Bubašvaba se svetom raširila zbog ratova i trgovine, a evoluirala je toliko brzo da je postala otporna na gotovo sve vrste insekticida
Domaća bubašvaba (Blattella germanica) evoluirala je uz ljude i njeno jedino prirodno stanište je u zgradama, kancelarijama, školama ili stanovima, navodi se u novom istraživanju univerziteta u Teksasu koje je objavio Zbornik radova nacionalne akademije nauka.
Ta danas najrasprostranjenija vrsta bubašvabe nazvana je po primercima koji su sakupljeni i proučavani u tadašnjoj Nemačkoj oko 1700. godine, ali taj insekt ne potiče sa ovog područja i jedini prirodan habitat su mu objekti koje su sagradili ljudi.
Istraživači iz Teksasa analizirali su gene 280 tih insekata prikupljenih iz 17 zemalja širom sveta i ustanovili da je „nemačka“ buba evoluirala od bliskog rođaka – azijske bubašvabe, koja živi u prirodi, pre nekih 2.100 godina.
„Shodno dobijenim podacima ovo je jedna veoma nova vrsta insekta koja se potpuno adaptirala zajedničkom životu sa čovekom“, kaže jedan od učesnika u istraživanju, urbani etnomolog dr Edvard Vargo i dodaje da se bubašvaba prilagodila životu u ljudskim građevinama i tokom vekova raširila po svetu u vreme osvajačkih ratova i putem globalne trgovine.
Otpornost
Originalna postojbina ove bube je jugoistočna Azija ali se, uprkos naporima ljudi da je suzbiju, vrlo brzo raširila svetom i tokom svoje kratke evolucije postala otporna na gotovo sve vrste insekticida, navodi dr Vargo.
Istraživanje je pomoglo da se ustanovi kojom brzinom se među insektima prenosi otpornost na pesticide i druge otrove za njihovo suzbijanje, a dobijene su i nove informacije o prilagodljivosti bubašvabinog genoma, odnosno kompletnog DNK genetskog materijala, uz čije brze promene „moćna bubašvaba postaje sve moćnija“, naglašava Vargo.
Ti insekti globalno predstavljaju veliki zdravstveni problem jer zagađuju hranu, prenose mnogobrojne bolesti i, kako je ustanovljeno, mogu biti uzročnici astme i opasnih alergija. Ujed bubašvabe je bezbolan i nije toliko opasan jer ne probija ljudsku kožu, može izazvati otok i alergijsku reakciju i ponekad ozbiljniju zarazu jer su ti insekti lešinari.
Više od 2.000 građana Vlasotinca potpisalo je peticiju protiv betoniranja obale Vlasine. Studenti su pokušali da spreče radove, ali ih je policija udaljila
U Talinu, prestonici jedne od tehnološki najnaprednijih država Evrope, otvoren je restoran sa srpskom hranom, muzikom i enterijerom. Pomalo paradoksalno, iza njega stoji ruski preduzetnik, recepti stižu iz Zemuna, a sastojci iz Evropske unije od koje se Srbija sve više udaljava
Severna Mitrovica vrvi od pasa lutalica. Kao i u drugim gradovima, ovde ima ljudi koji napuštaju pse ili koji ih truju… ali ovde postoji još nešto – Albanci izbacuju nesretne pse u srpski deo grada, i obratno
Najprestižnije filmske nagrade prošle su u znaku politike, američke policijske države i kritika Donalda Trampa i autokratije. Ko su dobitnici Oskara
Zašto su otkazane trke Formule 1 u Bahreinu i Saudijskoj Arabiji koje su bile zakazane za april
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Režimska propaganda i njene žrtve
Šta Vučić zna o masakru u kafeu Panda i ubistvu braće Bitići Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
