Na najvišoj japanskoj planini Fudži još uvek nije pao sneg, što se dešava prvi put otkako je pre 130 godina počela da se vodi evidencija o tome
Na vrhovima Fudžija sneg najčešće padne početkom oktobra, ali zbog neobično toplog vremena ove godine ni do kraja oktobra nije bilo snežnih padavina, prenosi BBC.
Prošle godine sneg je na vrhu Fudžija viđen 5. oktobra. Ali je leto u Japanu ove godine bilo najtoplije u istoriji, sa temperaturama između juna i avgusta koje su bile za 1,76 stepeni više od prosečnih.
U skoro 1500 oblasti u septembru su bili “ekstremno vrući dani” u kojima je temperatura prelazila 35 stepeni, saopštilo je Japansko meteorološko društvo.
U oktobru temperature nisu bile tako visoke, ali su i dalje bile iznad prosečnih.
U prethodnih 130 godina sneg je na Fudžiju padao najkasnije 26. oktobra, što se desilo 1955. i 2016. godine.
Fudži, koji se nalazi oko 100 km severno od Tokija, je sa 3.776 metara najviša planina u Japanu. Vulkan na njenom vrhu poslednji put je eruptirao pre nešto više od 300 godina.
Turistička atrakcija
Po predanju, vulkan je nastao usled zemljotresa koji se dogodio 286. p. n. e. Starost Fudžija je osporavana, ali pretpostavlja se da je formiran u periodu kvartara. Prve erupcije i prvi vrhovi pojavili su se pre 600.000 godina. Iako izgleda da je u pitanju jednostavan vulkan u obliku kupe, Fudži zapravo čine tri odvojena vulkana — Komitake, Ko Fudži i Šin Fudži. Najmlađi, Šin Fudži (Novi Fudži), prvu erupciju imao je pre oko 10.000 godina i od tada nastavio da tinja uz povremene erupcije.
Planinu i vulkan Fudži Japanci smatraju svojim svetim simbolom te otuda i naziv Fudži-San. Za Fudži Japanci kažu da predstavlja „savršeni vulkan“.
Planina je jedna od najvećih turističkih atrakcija Japana. Organizovane posete sa vodičima kreću iz gradića Fudži-Jošido. Šetnja do vrha Fudžija traje između 11 i 12 sati. Glavna šetačka sezona je tokom jula i avgusta.
Ivor: FoNet
Očekuje se da će do kraja godine UNESKO prihvatiti nominaciju Srbije kovačičkog naivnog slikarstva za Listu nematerijalnog kulturnog nasleđa sveta. Osim ovog, drugi povod za tekst koji sledi je sto godina od rođenja Zuzane Halupove
“Nije cilj da se ljudi osećaju kao u muzeju kada gledaju istorijsku dramu. Važno nam je da mogu da osete odnos sa problemima svog vremena, da se poistovete sa situacijama i junacima”
Šta sve čovek mora da zna ako biciklom putuje oko sveta? Pitali smo Snežanu Radojičić koja već godinama to radi
Da li će se Bosna i Hercegovina uključiti u svemirsku trku najvećih svetskih sila? Centar za edukaciju, robotiku, inovacije i tehnologiju (CERIT) kaže da je BiH preko potrebna – svemirska agencija
Cene karata za košarkaške utakmice iz godine u godinu rastu u nebesa, a verni navijači Partizana i Crvene zvezde se sve češće žale na „sve goru“ atmosferu. Šta se promenilo
Skidanje pa vraćanje semafora na raskrsnici kod Ušća koja je pretvorena u kružni tok je još jedan eksperiment in vivo na Beograđanima
Šefica Evropske komisije donela je pohvale Vučiću. Ali, ništa lično, pa ona je ionako došla samo zbog posla, a ne zbog nekakvih „evropskih vrednosti“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
