Nova godina se uvek dogodi

Jedna godina skončava, a dolazi nova. Šta to uopšte znači?

Godina, kao razdoblje, ima prirodno, astronomsko utemeljenje – to je period za koji Zemlja jednom obiđe Sunce.

Kalendarski, to je vreme od 1. januara do 31. decembra.

Tako se kaže u južnoslovenskim jezicima, ali u slovenačkom i lužičkosrpskom se kaže leto. Rusi i Belorusi kažu год, dok je kod Slovaka, Čeha i Poljaka to otišlo u drugom pravcu, pa kažu rok, kao i Ukrajinci рік.

Povoljno doba

Drvo ima godove, prstenove koji nastaju zbog smene zimskog mirovanja i perioda rasta. Nastaje mekše, svetlije tkivo kako bi minerali lakše išli od korena ka krošnji.

Praslovenski koren godъ isprva je označavao povoljno doba, što je kod Slovena često bila rana jesen. Dalje, označava praznik, ili razdoblje – ali ne fiksirano kao danas u srpskom, nego bilo koje.

To sa povoljnim dobom dolazi od glagola goditi. U Rečniku sinonima (2008) se to definiše kao „biti po ukusu, volji, preterano hvaliti, govoriti lepe reči, zadovoljavati nečiju ambiciju“.

Skoro sve se može odgoditi

Otuda ugađanje i negodovanje.

Otuda se možemo pogoditi i nagoditi, tako da svi budemo donekle zadovoljni.

Otuda događaj, zgoda i zgoditak (kako Hrvati zovu i gol u nogometu), otuda nezgoda i nepogoda.

Može biti i vremenski, recimo odgoditi.

Neki pokušavaju i smrt da odgode. Jedino se ne može odgoditi – nova godina.