodice ili prijatelja“.
Najzad, ovde treba dodati još jedan aspekt šoping molova, a to je turistički. Izvesno je da će sasvim mali broj posetilaca iz unutrašnjosti ili inostranstva propustiti da poseti šoping mol i upozna se sa mnogim njegovim sadržajima. Većina koja dođe svakako će kupiti koju krpicu i obavezno kakav suvenir, za uspomenu, a lokalna ekonomija će i po ovom osnovu beležiti dobar rezultat.
SVET, SRBIJA I REGION: Pravi „bum“ šoping molovi su doživeli u drugoj polovini 20. veka, kada širom Sjedinjenih Američkih Država počinju da niču savremeni šoping molovi, maltene u svakom većem gradu. Ipak, u poslednje dve decenije primat preuzimaju zemlje istočne i jugoistočne Azije: od 15 najvećih svetskih šoping molova, samo jedan se nalazi na severnoameričkom kontinentu, i to u Kanadi – svi ostali su u Aziji – a većina ih je izgrađena nakon 2000. godine. Zvanično najveći šoping mol na svetu je Novi južnokineski mol u Donguangu sa oko 660.000 kvadratnih metara prodajnog prostora, međutim, on praktično nikada nije ni počeo da radi, s obzirom da se za 99 odsto poslovnog prostora niko nije ni prijavio. Drugi po veličini (ali sa potpuno iskorišćenim kapacitetom) je tzv. Veliki kineski mol u Pekingu (igra rečima – na engleskom ovaj naziv podseća na Veliki kineski zid), koji na šest spratova i 550.000 kvadrata ima više od hiljadu prodavnica i 230 liftova.
U Srbiji, do 2007. godine postojali su samo tržni centri, odnosno, samo skup prodavnica sa garderobom, uz, eventualno, pokoji pridruženi kafić. Prvi pravi šoping mol, Delta City, otvoren je 2007. sa površinom prodajnog prostora od 30 hiljada kvadrata. Od otvaranja, ovaj mol posetilo je više od 50 miliona posetilaca iz Srbije i regiona – zbog ovolikog broja posetilaca ne čudi da je Delta City pravi magnet za najpoznatije svetske brendove: doveo je više od 30 brendova koji pre toga nisu bili prisutni na našem tržištu. Takođe, ponuda brendova se stalno osvežava, tako da se sada pod istim krovom nalaze „Women’s Secret“, „C&A“, „Deichmann“, „Ciciban“, „Levi’s“ ili „Bagatt“; tu je i bioskop „Cineplexx“, koji ima pet 3D sala. Ujedno, Delta City Beograd je 2009. u konkurenciji 41. mola iz 19 zemalja proglašen za najbolji šoping-mol u Evropi od strane Internacionalnog udruženja šoping centara (The International Council of Shopping Centres Award).
Prvi pravi šoping mol u Crnoj Gori, a drugi Delta Real Estatea, izgrađen prema internacionalnim standardima, otvoren je u Podgorici 2008. godine. Od otvaranja posetilo ga je oko 19 miliona posetilaca, pa se s pravom može reći da je postao svojevrsna turistička destinacija i centar dešavanja u Crnoj Gori.
NEZASIĆENOST TRŽIŠTA: Veliki broj posetilaca u postojećim šoping molovima može se objasniti mnoštvom aktuelnih brendova i svim pobrojanim pogodnostima, ali samo delimično: ako se pogleda broj stanovnika u odnosu na ukupnu površinu prodajnog prostora šoping molova, lako se zaključuje da ovdašnje tržište umnogome zaostaje u odnosu na okruženje. Beograd, sa oko 1,7 miliona stanovnika ima ukupno 200.000 kvadratnih metara prodajnog prostora, što čini manje od 0,12 kvadrata po stanovniku. Primera radi, u Zagrebu je taj odnos 0,52, u Ljubljani 0,63, u Sofiji oko 0,2, a u Budimpešti 0,45. Iz ovoga je jasno da je srpsko tržište u dobroj meri nezasićeno, a može se razumeti i velika zainteresovanost internacionalnih zakupaca za šoping molove. Izgradnjom Delta Planet superregionalnog šoping mola, ova statistika će se bez sumnje umnogome popraviti. Sa planiranih 75 hiljada kvadrata za iznajmljivanje (182.000 kvadratnih metara ukupne površine), Delta Planet na Autokomandi biće najveći šoping mol u regionu, koji će veličinom, sadržajem i pristupačnom lokacijom privlačiti posetioce sa velikih udaljenosti. Šoping mol će se prostirati na dva nivoa, imaće oko 250 lokala, a očekuje se dolazak oko 50 novih vodećih svetskih brendova, koji će prvi put doći na srpsko tržište. Ispod dva nivoa sa prodavnicama nalaziće se najveći hipermarket u Srbiji – „Carrefour“, a iznad njih predviđen je nivo sa zabavnim sadržajem: bioskop, spa i welness, sportski sadržaji, fizikalna terapija i sportski klubovi. Ujedno, Delta Planet će biti prvi zeleni šoping mol, u čijoj izgradnji će se primenjivati najsavremeniji ekološki standardi i obnovljivi izvori energije, uz visoku energetsku efikasnost i punu kontrolu emisije štetnih materija.
„Ja, u stvari, ne volim da kupujem, i po tome uopšte nisam tipično žensko“, kaže za „Vreme“ Milica, majka dvoje dece sa Novog Beograda. „Užasava me pomisao da moram da obiđem pola grada kako bih našla ono što mi treba: to je mnogo izgubljenog vremena, uz često neuspešnu potragu za željenim proizvodom, fizičku iscrpljenost da ne pominjem. Zato možete da shvatite koliko se moja percepcija šopinga promenila kada je otvoren prvi šoping mol u Beogradu – bila sam ushićena kada sam prvi put otišla u Delta City i shvatila da je pod istim krovom gomila poznatih brendova i prodavnica. Međutim, nije samo reč o kupovini: mnogo puta sretnem i ispričam se sa poznanikom koga inače ko zna kad bih videla, a posebna priča je što stvarno postoji dosta osmišljenih sadržaja za decu. Moji klinci obožavaju da dođu ovde za novogodišnje praznike, često dođemo u bioskop i na dečije predstave, a i sad, u aprilu, ići ćemo kada bude bilo organizovano oslikavanje uskršnjih jaja.“
Dragan, pak, kaže da retko gleda garderobu. „Ali zato moja ćerka kupuje za oboje“, smeje se, i otkriva da je ‘odlepila’ kada je čula da će ‘H&M’ doći na jesen. „Kad god ode negde van zemlje, ne vrati se bez bar jednog komada garderobe iz ‘H&M’, tako da je bila oduševljena kada je čula da će od jeseni njihove proizvode moći da kupi i ovde.“
