Tim antropologa i forenzičara, predvođen Natašom Šarkić, uspešno je rekonstruisao lica boraca čije su lobanje ugrađene u Ćele-kulu, donoseći do sada najprecizniji uvid u fizionomiju učesnika Boja na Čegru
Tim stručnjaka predvođen Natašom Šarkić uspešno je sproveo facijalnu rekonstrukciju lobanja iz Ćele-kule, vraćajući lica junacima Bitke na Čegru. Proces je zahtevao složenu forenzičku analizu, uključujući utvrđivanje pola i starosti. Rekonstrukcija je obuhvatila virtuelno dodavanje mekih tkiva, a crte lice, kosa i brkovi birani su na osnovu postojećih portreta i mode 19. veka na prostoru centralne i južne Srbije, s obzirom na to da DNK analiza nije bila moguća. Iako su predstavljena samo četiri lica, do sada je apsolutno rekonstruisano oko 20, a projekat je otklonio i istorijsku dilemu o skidanju kože sa lica, ne pronalazeći tragove takve prakse, pišu Južne vesti.
Nataša Šarkić je objasnila da je prvi korak u projektu bio utvrđivanje pola na osnovu lobanje, s obzirom na to da su lobanje uzidane i da je rad na njima limitiran. Prema njenim rečima, pouzdanost metode je zbog oštećenja lobanja opala sa idealnih 90-95 odsto, ali je za 78 odsto lobanja uspešno utvrđen pol, i sve su muškog pola.
Starosne grupe su, kako tvrdi Šarkić, veoma različite, obuhvatajući lobanje deteta od 11 godina do muškaraca preko 50 godina, što ukazuje na angažovanje kompletne muške populacije u Boju na Čegru.
Najbolje analize se rade na osnovu karlice, ali ovde smo morali da utvrdimo pol na osnovu lobanje. Lobanje same po sebi su dosta pouzdane, ukoliko su cele, što ovde nije bio slučaj. Kada pričamo o sposobnosti utvrđivanja, bili smo limitirani samom prezervacijom. Pouzdanost metode je 90-95 odsto kada imamo sve delove – rekla je Šarkić.
Drugi korak uključuje izračunavanje debljine mekih delova, položaja očnih jabučica, nosa i ivica usta, što su tačke poznate u antropologiji i ispraćene u literaturi. Međutim, kako kaže Šarkić, u slučaju Ćele-kule proces je bio komplikovaniji jer nisu imali sve tačke, a većina lobanja nije imala tačke na viličnoj kosti, što je otežalo dobijanje tog dela lica.
Ne možemo izbeći dobijanje srednjeg lica. Mi dobijamo prosečno lice te osobe. U slučaju Ćele-kule sve je bilo komplikovanije zato što nemamo sve tačke i neke lobanje su bile izložene nešto više, ali većina nema tačke na viličnoj kosti i taj deo nismo mogli u potpunosti da dobijemo. Često donja vilica nije na svom mestu, tako da smo to morali virutalno da odvajamo od ostatka i da se stavlja u korektan položaj. To je razlog što je trajalo ovoliko – kaže Nataša.
Nakon utvrđivanja strukture, sledi virtuelno dodavanje mišića i kože, čime se dobija lice koje je „potpuno neutralno i podseća na masku“.
Da bi se izbegao „neprirodan izgled“ i omogućilo poistovećivanje, tim se odlučio da doda teksturu kože, kosu, obrve i brkove.
Nataša Šarkić je naglasila da do jedne tačke imaju precizne informacije na osnovu strukture, ali da ne mogu znati da li je neko bio proćelav, imao kovrdžavu kosu, ili kakav je bio izgled ušiju. Boja kose, očiju i ten mogli bi se znati samo DNK analizom, koja u ovom slučaju nije dozvoljena.
Do jedne tačke imamo precizne informacije i možemo da znamo kako je izgledalo lice na osnovu strukture. Ono što ne možemo da znamo je da li je neko bio proćelav ili imao kosu. Ne možemo znati ostatak lobanje kako je izgledao, izgled ušiju, da li su velike ili male ili klempave. Boja kose, očiju, ten mogli bismo da znamo samo ako imamo DNK analize, koje u ovom slučaju nisu dozvoljene, jer bi svaka analiza podrazumevala da bušimo deo kostiju ili uzimamo zube. Ono što smo mogli da vidimo jeste da su muškarci nosili kraću kosu i nisu nosili brade, nosili su samo brkove – rekla je Nataša Šarkić.
Zbog navedenih limitacija, istraživači su se držali onoga što je bilo najprosečnije za centralnu i južnu Srbiju, kao i mode tog perioda. Prema rečima Šarkić, koristili su prve fotografije i portrete iz 19. veka kao referentne tačke, primećujući da su muškarci nosili kraću kosu i samo brkove, bez brade.
Istraživanje je donelo i nove uvide u vezi sa istorijskim predanjima. Na lobanji za koju se veruje da je pripadala Stevanu Sinđeliću, kao i na još jednoj lobanji, primetni su tragovi dekapitacije.
Takođe, analiza je otklonila sumnju da su Osmanlije skidale kožu sa odrubljenih glava, Šarkić tvrdi da nema tragova da je koža odrana sa lica.
Ona je ponudila i interpretaciju da je raspadanje tela na vrućini, s obzirom da se bitka odigrala krajem maja, moglo da omogući odvajanje glava bez korišćenja hladnog oružja, ukoliko se sačekalo nekoliko nedelja.
Moja interpretacija je da znajući kojom se brzinom raspadaju tela na vrućinama i kada znamo da se bitka odigrala sam kraj maja, to je praktično letnje i jako toplo vreme. Moguće je da je posle nekoliko dana počelo raspadanje tela, ako su sačekali nekoliko nedelja, moguće je da su glave mogle da se odvoje i bez korišćenja hladnog oružja. Lobanja za koju se veruje da je pripadala Stevanu Sinđeliću nije bila uzidana i jedina je potpuno cela. Nema tragove maltera, kreča ili šta je već korišćeno. Ključno pitanje da li je to on ili ne, bez DNK analize ne možemo utvridi, ono što možemo da utvrdimo jeste stepen poklapanja lica koje ćemo dobiti sa portretima koje imamo. To je jedan od glavnih ciljeva ovog projekta – tvrdi Šarkić.
Navodi i to da na lobanjama nisu naišli ni na jedan trag eksplozije, što je, kako kaže, intrigantno s obzirom na predanje o Sinđelićevom činu.
Konsultacije sa forenzičarima iz Španije su pokazale da je moguće da lobanja nije potpuno raznesena ako Sinđelić nije bio preblizu buretu baruta.
Da li je moguće da neko ko je pucao u bure baruta, da nije potpuno raznesen. Pričala sam sa forenzičarima iz Španije i rekli su mi da ako se to odigralo, tako verujemo da jeste, da postoji mogućnost da nije pucano iz te blizine kako je prikazano na slikama na metar udaljenosti. A drugo, da ukoliko je bio udaljen, da je mogla da bude raznesena ruka ili noga, ali da zbog pozicije i ekslozije telo je moglo biti odbačeno unazad. Ono što sam očekivala da će veći deo dekapitacija biti prisutan, činjenica je da nemamo mnogo odsečenih glava i nema tragova da je koža odrana sa lica – rekla.
Projekat „Novo lice Ćele-kule“ za sada ima oko 20 apsolutno rekonstruisanih lica, a plan je da se rekonstruiše najviše oko 40 lobanja.
Prema rečima Nataše Šarkić, neće moći sve lobanje da dobiju lica jer su mnoge u lošem stanju, a u nekim slučajevima su pronađeni samo komadi lobanje, što bi zahtevalo izmišljanje lica, čime se tim ne može baviti.
Naredne godine, Nišlije će moći i uživo da vide prezentaciju rekonstruisanih lica i ostalih lobanja, ali pre toga biće formiran i tim za istraživanje Prvog srpskog ustanka kako bi na osnovu novih informacija što verodostojnije lica prikazala.
Naposletku biće objavljen i dokumentarni film o „Novom licu Ćele-kule”, ali i izložbe u inostranstvu.
Izvor: Južne vesti
BLACK WEEK: Dvadeset odsto popusta na sve pretplate do kraja novembra! Pretplatite se na digitalno izdanje, štampano „Vreme“, bolji njuzleter Međuvreme plus ili podržite naš podkast bilo kojom sumom
Jakov Jozinović, mlada muzička zvezda iz Hrvatske, održao je u nedelju svoj sedmi od ukupno deset rasprodatih koncerta u Sava centru, čime je postao drugi izvođač po broju uzastopnih rasprodatih koncerata
Deset gradova, trideset manifestacija, ulaz besplatan – održavaju se Dani nemačkog jezika u Srbiji
Sudska presuda protiv Tiketmastera, vodećeg igrača u industriji muzičkih događaja, dovodi u pitanje njegovu dominaciju na tržištu prodaje ulaznica za koncerate
Legendarni košarkaški trener Duško Vujošević, koji je preminuo 8. aprila u 68. godini, sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu
Od odlaska Juseina Bolta sa atletske staze, sprinterske trke na najvećim takmičenjima nemaju takvu draž kao u vreme rekordera sa Jamajke, ali izgleda da je na vidiku nova zvezda u kratkim trkama i naslednik legendarnog atletičara
Kako se na vatri podmetnute paljevine ocrtala mafijaška priroda vlasti? I zbog čega ne prestaje režimska odmazda nad Milomirom Jaćimovićem
Pobeda Tise Petera Mađara prevazilazi granice malene Mađarske. Ona se preliva i na susednu Srbiju kao noćna mora za Aleksandra Vučića i motivacija za sve one koji žele da mu vide leđa
Raspiše li Vučić izbore za leto, studentski pokret i zborovi moraju biti spremni. Iskustva stečena u Kuli, Sevojnu ili Aranđelovcu su dragocena, ali ne i dovoljna. Današnji mali propusti, već sutra mogu biti fatalni. U pitanju je budućnost Srbije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
