Dokumentarna fotografija ima neprocenjivu i nezamenjivu vrednost jer beleži istinu; ona je svedočanstvo koje prikazuje stvarnost. Trenutno, dostupna je na festivalu Vizualizator
Ovogodišnji Vizualizator, Međunarodni festival fotografije, počeo je izložbom koja je već impresionirala svet – Exodus, čuvenog fotografa Nikola Filipa Rosoa.
Od 2018. godine Roso dokumentuje putovanja migranata od Venecuele, preko Kolumbije i Centralne Amerike, do granice sa Sjedinjenim Američkim Državama beležeći potresnu hroniku o njihovoj borbi, gubicima i nadi ljudi prinuđenih da napuste svoje domove u potrazi za boljim životom. Izložba Exodus rezultat je njegove želje da fotografijom inicira konkretne promene. U tome je i uspeo kada je 2021. godine kolumbijska vlada donela posebnu odluku kojom venecuelanskim migrantima garantuje pristup zdravstvenoj nezi, obrazovanju i tržištu.
Njegove fotografije su dokument, one su nezaboravne. Od 20. novembra do kraja Vizualizatora, do 9. decembra, izložene su u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu, jednom od prostora na kojima se odvija festival.
Naslov ovogodišnjeg, 12. Vizualizatora je “Re-kreacija vida: Da pogledamo fotografiju novim očima” i istražuje kompleksnu ulogu fotografije u oblikovanju kolektivne stvarnosti, vrednosti i emocija.
Jer, sve što znamo o svetu, prvo smo videli.
Dokumentarna fotografija ima neprocenjivu i nezamenjivu vrednost jer beleži istinu; ona je svedočanstvo koje prikazuje stvarnost. Ali to ne znači da je bez pristrasnosti. Iako fotografija nosi autoritet istine, fotografi se uvek nalaze na raskršću između umetnosti i stvarnosti, oblikovani estetskim zahtevima i ličnim perspektivama.
Zato tuđa ruka, kada škljocne telefonom ili foto-aparatom, oblikuje sve što znamo o svetu. Ona nam omogućava da vidimo ono što nismo iskusili sopstvenim očima: užase ratova, lepotu udaljenih pejzaža, nestale i novonastale gradove, intimne trenutke tuđih života.
Ubrzo pošto je nastala, fotografija je stekla autoritet istine jer se smatrala zanatom, tehnološkim sredstvom za reprodukciju stvarnosti. A mi, preplavljeni slikama, zatrpani vizuelnim informacijama koje nas obasipaju iz medija i društvenih mreža, lenjo prihvatamo ono što nam se nudi, zaboravljajući da nijedna od tih fotografija nije neutralna – ideološki, psihološki, politički, estetski. Naime, sa umetničkim stavom ili bez njega, svaki fotografski prikaz nosi perspektivu svog autora, estetiku trenutka, etičku dilemu onoga ko bira šta će biti prikazano. Zato je neutralnost fotografije, njen autoritet nad istinom i autoritet istine, uvek (i) samo privid. Fotografija nikada nije bila bez manipulacije, ona joj je inherentna. S jedne strane, ona je dokument, neporecivo svedočanstvo trenutka. S druge, rezultat fotografskog procesa je izbor, interpretacija, uvek produkcija, nikada samo reprodukcija stvarnosti.
Takođe, od kako je nastala, fotografija je bila sredstvo manipulacije. Često je ovu svrhu pronalazila u državotvornim i ideološkim borbama. U savremenom marketingu fotografija je moćan alat koji se koristi za oblikovanje identiteta brenda i stvaranje emotivne povezanosti sa publikom. Kroz pažljivo osmišljene vizuelne poruke, komuniciraju se vrednosti i ideje koje publika nesvesno upija, dok fotografije u reklamama i kampanjama često postaju sinonim za vrednosti i aspiracije.
Zatim, fotografija je često poređena sa slikarstvom, pa je zaželela prestiž umetnosti. Jer, u procesu stvaranja fotografije nesumnjivo postoji izbor: kadar, ekspozicija, kompozicija, dakle, postoje estetske koliko i tehnološke dileme zbog kojih fotografija prolazi kroz krizu identiteta.
U svakom slučaju, nijedna fotografija ne nastaje dvaput. Zato, uprkos šumovima, fotografija ostaje najsnažnije sredstvo za razumevanje sveta i komunikaciju sa njim – ali samo ako znamo njome da se služimo, da je čitamo i njome pričamo.
Festival Vizualizator, sa svojim tribinama na teme koje su određene ovogodišnjim naslovom, biće mesto za to.
Osim Nikole Filipa Rosa i njegove izložbe Exodus, izdvajamo i izložbu američke ratne foto-reporterke Nikol Tang. Ona istražuje delikatne i bolne trenutke tranzicije – krhki prostor između kraja sukoba i povratka u miran život. Fotografije prikazuju posledice vladavine Islamske države u Iraku i Siriji, naglašavajući kako nasleđe rata oblikuje svakodnevicu ljudi i postavlja temelje budućih nesuglasica.
Gosti festivala su i norveška fotografkinja Andrea Gjestvang, švajcarski fotograf Mario Heler i mladi holandski fotograf Prins de Vos.
Vizualizator podseća da fotografija danas mora ponovo da nađe svoju primarnu funkciju – ne kao nepogrešivi svedok stvarnosti, već kao prostor za dijalog.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
O razlici između benignog identitetskog liderstva, koje neguje demokratiju iznutra i promoviše harmoniju i uključivost spolja, i toksičnog liderstva, koje podrazumeva tiraniju unutar grupe i podsticanje antipatija prema drugim grupama, i o još mnogim detaljima o onima koji su na čelu društva
Više od 2.000 građana Vlasotinca potpisalo je peticiju protiv betoniranja obale Vlasine. Studenti su pokušali da spreče radove, ali ih je policija udaljila
U Talinu, prestonici jedne od tehnološki najnaprednijih država Evrope, otvoren je restoran sa srpskom hranom, muzikom i enterijerom. Pomalo paradoksalno, iza njega stoji ruski preduzetnik, recepti stižu iz Zemuna, a sastojci iz Evropske unije od koje se Srbija sve više udaljava
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
