Muzej automobila, jednog od glavnih simbola Beograda, sada ne može ni na mapi da se pronađe. Ostali su samo stara zgrada i natpis, a unutra više nema oldtajmera koji su ušli u legendu, već se tu smenjuju novi, moderni, „besni“ automobili čiji vlasnici to kultno mesto sada koriste kao običnu garažu, piše Nova ekonomija.
Početkom ove godine muzej je prinudno iseljen iz „Moderne garaže“ u Majke Jevrosime u kojoj se godinama nalazio, a kao novu destinaciju izabran je prostor ispod Brankovog mosta – ali usled nemogućnosti da se taj prostor rekonstruiše, Muzej još „čeka“ na svoje „useljenje“.
Kako je „Vreme” ranije pisalo Muzej automobila su zajednički osnovali 1994. godine Skupština grada Beograda i kolekcionari automobila, reditelja i nekadašnji ministar kulture Bratislav Petković, koji je preminuo 2021. godine.
„Objekat Moderne garaže je restitucijom vraćen starim vlasnicima i sa te strane, stvar je čista. Međutim, ono što je alarmantno jeste da Grad Beograd koji je bio suosnivač nije uradio ništa da se nađe neki novi prostor za Muzej, a restitucija je završena još pre nekoliko godina. I dočekali smo poslednji dan da se iseljavaju automobili i kompletna arhivska građa na neke privatne lokacije po Beogradu uz pomoć volontera i prijatelja muzeja“, rekao je ranije za „Vreme“ Vladimir Atanacković predsednika Srpskog Saveza za istorijska vozila.
Zgrada koju je koristio Muzej automobila izgrađena je 1929. godine kao prva javna garaža u gradu – Centralna garaža, po planovima ruskog arhitekte Valerija Staševskog. Od 1994. godine proglašena spomenikom kulture pod nazivom Moderna garaža.
Značaj objekta proističe iz činjenice da je zgrada Moderne garaže prvi objekat takve vrste ne samo u Beogradu, već i na Balkanu, da je po tehničkim mogućnostima bio savremenik sličnim objektima u Zapadnoj Evropi, da su u njemu sačuvani značajni pneumatski alati i da je bio centar auto-sporta u Beogradu.
Mesto ispod Brankovog mosta „ne ispunjava uslove”
Uprkos istorijskom značaju, doneta je odluka da se muzej automobila izmesti, ali određeno mesto ispod Brankovog mosta ipak „ne ispunjava uslove“.
„Zaključkom Vlade od 27. avgusta 2020. godine, odlučeno je da se poslovni prostor ispod Brankovog mosta u Bulevaru Mihajla Pupina (Garaža servis), od 1.384 kvadrata opredeli za potrebe muzeja. Međutim, početkom 2022. godine na bazi ispitivanja Instituta za ispitivanje materijala i konstrukcija, zaključeno je da je nemoguće rekonstruisati postojeći objekat i da nije moguća izgradnja novog na postojećoj lokaciji, usled bezbednosnih, urbanističkih i građevinsko-arhitektonskih ograničenja“, naveli su tada u sekretarijatu za B92.
Takođe, nekoliko dana pre toga, Srpski savez za istorijska vozila saopštio je da grad Beograd, koji je i osnivač pomenute gradske ustanove kulture, nije obezbedio niti privremeni, niti stalni alternativni prostor za pomenuti muzej.
Koliko je poznato, ispred Vlade je saopšteno da će za stare i vredne četvorotočkaše iz zbirke Muzeja automobila biti obezbeđen privremeni smeštaj, a kako bi se svi potrebni koraci sproveli u delo vlada je dala saglasnost da Muzej nauke i tehnike, čiji je osnivač Republika Srbija, zaključi sporazum sa Muzejom automobila.
Retki četvorotočkaši
Zbirku muzeja čini oko 100 automobila, među kojima su veoma stari i retki četvorotočkaši koji imaju poseban značaj za upoznavanje razvoja i tehničkog napretka automobilizma kod nas i u svetu, kao i za istoriju automobilizma na ovim prostorima u XX veku. Takođe, u zbirci su i francuski automobil Charron iz 1908. godine i Ford T iz 1925. godine – prvi automobil izrađen u velikoj seriji, na montažnoj traci.
Isto tako, kolekcija obuhvata i automobile iz 50-ih, 60-ih i 70-ih godina XX veka, među kojima su Mercedes C 300 – D convertible, poznat kao ”Adenauer” iz 1956. godine, Jaguar MK2, iz 1963. prvi sportski luksuzni auto, Cadillac de Ville convertible, kabriolet iz 1957. godine.
Danas svi ovi, ali i brojni drugi automobili „rasuti“ su negde po Beogradu (a možda i po drugim delovima Srbije), dok se čeka na zvanično preseljenje u drugi objekat koji će postati nova „kuća“ ovoj izuzetnoj zbirci.
Interesantan je i podatak da su muzejski oldtajmeri u funkcionalnom stanju, te su svi upotrebljivi, ali ipak ih „ne koristimo“.
Prebaciti nešto što ima vrednost na neko „bolje“ mesto je poželjna promena, ali ukoliko to mesto zaista i postoji, a ne da ovako – niko ne zna gde je „nestao muzej“ – muzej koji čuva istoriju i duh jednog vremena.
