Kreiranje novog kvaliteta

Najnoviji projekat Fondacije „Novi Sad – Evropska prestonica kulture“ atraktivnog naziva „Umetnici. Sad!“ pokrenut je s ciljem da mrežom kulturnih stanica osnaži novosadsku kulturnu scenu i poveća njene kapacitete. Osim pomenutog, projekat obuhvata raznovrsne umetničke programe, saradnju sa udruženjima i studentima i, ono što je trenutno verovatno najatraktivnije – Poziv i Konkurs lokalnim umetnicima. Konkurs je otvoren do 24. jula a izabranima će omogućiti da realizuju svoje programe u prostorima kulturnih stanica od avgusta do oktobra ove godine.

Kako je na predstavljanju projekta rekao Nemanja Milenković, direktor Fondacije „Novi Sad – Evropska prestonica kulture“, za osnaživanje lokalne scene biće uloženo više od 30 miliona dinara, a isključivo za program, odnosno umetnička dela i stvaralaštvo novosadskih umetnika, namenjeno je više od 11 miliona dinara.

foto: vladimir veličković

„Mreža kulturnih stanica je novi model kulturne prakse, koji ima svoj, da se poslužimo terminologijom duha vremena – hardverski i softverski izraz“, objašnjava za „Vreme“ Violeta Đerković, koordinatorka mreže kulturnih stanica u Novom Sadu. „Ta praksa obuhvata mrežu različitih prostora, mahom onih koji su van centra zbivanja što izražava jedan od njenih ključnih principa – decentralizaciju kulture. Svi ovi prostori, u ovom trenutku ih je osam, a do kraja godine očekujemo jedanaest, unutar mreže kulturnih stanica uspostavljaju jedan novi sistem međusobnog funkcionisanja zasnovan na saradnji i deljenju. Ukoliko se opet poslužimo analogijom iz digitalne sfere, mogli bismo razmenu svega onoga što bi odgovaralo softveru – a to su pre svega kreativni resursi i ideje unutar naše mreže – uporediti sa ekonomijom deljenja (sharing economy). Razmenjujući i deleći sve vrste naših resursa, svaka od pojedinih kulturnih stanica u mogućnosti je da kreira novi kvalitet za koji ne bi imala kapacitet kao monada, samostalna jedinka.“

Cilj rada kulturnih stanica je decentralizacija kulture, kaže Violeta Đerković, ali ne samo u odnosu na publiku „već i u odnosu na scenu i umetnike, koji se takođe nalaze u jednoj novoj situaciji istraživanja i otkrivanja novih prostora i nove publike. Mislim da ovim projektom svi zajedno izlazimo iz zone komfora. Podatak o više od 90 hiljada posetilaca u prvoj godini rada prve dve kulturne stanice, Svilare i Eđšega, ukazuje na to da je ova vrsta promene paradigme i te kako opravdana i potrebna. Mi smo se, kroz razvoj ove mreže, oslobodili svih vrsta predrasuda o tome gde postoji ili ne postoji određena vrsta publike, koja mesta su prikladna ili neprikladna za određene vrste izvođenja. Publika kulturnih stanica je u prilici da sa svog bicikla siđe na plato ispred neke kulturne stanice i posluša vrhunsko izvođenje umetničke muzike u svom komšiluku. To što slušalac nije u toaleti koja se uobičajeno zamišlja kao prikladna za ovu vrstu koncerata, ni najmanje ne umanjuje kvalitet ni izvođenja ni recepcije, a otvara neophodne kanale za razvoj i negovanje publike.“

Projektom „Umetnici. Sad“ Fondacija je napravila važan iskorak motivišući biznis sektor da se značajnom finansijskom podrškom uključi u projekat, pa je u trenutnim okolnostima ova vrsta proaktivnog pristupa izuzetno važna. Violeta Đerković objašnjava da su Konkurs i Poziv kulturnih stanica „formulisani tako da umetničkim organizacijama i pojedincima omoguće što širi okvir i što raznovrsnije forme izražavanja, uz grantove od 75.000 dinara za projektnu ideju i njenu realizaciju u okviru Poziva za pojedince kao autore projektne ideje, do 150.000 dinara za lokalne umetnike i udruženja u okviru Konkursa. Ovim projektom želimo da naše umetnike i kreativce učinimo „zvezdama“ jer oni to i jesu.“ Kriterijumi za odabir projekata biće umetnički kapaciteti, odnosno reference umetnika, kvalitet projektnih ideja i njihova inovativnost.

Pandemija korona virusa nametnula je Fondaciji neplanirane zadatke. Vuk Radulović, rukovodilac sektora podrške programu, kaže za „Vreme“ da su tokom vanrednog stanja pokrenuti „produkcijski kapaciteti radi što raznovrsnijeg i kvalitetnijeg kulturnog sadržaja pa smo tako imali onlajn premijere četiri koncerta i filma, pet onlajn izložbi, šest književnih večeri i deset muzičkih emisija. Volonteri Novosadskog volonterskog servisa, pokrenutog u okviru saradnje Novi Sad – Evropska prestonica kulture i OPENS 09, njih 400, učestvovali su u humanitarnim projektima podrške penzionisanim umetnicima i drugim aktivnostima usmerenim ka sprečavanju širenja epidemije, digitalizovali smo postojeće sadržaje i emitovali ih posredstvom internet sajta i društvenih mreža. Osim toga, Fondacija je producirala i potpuno nove digitalne sadržaje, a ovom prilikom bih izdvojio Pocket globe ciklus world music umetničkog pravca, digitalne književne večeri ‘Oko(m) knjige’ i digitalne izložbe. Nastojali smo da održimo minimalni nivo internacionalne kulturne razmene kroz program ‘Kizuna’, koji podstiče razmene između lokalne i japanske kulturne scene ‘Umetnik u gostima’, koji je omogućio da umetnici stvaraju u inostranstvu i u periodu krize. Sve navedeno je samo početak, jer je upravo u toku Konkurs podrške lokalnoj umetničkoj sceni, kojim nastojimo da, konsultujući predstavnike scene, dođemo do potencijalno novih formi umetničkog izražavanja u uslovima krize.“

Od nabrojanih aktivnosti zbog i tokom vanrednog stanja prouzrokovanog pandemijom, izdvojimo video-poruke umetnika, kao svojevrstan dokument ovog vremena. Vuk Radulović kaže da je ideja Fondacije bila da „evropski i lokalni umetnici ostvare kontakt s publikom i, makar u digitalnom obliku, pošalju poruke podrške i ohrabrenja. Osim toga, želeli smo da umetnici sa našim sugrađanima podele kako oni prevazilaze izazove karantina i predlože knjigu, film ili drugi umetnički sadržaj u kome građani mogu uživati kod kuće. Posebno smo ponosni i na projekat ‘Evropa kod kuće’, koji Novi Sad realizuje u saradnji sa 40 gradova širom Evrope gde su prikazani radovi više stotina umetnika uključujući i Mariju Kovač i Lasla Vegela iz Novog Sada.“

U ovo vreme zatvorenosti država zbog korone, posebno je značajna mreža EPK gradova, asocijacija 60 bivših, budućih i sadanjih Evropskih prestonica kulture koje su imale čast da ponesu tu titulu tokom 35 godina. Vuk Radulović kaže da je „cilj ove mreže da omogući razmenu znanja i najboljih praksi između gradova i omogući uspešnu pripremu projekata Evropske prestonice kulture u gradovima koji će biti centar evropske kulture u narednim godinama. S obzirom na navedeno, ne iznenađuje činjenica da je odmah po izbijanju pandemijske krize održana serija digitalnih konsultacija svih gradova koja je omogućila zauzimanje zajedničkih stavova i realizaciju hitnih mera koje su usmerene ka podršci lokalnim umetnicima i kulturnim organizacijama i omogućavanju kulturne razmene između evropskih država. Upravo na bazi ovih konsultacija urađena je strategija rada i aktivnosti projekta ‘Novi Sad – Evropska prestonica kulture’, koja je omogućila da kultura i umetnost žive i tokom perioda karantina.“