Beograd je bio jedan od retkih gradova u Evropi koji je ima Muzej automobila, a sada je zatvoren, kaže za "Vreme" Vladimir Atanacković predsednika Srpskog Saveza za istorijska vozila
Beograd od danas više nema Muzej automobila. Jutros je počelo prinudno iseljenje Muzeja automobila, koji se nalazi u ulici Majke Jevrosime 30, u zgradi koja je izgrađena 1929. godine kao Moderna garaža, po projektu ruskog arhitekte Valerija Staševskog, i ima status kulturnog dobra.
Muzej automobila je zajednički osnovan 1994. godine od strane Skupštine grada Beograda i kolekcionara automobila, reditelja i nekadašnjeg ministra kulture Bratislava Petkovića, koji je preminuo 2021. godine.
„Objekat Moderne garaže je restitucijom vraćen starim vlasnicima i sa te strane, stvar je čista. Međutim, ono što je alarmantno jeste da Grad Beograd koji je bio suosnivač nije uradio ništa da se nađe neki novi prostor za Muzej, a restitucija je završena još pre nekoliko godina. I dočekali smo poslednji dan da se iseljavaju automobili i kompletna arhivska građa na neke privatne lokacije po Beogradu uz pomoć volontera i prijatelja muzeja“, kaže za „Vreme“ Vladimir Atanacković predsednika Srpskog Saveza za istorijska vozila.
Kako kaže, ovo nije način da se raspolaže sa ovakim eksponatima jer ako se ne skladište kako treba, oni su veoma ugroženi.
„To je ono što nas zabrinjava. Mi kao Srpski Savez za istorijska vozila apelujemo na sve da se nađe adekvatan prostor gde bi muzej mogao da bude preseljen. Beograd je redak grad u Evropi koji ima Muzej automobila, a sada ćemo da ga zatvorimo“, ističe Atanacković.
Zgrada koju koristi Muzej automobila izgrađena je 1929. godine kao prva javna garaža, Centralna garaža, u gradu, po planovima ruskog arhitekte Valerija Staševskog. Od 1994. godine proglašena spomenikom kulture pod nazivom Moderna garaža.
Na zvaničnom sajtu Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda piše da je Staševski projektovao taj objekat kao akademsku građevinu sa elementima postsecesije.
Značaj objekta proističe iz činjenice da je zgrada Moderne garaže prvi objekat takve vrste ne samo u Beogradu, već i na Balkanu, da je po tehničkim mogućnostima bio savremenik sličnim objektima u Zapadnoj Evropi, da su u njemu sačuvani značajni pneumatski alati i da je bio centar auto-sporta u Beogradu.
Na sajtu piše da je Muzej automobila zbirka Bratislava Petkovića, nekadašnjeg ministra kulture, da je izložena polovina od oko 100 automobila starih i retkih automobila koliko ih ima u kolekciji, a da oni imaju poseban značaj za upoznavanje razvoja i tehničkog napretka automobilizma kod nas i u svetu.
Najstariji automobil je Marot-Gardon, Francuska, iz 1897. godine, vozilo na tri točka, drvene karoserije (jasen), sa sedištem za dve osobe.
U Zbirci su i francuski automobil Charrron iz 1908. godine, sa drvenim paocima na točkovima i luksuznom drvenom karoserijom tipa Landolet, koja se izrađivala ručno po narudžbini. Zatim Ford model T iz 1925. godine, prvi automobil izrađen u velikoj seriji, na montažnoj traci.
Kolekcija obuhvata originalne i restaurisane automobile među kojima se ističu: Ford iz 1902, Lancia Lamda iz 1925, Citroën B10 iz 1926, Buick 28-58 Opera coupe iz 1928, Škoda R6 iz 1929, Aero 10 iz 1929, Alvis iz 1930, BMW 327/328 iz 1938, Rover 14…
Sekretarka za kulturu Jelena Medaković smatra da bi sledeći Fest trebalo odžati u februaru, a da Bitef festival nema pravnih osnova da se održi ove godine. Istovremeno, Miloš Lolić za decembar priprema gerilski Bitef
Dve predstave su otkazane iz ovogodišnjeg plana Narodnog pozorišta, „sada je preko noći sve uništeno“ kažu reditelj Liješević i dramaturg Šili, plate su primljene na osnovu plaćenog odsustva iako ga niko od zaposlenih nije koristio...
Narodna biblioteka Srbije i vd. upravnica Narodne biblioteke Srbije Jasmina Ninkov oštro demantuju informaciju kojom je predstavljeno javnosti da je Jasmina Ninkov na čelu i Narodne biblioteke Srbije i Biblioteke grada Beograda
Neki tegovi, neki okovi kojima smo okovani pre 30, 40 godina još uvek nas stežu i šta god pokušavali da uradimo, stalno se vraćamo, kao pas koji je vezan za lanac pa u momentu kada već pomisli da je slobodan, da će moći dalje da potrči, trgne ga lanac i on shvata da je još vezan, da ne može dalje, da se od slobode nalazi još dalje nego što je bio
Posle raznih otkazivanja, zabrana i bojkota, u, nadam se, poslednjoj sezoni nedavača budžeta za kulturu, naš najstariji i najveći džez festival, beogradski, oglasio se tek pred samo održavanje, bez uobičajene institucionalne pompe ušminkanih korisnika državnog novca. Kasni start i slabije finansiranje svakako su među važnijim razlozima obuhvatne oseke 41. izdanja BJF, ali nije sve loše: manje stranih izveštača, izostanak pratećih aktivnosti (foto-izložbe, promocije izdanja...), manje šankova za donekle proređenu publiku, ali i trajanje svedeno na četiri dana, pri čemu dve od tih večeri nisu bile preopterećene ponoćnim koncertima. Vrhunaca za pamćenje kao i uvek, a i neke pouke su tu
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Dijana Hrka, Milomir Jaćimović i emocije građana
Ranjene duše na obodu Ćacilenda Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
