Od specijalnog izveštača iz NSPM–a
Volim fudbal i pomalo se – kao i svi – razumem u njega. Ali mrzim atmosferu koja se svaki put iznova proizvodi pred neko veliko takmičenje. Mrzim onu euforiju, miris tezge, korporativno-marketinšku logiku i primitivno alakanje iz čijeg protivprirodnog spoja nastaju sve ove debilne reklame i one još debilnije kvazipatriotske pesmice u čast ispraćaja „naših momaka“. (A onoga kome je palo na pamet da svečanu pesmu „Vostani Serbije“ ubaci u navijačko-pivsku reklamu trebalo bi goniti do groba i osuditi na doživotno gledanje reklama za koka-kolu.)
Svoje roditelje i svoje potomke ne volimo zato što su najlepši i najjači i najpametniji, već zato što su naši. Ne mora moja zemlja biti najlepša na svetu da bih je voleo, niti moja reprezentacija mora igrati najlepši fudbal da bih navijao za nju. Ali ne podnosim – i to ne samo u fudbalu – laž, samoobmanu i navijačko lupetanje.
O drugima ćemo govoriti kasnije. Ali što se eks-ju fudbala tiče, učinak prve nedelje Svetskog prvenstva je polovičan. Slovenci pobedili. Srbi izgubili. (Hrvati, dakle, prošli nerešeno!) Gol razlika 1:1. Ako bismo tu pridodali i prilično jadne Grke, fudbalu na Balkanu baš i ne cvetaju ruže, a čast istom, pomalo paradoksalno, pored tolikih nas ostalih što se rađamo s loptom u genima, brane samo fudbalski tradicionalno potcenjivani „smučari“ i „konjušari“ podno Julijskih Alpa. Nećemo ovde ponovo lamentirati šta bi bilo kad bi bilo, tj. kakva bi ovo fudbalska i ostala sila bila da se Jugoslavija nije raspala, ali na ovom prvenstvu se otkriva i jedna dodatna kolateralna šteta raspada čak i one komične „državne zajednice“ sa Crnom Gorom. Naime, igrači poput Vučinića i Jovetića bi više nego dobro došli našem simpatičnom, ali za ove prilike ipak tanušnom napadačkom tandemu Pantelić–Žigić.
Kad smo već kod paradoksa, imam utisak, a i na osnovu delimičnog uvida u komentare domaće navijačke bratije to bi se dalo zaključiti, da su u prošlu nedelju, u njihovoj utakmici sa Australijom, Srbi kao nikada do sada navijali – za Nemce. Nije tu u pitanju neka nova sportsko-politička simpatija, već delom rezignacija zbog očajne igre naših, a delom ne sasvim besmislena računica, bolje reći nada, da ukoliko bi se „panceri“ dovoljno istutnjali na „kengurima“ možda više neće imati toliko motiva i snage da i nad našim ranjenim „orlićima“ ponove svoju brutalnu prošlonedeljnu fudbalsko-pedagošku vežbu. Uostalom, tako su pre četiri godine, posle one goleade nad „šestkovim“ izabranicima, i Argentinci relativno bledo i neslavno završili svoj mundijalski nastup.
Dobro, davljenik se uvek za slamku hvata. Nemci su nešto drugo (moji favoriti Argentinci su makar u tom, mentalitetskom smislu ipak mnogo sličniji nama), ali čak ni Nemcima neće biti lako da dva puta zaredom ponove onu igru koju su demonstrirali protiv Austarlijanaca. I u tome se, da se ne lažemo, krije glavni izvor kakvog-takvog optimizma da bi se naši fudbaleri ipak mogli još malo zadržati na „Rtu dobre nade“. A koliko je ta kalkulacija bila ispravna videćemo već koliko sutra.
Davno je primećeno da pametan uči na tuđim greškama, a budala na svojima. Pitam se pitam kako bi tek trebalo nazvati onoga koji pada na Ganjanima, a onda na Nemcima hoće da se vadi i nadoknađuje propušteno!?
Ali, što bi rekli nadobudni komentatori kad hoće da u intelektualnom i sportsko-optimističkom duhu završe prenos – nada umire poslednja.
Veća Evroliga za koju se plaća i dalje je daleko najbolja opcija za Partizan i Zvezdu. U taj haos ulazi i proširenje ABA lige, sve više utakmica, koledži koji masno plaćaju klince i evropska NBA divizija kao pretnja ili šansa…
Latinska Amerika puna je privilegovanih robijaša – imaju bazene i teniske terene dok gule kazne za najteža zlodela. Čileanski predsednik Gabrijel Borić bi to da promeni
Dejan Anđus, voditelj Arene sport, vređao je Nikolu Kalinića zbog fizičke deformacije. Ali, Anđusu je sve dozvoljeno otkako je prestao da kritikuje svog „prijatelja“ Vučića
Generali Osiguranje Srbija je u prva četiri meseca 2025. godine zabeležilo rast premije značajno iznad proseka tržišta, potvrđujući svoju poziciju među najprepoznatljivijim i najzastupljenijim osiguravajućim kućama u Srbiji, posebno u segmentu osiguranja stanovništva
Kad si jedina visoka, i još strankinja u gužvi Kineza, a tvoj spas je Google prevodilac i molitva da ne zakasniš
Ispada da opozicija nije pobedila ni u jednom od ova dva mesta. Ali, pre nego što upadnemo u bezdan defetizma, treba primetiti da je sve prošlo najbolje što može u ovom trenutku. I da od sad pa nadalje, može da bude samo bolje
Žitelje Kosjerića i Zaječara zapala je velika simbolička dužnost. A to je da svojim glasom odbrane čast Srbije od revizionističkog režima koji joj pljuje u oči pretvarajući žrtve u krivce i čije nasilje i laži zaista podsećaju na fašizam
Petorica režimskih batinaša pretukla su studenta Pravnog fakulteta u Beogradu Petra Živkovića. Dok od slučaja Miloša Pavlovića vlast pravi politički cirkus, policija je u noći između ponedeljka i utorka odbila da primi prijavu za premlaćivanje Živkovića
Intervju: Tužiteljka Bojana Savović
Svako treba da živi sa svojom savešću – ako je ima Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
