Pre nego što će avion na letu MH370 čudnovato nestati i pokrenuti verovatno najobimniju i najneizvesniju potragu za jednom letelicom u ovom veku, grupa od devetnaest kineskih umetnika učestvovala je na trodnevnoj izložbi kineske kulture u Kuala Lumpuru. Na izložbi koju su u vlažnoj i toploj prestonici Malezije na trideset stepeni Celzijusa organizovale kineske i malezijske umetničke organizacije sa ciljem da ojačaju kulturne veze dve azijske države, u galeriji okićenoj crvenim fenjerima i zavesama, predstavljena je mešavina kaligrafije, uljanih slika i tradicionalni kineskih crteža na drvetu.
Među umetnicima iz Kine su bili majstori kaligrafije, tradicionalnog kineskog slikarstva, i pesnici, a sa njima je bilo i šest članova njihovih porodica i četiri tehničara. Svi oni će se u pozne subotnje sate, 8. marta, na aerodromu u Kuala Lumpuru ukrcati na let MH370 malezijske kompanije. U avionu, koji je trebalo da sleti u Peking u 6:30 narednog jutra, bilo je 227 putnika.
LAKU NOĆ, SVE JE U REDU: Nakon ukrcavanja putnika na ovom letu veliki „boing 777-200ER“ poleće u 41 minut nakon ponoći po lokalnom vremenu i leti ka severozapadu, u pravcu Vijetnama i Kine. Tačno 26 minuta kasnije avion nadleće malezijsku obalu i leti iznad mora – na ovoj tački putanje, u 1:07 časova, avion emituje takozvani ACARS signal, kojim računari u avionu komuniciraju sa zemljom. Avion nastavlja da leti i dvanaest minuta kasnije u etar odlazi komentar kopilota: „Sve je u redu, laku noć.“
Avion je tada „izvan domašaja“ primarnog radara malezijske kontrole vazdušnog saobraćaja i prelazi u vijetnamski vazdušni prostor. U tom trenutku se gasi i takozvani transponder kojim sekundarni radar sa zemlje prati kretanje aviona. I onda, ne stiže ni naredni ACARS signal, očekivan pola sata kasnije u 1:37. Avion na letu MH370 misteriozno nestaje.
Vremenske prilike za letenje su bile odlične. Posada aviona nije poslala nikakve pozive u pomoć, niti se, posmatrano sa zemlje išta vanredno dešavalo – sasvim nalik na 80.000 drugih avionskih letova u jednom danu na planeti.
Nakon što je nestao, avion je iza sebe ostavio još dva traga. Prvi će uloviti vojna avijacija. Naime, „boing“ biva zapažen na vojnim radarima 45 minuta kasnije, oko 2:15, ali na sasvim neočekivanom mestu, na drugoj strani Tajlanda, na suprotnoj obali malezijskog poluostrva, krećući se ne ka severu i Kini, nego ka zapadu, odnosno Indiji. Biće potrebni dani da bi se otkrio još jedan kontakt. Naime, osim radarima, položaj aviona prate se i satelitima, a jedan je, i to tek u 8:11 ujutru, sa visine od 35.800 kilometara, ulovio signal aviona negde na luku meridijana koji se prostire hiljadama kilometara na sever, u Kini, i hiljadama kilometara na jug, u Indiji.
NEMOGUĆA POTRAGA: Nakon poslednjeg kontakta „boingu“ se gubi svaki trag. I pre prvih vesti o nestanku MH370 počinje opsežna potraga za nestalom letelicom. Vest o avionu izaziva pažnju svetskih medija koji će iz dana u dan biti sve više zaintrigirani činjenicom da se tako dugo, i to usred 21. veka, ne može ući u trag jednom avionu. Rođaci putnika će dugo biti bez ikakvih informacija, ali će istovremeno biti iznošene brojne teorije – o terorističkom napadu, otmici aviona i samoubistvu pilota. No, nijedan upotrebljiv trag.
Malezijska avijacija i mornarica su u potragu poslale 19 aviona i oko 20 brodova, kao i više helikoptera. U narednim danima istražen je ogroman prostor, ali ništa nije pronađeno ni na površini, ni u morskim dubinama. Teren se snima i satelitima, a u potragu za avionom uključilo se više od 26 država, među kojima su Kina, Indija, SAD i Australija, kao i brojne međunarodne organizacije. Opsežna zajednička akcija do zaključenja ovog broja, međutim, nije urodila plodom.
Kako je moguće da se punih deset dana ne može pronaći jedan „boing“ dug 63,7 metara, sa rasponom krila od 61 metar? Zapravo, u tome nema ništa čudno iz prostog razloga što je planeta – velika. Budući da avion nije poslao nikakve SOS signale i da je komunikacija sa ovim letom tek tako izgubljena na sva tri nivoa, direktno i radarima, ostalo je samo da se pretražuje nepregledno prostranstvo.
Ključni problem je sama karakteristika ovog Boingovog aviona – reč je o ER varijanti 777-200 modela, gde ova skraćenica označava uvećani dolet (Extended Range) i to na skoro 15.000 kilometara, za razliku od osnovne serije koja može da preleti malo manje od 10.000 kilometara.
To čini da je prečnik područja koje ima smisla pretraživati skoro 15.000 kilometara i da ono obuhvata oblast od severa Kine do Australije, i od Pakistana na zapadu do Indonezije na istoku. A to je skoro petina nastanjivog dela planete i uz to, deo površine dva okeana. Tražiti jedan avion na ovolikom području jednako je potrazi za jednim zrnom peska na plaži širokoj deset metara i dugoj čak pet kilometara.
SUMNJIVI PUTNICI: Uporedo sa potragom avionima, brodovima i satelitima, malezijska policija je u saradnji sa drugim zemljama pretresla sve što je moglo da se istraži u vezi sa ovim avionom. No, to nije umanjilo nezadovoljstvo kako porodica tako i dela javnosti. Povoda za sumnju dala je loša reakcija malezijskog vojnog vazduhoplovstva koje ništa nije preduzelo nakon što je u jutarnjim satima uočen avion na sumnjivom mestu.
Ustaljeno je da nakon 11. septembra vojna avijacija prati civilne letelice koje se ne kreću logičnom rutom, a u Maleziji je realna eventualna meta terorista dvostruka kula u Kuala Lumpuru, zbog čega je takva pažnja bila neophodna. Vojska Malezije ništa nije preduzela u tom trenutku. Sa druge strane, pokazalo se da je avion bio u tehnički ispravnom stanju i teško da je došlo do kvara autopilota, kakav se, na primer, dogodio pri nestanku francuskog „erbasa 330“ kad je 2009. godine na letu 447 iščezao avion sa 228 članova posade.
Kako su dani nakon nestanka MH370 prolazili i istraga odmicala, pregledani su dosijei svih 227 putnika i 12 članova posade. Ispostaviće se da je kapetan, mada je bilo svakojakih teorija, iskusan pedesetrogodišnji pilot Zahari Ahmad Šah, koji leti od 1981. za malezijsku avio-kompaniju i ima više od 18.000 sati letačkog iskustva. Međutim, među posadom će biti otkrivena dva zaista sumnjiva putnika koja su se na let ukrcala sa lažnim pasošima. Reč je o dvojici državljanima Irana, to su Puria Nour Mohamed Mehrdad i Delavar Sejed Mohammadrezi, koji su se čekirali s pasošima za koje će se ispostaviti da su ukradeni.
Ovaj neuobičajen slučaj je, uz činjenicu da je veza aviona sa kontrolom leta namerno prekinuta, odmah dao povod u sumnju o terorističkoj akciji. U saradnji policija iz više zemalja istraženi su svi putnici, a njihove kuće pretresene. Za sada, međutim, javno nisu saopšteni neki upotrebljivi tragovi. Inače, u avionu je, pored pomenutih umetnika, bilo najviše Kineza, njih 158, kao i 38 državljana Malezije i državljana iz čak šesnaest zemalja. Među putnicima je bilo i sedmoro dece.
„Dolazi proleće“ naziv je jedne od slika koju su kineski umetnici izložili u Kuala Lumpuru. Šta se sa njima nakon toga desilo? Ako su sleteli negde na površinu mora, deset dana kasnije verovatno umiru bez hrane i vode. Mnogo je veća verovatnoća da su svi putnici nastradali u udesu aviona, no, ništa nije izvesno. U kultnom slučaju nestanka britanskog „star dasta“ 1947. u Andima, bilo je potrebno čak 50 godina da planinari pronađu olupinu aviona, za koji se prethodno tvrdilo da su ga oteli vanzemaljci.
Brojne avionske misterije su i danas ostale zagonetka. Misteriozni nestanak Amelije Erhart, žene pilota, koja je 1937. pokušala da avionom obiđe svet, nikad nije rešen, kao i nekoliko slučajeva nestanka aviona tokom četrdesetih godina u karipskoj oblasti između Bermuda, Portorika i Floride, koji su inače podstakli rasprostranjeni mit o „bermudskom trouglu“. Da li će se i MH370 pretvoriti u sličan mit ili će se, u nekom trenutku, poput junaka kultne serije Lost, deo preživelih spektakularno vratiti? No, ni u pomenutoj seriji stvari nisu išle brzo – za ovakav rasplet bilo je potrebno četiri sezone emitovanja.
