Zdravlje
Kako preživeti navijanje
Pričali smo sa navijačima Partizana i Zvezde koji su do te mere opsednuti utakmicama da se čak i ozbiljno razboljevaju. Zašto je to tako?
Direktori Centralne obaveštajne agencije SAD (CIA) smenjivani su i podnosili su ostavke iz raznih razloga od 1947. do danas. Uglavnom je to bilo pitanje smene administracija; ponekad poneki propust ili skandal. Ali, general Dejvid Petreus, slavljeni i hvaljeni komandant ekspedicionih snaga SAD koga je predsednik Obama doveo na čelo Agencije, morao je da podnese ostavku zbog ne baš sasvim dokazane sumnje na brakolomstvo. Bila je to kobna i nepotrebna kombinacija histerije "domovinske bezbednosti" i američkog licemerja
Ova drama odvija se na više lokacija: Harvardski univerzitet, Kabul, Avganistan, Tampa, Florida. Dramska lica su general Dejvid Petreus, komandant ekspedicionih snaga SAD u Iraku i Avganistanu, kasnije direktor CIA, tragični junak; dve opake kobne lepotice i fatalne žene, Pola Broudvel i Džil Keli; i kao kolateralna žrtva general Džon Alen, planiran za komandanta savezničkih snaga u Evropi, čije imenovanje je odloženo dok se cela drama ne razmrsi.
Pola Broudvel, 40 godina, iz Severne Dakote, završila je vojnu akademiju kopnene vojske SAD u Vest Pointu, gde se isticala najviše po fiskulturnoj liniji: sve vreme bila je prva u klasi po fizičkoj spremnosti, što joj je ostalo do danas (videti slike: ima ručerde da se čovek uplaši). U vojsci je provela deset godina, vratila čin majora i udala se; ima decu. Onda je krenula na Univerzitet Harvard. Iz istog razloga, kaže, iz kojega se upisala na Vest Point: to je podjednako kompetitivna sredina, što nju posebno privlači.
ZBLIŽAVANJE: Negde 2006. general Petreus održaće na Harvardu predavanje o protivpobunjeničkoj strategiji, što će Polu Broudvel jako zainteresovati: odlučuje da doktorira na temu karijere i učenja Dejvida Petreusa.
Tu počinju kontakti: Pola isprva razgovara sa generalovim saradnicima; zatim se približava njemu, malo-pomalo, uglavnom (kažu njegovi saradnici) po fiskulturnoj liniji. Nekako se dešava da počinju da trče svakoga jutra zajedno. Pola je bila upozorena da ne pobeđuje, jer general to ne voli; dovoljno je da održi tempo s njim. Verovatno je mogla da trči i duže i brže: dan-danas na televiziji može da uradi više sklekova od bilo kog muškarca.
Do nekog privlačenja tu je očito došlo: „General je dobrodržeći muškarac od 60 godina, a ona je privlačna žena skoro dvostruko mlađa“, kaže jedan blizak saradnik; propušta da doda da se ona trudila da mu se približi; to su dodali drugi saradnici. Uskoro Pola Broudvel odlučuje da od svoje disertacije napravi knjigu o generalu koji je prekomandovan u Avganistan, na najviše komandno mesto. Pola Broudvel unapređena je u generalovog službenog biografa („hagiografa“, kazaće danas jedan od članova njegovog štaba).
E, tu sad počinju problemi: Pola Broudvel svako malo odlazi u Kabul; general Petreus daje joj širok pristup dokumentima i vodi je naokolo sa sobom. Ona, kao bivši obaveštajni oficir, ovlašćena je, doduše, za uvid u klasifikovane papire. Nije, dakle, u tome problem. Problem je u njenom sve nametljivijem ponašanju i u generalovom nedostatku volje da je stavi na odgovarajuće mesto. Jedan od štabnih oficira u Kabulu u to vreme žali se da je Pola „od simpatične i dopadljive osobe postala bestidna samoreklamerka, kraljica maturske proslave“. Ima je svuda, stalno sve slika i posle stavlja na internet; gura se u delikatna posla, sve pod izgovorom službenog biografa generala Petreusa.
Da stvar bude još gora, Pola Broudvel nije imala nimalo razumevanja za ono što taj štabni oficir zove „potrebna i odgovarajuća skromnost koju traži situacija u Kabulu“, na isturenom položaju, među vojskom koja rizikuje živote. Osim što je nametljiva i povremeno bezobrazna, Pola se oblači izazovno, u tesne i pripijene košulje s dubokim dekolteom i takođe tesne farmerke koje se rastežu oko njenih čvrstih guzova. Čovek se seti Kvake 22 i onog generala Dridla koji – da bi nervirao svoje potčinjene – sa sobom vodi raskošno lepu medicinsku sestru u pripijenoj uniformi, pa im još i priča da kakva je kad se skine. Posle se čudi kad gomila pilota počne složno da ječi od muke videvši je s njim. Vojska je u principu seksualno zagorela, pogotovo vojska bačena u neki Avganistan; nije lepo zdravim mladim ljudima dovoditi zgodne i mišićave lepotice u tesnoj odeći, ako se razumemo…
Štabni oficiri i bliski saradnici čudili su se da kako jedan tako važan general kao što je Dejvid Petreus uzima za biografa ženu koja nije objavila nikada ništa ni u štampi a kamoli u akademskom životu, ali – naravno – to se niko nije usudio da mu kaže. Kabul je već dovoljno gadan, a kamoli Herat ili neka slična vukojebina… Kad se general vratio, Pola nije bila daleko.
TAMPA, FLORIDA: U tom gradu smeštene su izvesne jako važne vojne baze i komande. Pre svega Centralna komanda (CENTCOM; ekspedicione snage), Komanda za specijalne operacije i Komanda za vojni vazdušni transport. Tamo, na šta ćemo tek doći, takođe živi i izvesna Džil Keli, lepotica koja se dobro udala. Prisustvo tolikih vojnih lica visokih činova (i prateća potrošnja) učinili su Tampu srećnim gradom. Generali u SAD, pogotovo na tako važnim pozicijama, žive kao cezari. Sekretar za odbranu Bob Gejts, inače skroman čovek, sa osmehom priča da njegov prvi komšija, predsednik Združenog generalštaba, ima: sobara, kuvara (ne bilo kakvog!), vozače, obezbeđenje i četiri obična vojnika da održavaju vrt, dok on sam skuplja svoje suvo lišće, „a ja sam njegov šef“; kaže da lišće prebacuje komšiji, da vojska ima šta da radi. Društveni krem Tampe naravno da drži do visokih oficira, zivka ih na zabave, ide na armijske balove i atmosfera je dekadentna na način „Prohujalo sa vihorom“.
Porodica Keli i porodica Petreus u prijateljskim su odnosima od ranije i uredno se uzajamno posećuju. Kelijevi – Skot i supruga Džil – veoma su bogati: on je hirurg onkolog, ona kćer iz bogate kuće. Kelijevi priređuju basnoslovne zabave u ogromnom vrtu, dostojne starih Rimljana; biti pozvan stvar je apsolutnog prestiža. General Petreus više puta je javno hvalio te provode, vidljivo impresioniran. Dobro, u SAD vojna lica žive relativno skromno – dok se ne dokopaju bar dve zvezdice na ramenu, pa se nađu gde nisu bili.
Tu u dramu ulazi druga fatalna ženska.
LEVANTINSKA OPAJDARA: Džil Keli rođena je 1975. u Libanu kao Žilberta Havam, jedna od dve bliznakinje (druga je Natali Volf, udata za bogatog advokata) iz dobrostojeće hrišćanske maronitske porodice. Krenula je da studira medicinu, ali je odustala kad se udala za dr Skota Kelija, bogatog hirurga. Ona je raskošna, rasna i klasična crnka, kakve već levantinske lepotice umeju da budu. Pritom je i društveno ambiciozna, kako bogataškoj supruzi iz Tampe i priliči.
Problem na koji ćemo uskoro naići počeo je velikim zanimanjem Džil Keli za društvenom ulogom u civilno-vojnom establišmentu Tampe i pratećih komandi. Uskoro se – lepotom, ambicijom i parama – domogla dosta upitnog položaja „počasne ambasadorke Armije SAD kod savezničkih sila“ – šta god to značilo, ako bilo šta znači: biće da su hteli da je usreće nečim.
Osim toga, Džil je i počasni konzul Republike Koreje (one južne), iz nekog razloga. Za nju oficiri iz tih komandi kažu da je postala „Army groupie„; „grupis“ su – ko se ne seća – bile one šizike-tinejdžerke koje su u slavno doba rokenrola opsedale rok-grupe, vrištale i nudile se bestidno, kidale odeću sa muzičara i već sve to. Uskoro je počela da izostavlja iz svoje besmislene titule ono „počasna“. Gurala se kao „društveni kontakt“ vojske i mešala se u kojekakve civilno-vojne poduhvate, pre svega žurke i vrtne zabave kod svoje kuće, ali i one u organizaciji Armije.
General Petreus bio je neizbežan gost i akter u tim društvenim zbivanjima (srpski: iventima); uostalom, porodice su bile godinama bliske. Jednom prilikom Petreus je na neku žurku kod Kelijevih došao u koloni dostojnoj predsednika SAD, u pratnji 28 policijskih motociklista sa plavim svetlima i sirenama. U antičkom Rimu to bi se zvalo trijumf.
Poli Broudvel nešto je tu postalo sumnjivo: da šta njen general radi kod te levantinske lepotice toliko?
BRUKA JE PUKLA: Negde u maju ove godine, Džil Keli je pozvala FBI jer da na svoju elektronsku poštu dobija preteće i proste poruke s nepoznate adrese. Tvrdila je da ima „diplomatski imunitet“ (koji nema) i uopšte je bila ljuta. Prvi agent koji je dobio slučaj ubrzo je izuzet jer se ispostavilo da je toj istoj Džil Keli, koju je inače poznavao, slao poruke „neprilične službenom licu“ (svoje slike „u toplesu“), pa je istraga malo kasnila. Ubrzo je ispalo da je sporne poruke slala Pola Broudvel, po svoj prilici ljubomorno nastrojena prema levantinskoj fatalnoj ženi. FBI je – ušavši jednom u komunikacije Pole Broudvel – pronašao mnogo više nego što se nadao, ono čega su se i plašili: desetine hiljada strana prepiske sa bivšim komandantom CENTCOM-a, a sadašnjim direktorom CIA.
Tu je nastala konsternacija: samo im je još to trebalo. Procedura je bila primenjena i sa žaljenja dostojnim okolnostima upoznat je DCI (direktor centralne obaveštajne zajednice, koja je sada mnogo više od puke CIA), pa nadležni kongresni odbor, pa na kraju i predsednik.
Direktor CIA Petreus, budući čovek pametan i iskusan, shvatio je da bi prikrivanje i izbegavanje bilo katastrofalno; odmah je kao oficir i džentlmen podneo ostavku, ne čekajući dalji razvoj skandala. Javno je zamolio oproštaj svoje porodice i javnosti: mea maxima culpa, i povukao se u porodični mir (ako ga je našao…).
Ostaje, međutim, nejasno je li između njega i mišićave lepotice Pole ikada bilo ičega osim uzajamne naklonosti. Ima tu raznih mišljenja, ali ni jednog dokaza. Sa levantinskom lepoticom stvar je još jasnija: nema ni naznake da je tu bilo nekog muvanja. Ali, to je Amerika: sve se oprašta osim švaleracije i prikrivanja (cover up). Analiza materijala iz elektronske komunikacije Pole Broudvel nije otkrila nikakvo ugrožavanje nacionalne bezbednosti SAD.
Uvid koji je FBI, po prirodi operativnog rada, imao u elektronsku poštu Džil Keli doneo je, međutim, jednu kolateralnu žrtvu. Ona je bila u kontaktu sa gen. Džonom Alenom, sasvim izvesno u kontekstu svojih društvenih ambicija u Tampi; njoj kao zanimanje navode socialite; na srpskom bi to bilo „bogata čaršijska sojka“; na američkom govornom slengu rich bitch (bogata kučka). General Alen našao se u neprilici, najverovatnije ni kriv ni dužan, ali šta će? Trebalo je da bude imenovan za komandanta snaga u Evropi (CINCEUR), ali predsednik je to odložio dok se ne vidi o čemu je tu reč.
I posle se druži sa ambicioznim lepoticama i opajdarama.
Bil i Monika
Jedan od najpoznatijih seks skandala definitivno su obeležili Bil Klinton i Monika Levinski. Afera je odjeknula poput bombe kad su se pojavili snimljeni razgovori između gospođice Levinski i njene prijateljice, kojoj je pričala o svojoj vezi s američkim predsednikom. Bivši američki predsednik je tvrdnju medija prvo negirao, a potom je pronađen dokaz njegove sperme na Monikinoj poznatoj plavoj haljini. Uz njega je stala njegova supruga Hilari, a nakon afere Klinton nije smenjen već ostaje na funkciji predsednika SAD sve do isteka mandata 2001. godine.
Profjumo
Šezdesetih godina skandal koji je potresao svet jeste seks afera „Profjumo“, o kojoj je čak snimljeno nekoliko holivudskih filmova. U žiži ove seksualne afere bio je Džon Profjumo, tadašnji britanski ministar odbrane koji je uhvaćen u seksualnim igrarijama sa maloletnom prostitutkom Kristinom Kiler koju je upoznao u kući britanskog konzervativca Vilijama Valdorfa Astora. Ministar je bio u braku sa glumicom Valerijom Hobson, a strastvenu vezu sa prostitutkom je prekinuo nakon nekoliko sedmica. Profjumo nije uspeo da sačuva svoju tajnu, a Kiler je uhvaćena i u aferi sa ruskim atašeom u sovjetskoj ambasadi u Londonu Jevgenijem Ivanovim. Kako je Džon Profjumo tada bio prvi čovek Velike Britanije zadužen za ratna pitanja, njegova afera sa ženom koja istovremeno održava seksualne odnose s pripadnikom tada neprijateljske strane percipirana je kao visokorizična za pitanje nacionalne sigurnosti Velike Britanije. Ministar odbrane je bio prisiljen da podnese ostavku.
Geri Hart
Geri Hart bio je skoro siguran kandidat demokrata za predsednika SAD na izborima 1988. godine i mnogi su verovali da on može postati i sledeći predsednik SAD. Mnogo se govorilo o njegovom neverstvu, što je on oštro demantovao i tražio od novinara da to dokažu. Kada je novinar „Njujork tajmsa“ pitao Harta za izvesnu Donu Ric koja je prenoćila u njegovom apartmanu, a niko je nije video da je izašla, on je odgovorio kako je sa Donom samo dobar prijatelj. Potom su mediji objavili fotografiju snimljenu na jahti na kojoj Dona Ric sedi Hartu u krilu. Posle toga, Hart je odustao od kandidature za predsednika SAD.
Šaputanje na pejdžeru
Detroit Free Press 2008. godine razotkrio je ljubavnu aferu gradonačelnika Detroita Kvame Kilpatrika. Tačnije, objavio je SMS-ove romantičnog sadržaja koje je gradonačelnik razmenjivao sa šeficom svoje kancelarije Kristinom Biti. Ona je za dva meseca od 2002. do 2003. na službenom pejdžeru (plaćen novcem poreskih obveznika) sa šefom razmenila 14.000 poruka. Sve su bile vanposlovne prirode, mada su služile da se uz bujicu ljubavnih izjava ugovore i konkretni vankabinetski bliski susreti. U vreme objavljivanja poruka oboje su bili u braku, a o celoj aferi javno su progovorili i u sudskom procesu, u kojem je gradonačelnik zbog ometanja pravde na četiri meseca završio u zatvoru.
Silvio i Rubi
Italijani su kada su u pitanju seks skandali malo liberalniji od Amerikanaca. Bivši italijanski premijer Silvio Berluskoni se u proteklih nekoliko godina našao u seks skandalu o kojem je brujao čitav svet. Povezan sa marokanskom maloletnom prostitutkom Rubi. Ona je u vreme počinjenja kaznenog dela imala svega 17 godina. Inače, devojke na Berluskonijevim zabavama su bile stalne „zabavljačice“, a na sudu su potvrdile da su se neretko oblačile kao časne sestre i tako zabavljale bivšeg premijera i njegovo društvo.
Davna vremena
Hamilton-Rejnolds seks skandal izbio je za vreme predsednika Džordža Vašingtona. Sekretar Trezora Aleksandar Hamilton, imao je trogodišnju aferu sa Marijom Rejnolds dok je njenom suprugu Džemsu Rejnoldsu plaćao novac kako bi afera ostala u tajnosti. Hamilton je bio primoran da prizna aferu nakon što mu je Rejnold zapretio da se uplete u njegovu šemu koja je uključivala spekulacije sa neisplaćenim zaostalim platama namenjenim revolucionarnim ratnim veteranima. Afera je bila jedna od prvih seks skandala u američkoj političkoj istoriji.
Irisgate
Iris Robinson skandal, takođe poznat kao Irisgate, bio je politički skandal u Severnoj Irskoj. Premijer Severne Irske Piter Robinson je početkom 2010. godine napustio na šest nedelja svoju funkciju, nakon što je na konferenciji za štampu objavio da je njegova supruga Iris Robinson (60), koja je inače poslanica Donjeg doma Britanskog parlamenta, imala ljubavnu aferu sa 39 godina mlađim mesarom iz Belfasta. Gđa Robinson, koristeći svoju poslaničku funkciju, svom mladom ljubavniku obezbedila je povoljan kredit od 50.000 funti i zakup kafea, a nakon što je njen suprug i premijer javno objavio aferu, Robinsonova je najavila povlačenje iz politike.
Pričali smo sa navijačima Partizana i Zvezde koji su do te mere opsednuti utakmicama da se čak i ozbiljno razboljevaju. Zašto je to tako?
Godišnje se oko 4000 kvadratnih metara nelegalno priključuje na sistem daljinskog grejanje. “Ilegalce” sada jure dronovi sa termovizijskim kamerama
Raspisan konkurs za programsko-prostorni koncept za urbanu i pejzažnu revitalizaciju područja između ulica Blagoja Parovića, Kneza Višeslava, Miloja Zakića i Vladimira Rolovića na Čukarici
U većem delu zemlje sneg neprestano pada od ponedeljka posle podne. Mestimično vlada saobraćajni kolaps. Zabeležen je veći broj kvarova na distributivnoj mreži električne energije.
Od četvrtka, 19. decembra do 15. januara ostvarite 20 posto popusta na sve pretplate za digitalna i štampana izdanja „Vremena”. A „Vreme“ ima samo svoje čitaoce
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve