U gradu Kanazava na zapadnoj obali japanskog ostrva Honšu, 15. novembra održan je Prvi Kanazava maraton. Oborivši lični rekord, pobedio je Rus Viktor Ugarov sa vremenom 2 sata 17 minuta i 19 sekundi. Kako je kasnije objašnjavao, Ugarov nije bio obavešten da je dva dana pred maraton Međunarodna atletska federacija suspendovala rusku atletsku federaciju, sve ruske atletičare i to sa svih takmičenja, na neodređeno vreme. Iako je u Kanazavi bio neosporno najbrži, Ugarov je morao da vrati medalju.
Odluka o suspenziji svih ruskih atletičara je donesena nakon istrage Svetske antidoping agencije koja je potvrdila sumnje o sistemskom prećutkivanju doping skandala u Rusiji. O ovom skandalu, ali i o domaćoj borbi protiv dopinga, „Vreme“ je razgovaralo sa Dr Milicom Vukašinović Vesić, direktorkom Antidoping agencije Republike Srbije.
„VREME„: Zbog čega su tačno suspendovani ruski atletičari?
DR MILICA VUKAŠINOVIĆ VESIĆ: Sve to je plod istraživanja nemačkih, britanskih i francuskih novinara. Oni su 2014. godine snimili film u kome su prikazali određene manipulacije u doping kontrolama u Rusiji. Koristeći taj film, Svetska antidoping agencija (WADA) je krajem 2014. godine osnovala komisiju koja je analizirala novinarske navode. Ove godine, pre nekoliko meseci, emitovan je još jedan film koji je takođe uključen u istragu WADA. Na kraju istražnog postupka, u novembru, WADA je donela niz preporuka i zaključaka. Prvo, Moskovskoj laboratoriji je oduzeta akreditacija.
Šta je Moskovska laboratorija?
U svetu postoji 35 laboratorija koje je WADA akreditovala da rade analize uzoraka urina i krvi sportista uzetih na doping kontroli. Nama je, na primer, najbliža u Sajbersdorfu kod Beča. U okruženju su nam još laboratorije u Bukureštu, Atini, Lozani.
Osim toga, WADA je Ruskoj antidoping agenciji (Rusada) oduzela status usklađenosti, koji podrazumeva da je ta agencija u obavezi da uskladi svoja pravila i rad sa svetskim antidoping kodeksom, odnosno da donese odgovarajuće zakone i pravilnike i da ih primenjuje u praksi. Ruskoj atletskoj federaciji (ARAF) takođe su oduzeli status usklađenosti sa Svetskim antidoping kodeksom. Zatim su preporučili Internacionalnoj atletskoj federaciji (IAAF) da atletičarima Rusije zabrani učešće na narednim međunarodnim takmičenjima uključujući i Olimpijske igre (OI) u Riju.
Na sajtu ARAF-a stoji izjava Jelene Išimbajeve u kojoj ona kaže: „Zašto sam ja, koja se nisam dopingovala, stavljena u isti koš sa svima drugima koji su napravili probleme?“ S te strane postoji problem zašto su svi diskvalifikovani, a ne samo oni za koje se dokazalo da su se dopingovali…
Rusada se obavezala da u narednom periodu pokuša da popravi ono što je bilo loše i da probleme koji su postojali isprave kako bi se situacija eventualno promenila.
Koliko WADA zaista ima uticaja na borbu protiv dopinga? Ruski slučaj su otkrili zahvaljujući novinarima.
WADA se trudi da postavi pravila, da sve antidoping agencije, nacionalni olimpijski komiteti kao i svi međunarodni i nacionalni sportski savezi koji su u sistemu budu usaglašeni sa svetskim antidoping kodeksom. Na primer, ukoliko mi imamo doping pozitivnog sportistu, taj rezultat iz laboratorije direktno odlazi u WADA i nadležni internacionalni sportski savez. Ukoliko mi ne procesuiramo tog sportistu, imaćemo problem jer to znači da ga krijemo. Ali, nikada ne možete da znate da li se negde nešto krije. U filmu koji je ARD snimio, takođe je prikazana i Kenija u kojoj se sportisti dopinguju. Novinari su skrivenim kamerama snimali kako „lekar“ dopinguje sportistu.
Ja ne mogu da garantujem šta se dešava kod nas. Mogu da pošaljem doping kontrolore da testiraju sportiste i ukoliko je neko pozitivan, rezultat će sasvim sigurno izaći iz laboratorije kao takav. Tu ne postoji kompromis. Postoje pravila po kojima se doping kontrole rade i to sve mora da se poštuje.
Da li se procedura doping kontrola razlikuje od sporta do sporta?
Procedura se ne razlikuje. Doping kontrola može da se vrši na takmičenju i izvan takmičenja. Kada se sprovodi na takmičenju, razlika postoji u načinu na koji se vrši odabir sportista za kontrolisanje. Sportista može da bude targetovan: da odemo na utakmicu ili neko drugo takmičenje i da već znamo koga ćemo testirati. Druga opcija je da odabir bude potpuno slučajan. Izvan takmičenja testiramo sportiste koji su deo registrovane test grupe koja postoji na nivou države i uključuje najbolje sportiste iz pojedinih sportova. Na nivou Srbije u test grupi je oko sto sportista. Oni imaju obavezu da svakog dana odrede sat vremena u kome su u obavezi da budu dostupni za testiranje.
Samo testiranje se sastoji od potpisivanja formulara sa notifikacijom za doping kontrolu. Nakon toga, a do kraja testiranja, sportista je u neprekidnoj pratnji doping kontrolora sa kojim odlazi u doping stanicu – prostoriju u kojoj se daje uzorak. Kada je spreman, ulazi u toalet i daje uzorak urina. Kontrolor je sve vreme sa njim i samo nadzire čitav proces, sportista sve radi sam. Presipa uzorak u dve bočice, zatvara ih i pakuje u odgovarajuću kutiju. Bočice imaju specijalne zatvarače koji nakon zatvaranja ne mogu da se otvore već se u laboratoriji odsecaju. Doping kontrolor, na kraju, popunjava formular koji sportista potpisuje i koji zajedno sa uzorkom odlazi u laboratoriju gde se analizira. Rezultat iz laboratorije odlazi direktno u WADA, Internacionalnu federaciju i nama kao nacionalnoj Antidoping agenciji.
Uzima se samo uzorak urina?
Veliki broj supstanci se pronalazi u urinu, ali se uzima i uzorak krvi iz koga se detektuje jedan manji broj supstanci.
Na osnovu čega određujete ko se od sportista nalazi u test grupi?
U obavezi smo da kontrolišemo najbolje sportiste. Kada su naši sportisti u registrovanoj test grupi neke svetske federacije, kao na primer naši teniseri, onda nema potrebe da ih testiramo i mi. Mi u registrovanoj test grupi imamo atletičare, rvače, karatiste, tekvondiste…
Imate li problem sa tim što sportisti moraju da budu dostupni svakog dana?
Ne. Naši sportisti znaju pravila i znaju da doping kontrola može da im zakuca na vrata, da ih testira i spremni su na to. Generalno smo sportiste navikli i naučili da antidoping agencija postoji, da postoji borba protiv dopinga i oni kažu da smo mi prilično striktni u odnosu na neke druge zemlje.
Da li vam se sistem rada menja kako se približavaju OI?
Testiranje će samo biti intenzivnije jer je ovo predolimpijska godina. Nama broj testova zavisi od toga koliko dobijamo novca od države. Mi smo budžetska ustanova koju finansira Ministarstvo omladine i sporta i u odnosu na taj budžet određujemo broj testiranja. Možemo da se pohvalimo da smo prošle godine u odnosu na ranije periode dobili veći budžet. Trenutno imamo jako dobro razumevanje i posao obavljamo bez ikakvih pritisaka, bez ikakvih problema.
U kojim sportovima najčešće sportisti budu pozitivni na doping kontrolama?
Najviše doping slučajeva imali smo u bodibildingu, rvanju i rukometu. To su, u slučaju naše zemlje, rizični sportovi. Kad je antidoping agencija počela da radi, 2005. godine, u Srbiji nije vladalo mišljenje da doping postoji. U ovom desetogodišnjem periodu imali smo 62 doping pozitivnih sportista iz 27 sportova. To nisu izolovani slučajevi. U toku ove godine imali smo osam doping pozitivnih slučajeva, a do kraja godine sprovešćemo još određeni broj doping kontrola. Procenat doping pozitivnih sportista je i kod nas i na svetskom nivou oko jedan odsto od ukupno urađenih testova.
Od čega se najčešće postaje pozitivan na antidoping testovima?
Najviše pozitivnih slučajeva imamo na anabolike. Više od 50 odsto pozitivnih rezultata su posledica uzimanja steroida. Marihuana se pojavila kao druga po učestalosti. Ona se na listi ne nalazi zato što povećava sportsku sposobnost, već zato što je u sukobu sa etikom sporta i štetna je po zdravlje. Za marihuanu su manje kazne. Nakon marihuane, sledeći na listi najčešćih supstanci na koje su naši sportisti pozitivni su razni stimulansi. Za kokain kazna ide i do četiri godine.
Može li se definisati profil sportiste koji koristi doping?
Ne postoje zajedničke karakteristike sportista koji koriste doping. Nekad se dogodi da neko, slučajno, uz neki suplement, unese nedozvoljenu supstancu. Međutim, sportista je odgovoran za ono što se nađe u njegovom organizmu, to je pravilo njegove striktne odgovornosti. On je kriv i mora da zna šta unosi u organizam. Takođe, mora da zna koje su zabranjene supstance.
Razgovarate li o motivima zbog kojih su se pojedinci dopingovali?
Uzroci su različiti. Osim Nikole Rađena, nikada niko nije javno hteo da priča o svom doping pozitivnom rezultatu, tako da ne mogu otvoreno da govorim o ovome. Sa nama pričaju, ali nikada nisu potpuno iskreni, osim kada zbog suplementa ili leka unesu nedozvoljenu supstancu.
Svakako je pobeda glavni razlog. Oni svi žele uspeh, a deluje im da sa doping sredstvom uspeh dolazi preko noći. To je moje mišljenje, ali od njih to nikada ne možete da čujete. Prema njihovim rečima, uvek se desi slučajno.
Da li vam se čini da sportisti uspevaju da se nose sa ogromnim pritiskom trenera, sponzora, publike, medija?
Sve je teže nositi se sa tim. Psihološka priprema sportista je neophodna za njihov napredak i veliku borbu u surovom svetu sporta. Tu agencija ne može mnogo da uradi. Mi možemo sa njima da pričamo, i to i radimo.
Kako sportisti podnose kazne?
To su teške situacije za sve. Sport je njihov posao i život. Ako vam u jednom trenutku zabrane da živite svoj život, nastaje veliki problem. Teško se sažive sa situacijom da ne mogu da se bave sportom.
Da li se nakon isteka kazni većina vraća u sport?
Da. Mi smo tog stava da sportiste ne treba stigmatizovati. To što je jednom bio pozitivan, ne znači da će i ubuduće. Sa druge strane, može da se desi da neko ponovi doping, ali mi nismo imali povratnike.
„VREME„: Da li je tačno da američka vlada garantuje da košarkaši NBA nisu dopingovani?
DR MILICA VUKAŠINOVIĆ VESIĆ: To nije tačno i nema nikakve veze sa vladom. NBA je privatna liga, a privatne lige nemaju obavezu da budu deo međunarodnog sistema. Oni imaju svoja pravila i način kažnjavanja. U tome je razlika. Na primer, ukoliko igraču NBA pronađu marihuanu, suspenduju ga na nekoliko utakmica. U sistemu WADA, sportista se kažnjava sa nekoliko meseci neigranja. Ako NBA košarkaši nastupaju na Olimpijskim igrama (OI) ili drugim takmičenjima van NBA nivoa, jednako su testirani kao i svi drugi i iste su kazne predviđene za doping pozitivni rezultat kao i za bilo kog drugog sportistu..
To je tako oduvek, tj. od kada se testiraju i svi drugi sportisti – od 1968. u Meksiku kada su prvi put sprovedene doping kontrole na OI. Da pomenem, najznačajniji trenutak u antidoping borbi dogodio se 1999. godine, kada je osnovana WADA. Od Meksika pa do 1999. su postojala različita antidoping pravila u različitim internacionalnim federacijama. Od formiranja WADA sve je postalo uniformno i univerzalno, a pravila su postala jednaka za sve sportiste.
Dakle, danas WADA vodi računa o antidoping kontrolama svih sportista, pa i američkih?
WADA pazi na proces, a sama testiranja organizovana su od strane internacionalnih federacija pojedinačnih sportova u zavisnosti od nivoa na kome se takmičenje odigrava. Kada su OI u pitanju, doping kontrole se sprovode pod okriljem Olimpijskog komiteta. WADA vrlo retko daje naloge za testiranje nekih sportista, ali svakako kontroliše da li se proces testiranja i kažnjavanja sportista sprovodi na pravi način.
