Najčešći kupci knjige Adolfa Hitlera su mladi: Treba li zabraniti štampanje „knjige zla”?

Hitler je „Majn kampf” (Moja borba) napisao 1924. godine u zatvoru u Landsbergu. Bio je osuđen posle neuspelog puča, ali je kaznu služio kao povlašćeni zatvorenik, imao urednu sobu, primao posetioce i pakete. Zanimljivo je, na primer, da mu je Vinifred Vagner, snaja velikog kompozitora Riharda Vagnera, poslala hartiju za pisaću mašinu baš za pisanje tog teksta. Prvi tom objavljen je 1925, a drugi je napisao na slobodi 1926. godine. Obe knjige su posle najčešće objavljivane kao jedan tom, pisao je ranije Ivan Ivanji.

O štampanju te „knjige zla” mišljenja su podeljena, neko je za potpunu zabranu, dok drugi smatraju da je to je to cenzura i kontraproduktivan čin, kojim bi se samo povećala tražnja.

Ivanji je pisao da je mišljenja da su zabrane štampanja „Majn kampfa” besmislene – „ne samo što sam principijelno protiv zabrana bilo kakvih knjiga, već što su Hitlerove nebuloze naprosto prevaziđene i dosadne”.

Kao jedno od mogućih rešenja se pre desetak godina pojavilo baš u Nemačkoj, u kojoj je 70 godina bilo onemogućeno štampanje ovog dela, i to zahvaljujući bavarskoj vladi koja je imala autorska prava. Pošto su sedam decenija nakon Hitlerove smrti istekla ta prava, 2016. godine je štampano novo izdanje, ali ne tek tako, već kao kritičko izdanje koje je praćeno hiljadama naučnih komentara i fusnota.

Najčešći kupci „Majn kampfa” mladi

Danas se godišnje u Srbiji, kažu izdavači proda oko hiljadu primeraka, a najčešći kupci su mladići od 15 do 20 godina, piše portal 021.

U Srbiji se, međutim, „Majn kampf“ štampa u originalu jer, kako navodi jedan od izdavača, „istorija i Drugi svetski rat su već sve rekli“.

„Zato smo se odlučili da je štampamo izvorno, onako kako je Hitler i napisao, bez naših komentara, bez bilo kakvog uvoda ili pogovora. Tek sirovi tekst prepun ksenofobije, mizoginije, mržnje prema svemu drugačijem. Pročitajte i donesite svoj sud“, navodi izdavač čija se knjiga nalazi u velikom broju knjižara u našoj zemlji, a prenosi Insajder.

Preteča Holokausta

Ova knjiga se zapravo smatra pretečom Holokausta.

Politikolog Radivoje Jovović kaže da današnje čitanje „Majn kampfa“ u nekritičkom izdanju definitivno može da služi samo za promociju i afirmaciju vrednosti iz te knjige.

„Ta knjiga je onlajn i te kako dostupna, ako se izda u štampanom izdanju to nužno ne znači da će proizvesti bogzna kakav prodor do čitalačke publike, ali izdati je u nekritičkom izdanju znači u izvesnom smislu normalizovati prisustvo tih političkih ideja, predstaviti ih kao legitimne političke ideje koje mogu slobodno da se nadmeću sa drugim političkim ideologijama u savremenom, demokratski otvorenom društvu. To je jedna velika opasnost“, smatra on.

Kako kaže, zabranu „Majn kampfa“ ne bi nazivao cenzurom već odbranom demokratskog, slobodnog društva. Govor mržnje i netrpeljivosti se, naglašava on, mora suzbijati kako bi društvo ostalo slobodno, otvoreno i demokratsko.

Nije reč samo o principu

Malo je poznato da je Hitler 1928. napisao poduži tekst kao nastavak svog bestselera „Majn kampf”, ali ga nije dao u štampu. Verovatno je smatrao da nije potrebno da nastavi pismeno sa razrađivanjem svojih ideja, kad je prosto mogao da ih sprovede u delo. Štampan je tek posle Drugog svetskog rata pod naslovom „Hitlerova druga knjiga“, kao „dokument iz 1928. godine“.

Ivanji je tada napisao da nije reč samo o principu: „u vreme interneta izlišna je i diskusija da li u ime slobode uopšte treba i može da se zabranjuje bilo šta sa obrazloženjem da predstavlja opasnost po ljudska prava i demokratiju. Sve se može naći na internetu, borba nekih država da u svojoj zemlji ili na svom jeziku spreče širenje bilo kojih sadržaja dokazuje da je to nemoguće”.

Izvor: 021, Insajder