Bubašvaba se svetom raširila zbog ratova i trgovine, a evoluirala je toliko brzo da je postala otporna na gotovo sve vrste insekticida
Domaća bubašvaba (Blattella germanica) evoluirala je uz ljude i njeno jedino prirodno stanište je u zgradama, kancelarijama, školama ili stanovima, navodi se u novom istraživanju univerziteta u Teksasu koje je objavio Zbornik radova nacionalne akademije nauka.
Ta danas najrasprostranjenija vrsta bubašvabe nazvana je po primercima koji su sakupljeni i proučavani u tadašnjoj Nemačkoj oko 1700. godine, ali taj insekt ne potiče sa ovog područja i jedini prirodan habitat su mu objekti koje su sagradili ljudi.
Istraživači iz Teksasa analizirali su gene 280 tih insekata prikupljenih iz 17 zemalja širom sveta i ustanovili da je „nemačka“ buba evoluirala od bliskog rođaka – azijske bubašvabe, koja živi u prirodi, pre nekih 2.100 godina.
„Shodno dobijenim podacima ovo je jedna veoma nova vrsta insekta koja se potpuno adaptirala zajedničkom životu sa čovekom“, kaže jedan od učesnika u istraživanju, urbani etnomolog dr Edvard Vargo i dodaje da se bubašvaba prilagodila životu u ljudskim građevinama i tokom vekova raširila po svetu u vreme osvajačkih ratova i putem globalne trgovine.
Otpornost
Originalna postojbina ove bube je jugoistočna Azija ali se, uprkos naporima ljudi da je suzbiju, vrlo brzo raširila svetom i tokom svoje kratke evolucije postala otporna na gotovo sve vrste insekticida, navodi dr Vargo.
Istraživanje je pomoglo da se ustanovi kojom brzinom se među insektima prenosi otpornost na pesticide i druge otrove za njihovo suzbijanje, a dobijene su i nove informacije o prilagodljivosti bubašvabinog genoma, odnosno kompletnog DNK genetskog materijala, uz čije brze promene „moćna bubašvaba postaje sve moćnija“, naglašava Vargo.
Ti insekti globalno predstavljaju veliki zdravstveni problem jer zagađuju hranu, prenose mnogobrojne bolesti i, kako je ustanovljeno, mogu biti uzročnici astme i opasnih alergija. Ujed bubašvabe je bezbolan i nije toliko opasan jer ne probija ljudsku kožu, može izazvati otok i alergijsku reakciju i ponekad ozbiljniju zarazu jer su ti insekti lešinari.
U Zagrebu građani često prijavljuju napade sivih vrana, naročito u periodu kada ptice odgajaju mladunce. Stručnjaci iz udruženja Biom naglašavaju da je edukacija stanovništva neophodna kako bi se smanjili incidenti i obezbedio miran suživot sa pticama
Ruski i beloruski sportisti neće moći da se kvalifikuju za ZOI 2026 u disciplinama FIS-a, uprkos ranijem stavu MOK-a da bi mogli da nastupe pod neutralnom zastavom
Telefon moderan, lep… ali kad mu odu baterija ili ekran bolje da ga baciš. Jer, proizvođačima ne odgovara da se popravi, mada može, i to jeftino
Pčele su postojale mnogo pre nego što je čovek počeo da ih gaji. Sada je Međunarodna unija za zaštitu prirode proglasila divlje medonosne pčele ugroženim na nivou Evropske unije
MTV je bio više od televizijskog kanala, bio je kulturni fenomen koji je stvorio Madonu, dao glas MTV generaciji, i pretvorio muzičke spotove u umetničku formu. Neka mu je večna slava
Da li je Aleksandar Vučić ozbiljno shvatio poruku najoštrije Rezolucija Evropskog parlamenta ikada o Srbiji potkrepljenu upozorenjem Evropske komisije
Goruće pitanje nije zašto se šator u Ćacilendu zapalio, već šta šta to šatorsko naselju ima da traži ispred Narodne skupštine već pola godine
Svetislav Bule Goncić, koji podržava SNS i Vučića, solidarisao se sa zaposlenima Narodnog pozorišta koji traže smenu Dragoslava Bokana, uprave, i ministra kulture Nikole Selakovića
Kako je pukla Vučićeva politika vrdanja I: Srbija–SAD
Pet znakova neuzvraćene Trampove ljubavi Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
