Obrazovanje
Cela škola za jednog Mudronju
Na hrvatskom ostrvcetu Kaprije nedavno je otvorena škola – za samo jednog đaka. Meštani se nadaju da je to početak spasa ostarelog ostrva koje se puni samo kad nagrnu turisti
Nakon šokantnog bankrotstva švajcarski nacionalni avio-prevoznik vraća se u biznis, zahvaljujući velikom kreditu i udruživanju sa regionalnim prevoznikom Crossairom, s porukom da ništa neće biti kao pre, već mnogo bolje
Švajcarskom avio-prevozniku Swissairu bila su potrebna svega četiri meseca da se, posle bankrota u oktobru prošle godine, vrati na scenu. Iako su je upućeni krugovi već otpisali, kompanija je u saradnji sa svojim regionalnim prevoznikom Crossairom, zahvaljujući kreditu od 2,7 milijardi švajcarskih franaka, uspela da otplati dugove, da za 35 odsto umanji broj zaposlenih i da napravi plan i program poslovanja za sledeću godinu. Ove godine 31. januara u Bazelu konačno je objavljeno da se sa prošlošću definitivno raskrstilo i da će se (sad već nova) kompanija zvati jednostavno Swiss. Istog dana, sa bazelskog aerodroma poleteo je prvi (i za sada jedini) avion sa novim logom: crvena slova na beloj pozadini a pored njih sitniji naziv kompanije na još četiri jezika; tradicionalni švajcarski beli krst ostao je na repu aviona, ali je crvena pozadina nešto tamnija nego do sada. Objavljeno je i da će promena imidža, naziva i reklamne kampanje koštati ukupno 70 do 80 miliona švajcarskih franaka, dok je sve ostalo u vezi sa Swissom za sada prepušteno budućnosti: nova kompanija zvanično će startovati tek 31. marta.
KONCEPT: Da su planovi Swiss Air Lines Ltd-a vrlo ambiciozni očigledno je već i po načinu predstavljanja. Za razliku od uobičajenih koktela za odabrane i pratećih agencijskih vesti, predstavnici integrisanih Swissaira i Crossaira odrešili su kesu i u Bazelu ugostili 246 novinara: njih 163 iz Švajcarske, a ostatak iz ostalih zemalja u koje će leteti avioni Swissa. Već na početku prezentacije održane u zgradi bazelskog sajma bilo je jasno da će sve što će se čuti biti švajcarski tačno i precizno.
„Kolaps Swissaira ostavio je trag, a Švajcarskoj je potreban nacionalni avio-prevoznik. Poletećemo u aprilu. Današnja konferencija za novinare prvi je korak ka tome. Novo ime odražava upravo ono što mi jesmo: istinski nacionalni projekat“, kratko je objasnio Andre Doze, izvršni direktor Crossaira i nove kompanije, ostajući veran sličnim formulacijama čak i tokom razgovora s novinarima. Rečeno je između ostalog da Swiss ujedinjava najbolje karakteristike Swissaira i Crossaira, da se nova kompanija gradi na temeljima dobre tradicije u avio-biznisu, da je iza celog projekta „dinamična, inovativna i potpuno fokusirana ekipa“ i da je „sve skrojeno prema zahtevima današnjeg tržišta“. Najkonkretniji je, međutim, bio Tajler Brule, kreator novog imidža i, kako ga mediji predstavljaju, „dizajnerski guru“: „Naš cilj jeste da ‘prodamo’ Švajcarsku, odnosno sve kvaltitete koje ona podrazumeva.“ Na nivou teorije, to za sada znači „pouzdanost, sigurnost, čistoću, pažnju posvećenu detaljima, eleganciju, savremenost, luksuz, dizajn, konzistentnost“. Praktično, najavljeni su poboljšanje ekonomske i biznis klase na dužim letovima, bolja usluga na aerodromima, celodnevno informisanje putnika i novi sadržaji na samim letovima. Ono na čemu se posebno insistira jeste činjenica da će novi prevoznik koristiti isključivo švajcarske proizvode gde god je to moguće jer je jedan od ciljeva i „pomaganje švajcarske industrije“. U svakom slučaju, Swiss će sa svojih 128 aviona od aprila 2002. leteti u 59 zemalja, na 126 destinacija (od čega u Evropi 86, Africi 14, Severnoj Americi 7, Južnoj Americi 3, Aziji 9 i na Srednjem istoku 7). Svesni činjenice da se putnici obično opredeljuju za već poznate kompanije, predstavnici Swissa su radi ostvarivanja planiranog broja putnika (tokom ove godine 9,8 a tokom iduće preko 14 miliona) agencijama ponudili i nešto konkretno: proviziju za dva odsto veću nego do sada.
DILEME: Nedavno ispitivanje javnog mnjenja pokazalo je da svega sedam odsto Švajcaraca smatra da je pred novim avio-prevoznikom svetla budućnost, dok analitičari procenjuju da je „Swiss pod neverovatnim pritiskom“. Samouvereni predstavnici su na sve slične sumnje odgovorili opet kratko i jasno: „Dobro je što smo pod pritiskom. Gradićemo novi brend istovremeno prodajući svoje letove.“ Ostalo je, međutim, nejasno šta konkretno nudi Swiss, a ne nude već postojeće kompanije – svi kvaliteti koji su istaknuti, odavno su praksa svetskih avio-kompanija. Čini se da će u budućnosti, biti ključno konstantno praćenje tržišta i prilagođavanje njegovim potrebama: „Bićemo prvoklasni, prvoklasni će nam biti vrednosti i kvaliteti. Izuzev kvaliteta, sve ostalo odrediće tržište“, istakao je Arjen Pen, potpredsednik kompanije zadužen za marketing. Za sada je izvesno samo potenciranje čistoće i elegancije. „Zagađenje je svuda oko nas – ne samo ekološko, već i vizuelno. Bojom, uniformama, logom mi potenciramo čistoću i eleganciju. Jer, čak i serviranje najboljeg vina nema svrhu ukoliko imate ružne čaše“, reči su Tajlera Brulea.
Do prvih zvaničnih letova nove kompanije, odnosno do prvih konkretnih informacija sa prodajnih šaltera, može samo da se pretpostavlja kako će i da li će Swiss uspeti da se izbori za svoje mesto i za poverenje koje je, kolapsom Swissaira, uveliko izgubljeno. Što se tiče ovih prostora, kompanija očigledno računa i na nas. Naime, na spisku novinara iz Istočne Evrope ubedljivo smo vodili – bilo je prisutno četvoro beogradskih i troje prištinskih gostiju, u odnosu na skromnih petoro rumunskih, četvoro ruskih ili dvoje turskih.
Na hrvatskom ostrvcetu Kaprije nedavno je otvorena škola – za samo jednog đaka. Meštani se nadaju da je to početak spasa ostarelog ostrva koje se puni samo kad nagrnu turisti
Mundijal 2026. biće prvi na kojem će učestvovati 48 reprezentacija, pa će Evropa umesto dosadašnjih 13 imati 16 predstavnika. Reprezentacija Srbije igraće u grupi K protiv Engleske, Albanije, Letonije i Andore
Da bi se obeležila stogodišnjica prvog Mundijala, koji je organizovan 1930. u Urugvaju, FIFA je odlučila da 2030. godine Argentina, Urugvaj i Paragvaj prve utakmice u grupnoj fazi odigraju kod kuće
Dan nakon otvaranja Notr Dama, u štampi širom sveta više su komentarisali kome se Tramp srdačno javio nego što su analizirani radovi na kamenu, drvetu i staklu u samoj katedrali
U Narodnom muzeju Srbije otvorena je retrospektivna izložba vajara Jovana Kratohvila, čije inovacije u umetnosti njegovi savremenici nisu umeli da vrednuju. Izložba je priređena povodom stote godišnjice umetnikovog rođenja, jedina dosad. Njena autorka je Lidija Ham Milovanović, muzejska savetnica
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve