Od 24. maja Banca Intesa u ponudi ima novu finansijsku uslugu – kreditiranje zdravstvenih usluga. U programu pod nazivom Intesa Vita nalaze se krediti za četiri vrste usluga: krediti za vantelesnu oplodnju, krediti za finansiranje čuvanja i skladištenja matičnih ćelija, krediti za plaćanje DNK analize, kao i krediti za plaćanje stomatoloških usluga. Ujedno, u Banci Intesa može se dobiti potrošački kredit i za kupovinu opreme za bebe, i to pod istim uslovima koji važe za kredite iz Intesa Vita programa.
Postavlja se pitanje: zbog čega su krediti bilo koje banke u javnom interesu i šta građani mogu njima da dobiju? Najpre, kredite iz programa Intesa Vita mogu uzeti svi građani pod istim uslovima, nevezano od toga da li su klijenti banke ili ne: u drugim potrošačkim kreditima ova razlika se oseća u vidu veće kamate za građane koji nisu klijenti banke. Još važnije, kamatne stope u Intesa Vita programu su znatno niže nego za ostale komercijalne kredite. Jasno, ma koliko zdravstvene usluge u Srbiji bile povoljnije u odnosu na Zapadnu Evropu – toliko, da je već odavno poznata pojava „zdravstvenog turizma“, tj. dolaska stranaca u Srbiju zbog jeftinije zdravstvene intervencije – zbog krize, globalne, ali najpre one lokalne, srpske, prosečan građanin Srbije ne može da priušti da iz svog džepa plati lečenje koje mu je neophodno. Jedini izlaz u tom slučaju su pozajmice – od porodice, prijatelja ili banaka, ali, kako je rečeno, po prilično visokim komercijalnim kamatnim stopama.
Ovde na scenu stupa Intesa Vita program.
Uobičajena kamatna stopa u Srbiji na kredite u dinarima često ide daleko iznad 20 odsto, dok je cena kredita u evrima, kada ga vratite, skuplja i za 15-ak odsto; ove brojke su razlog što većina građana, ako baš ne mora, ne želi da uzme kredit. No, sa Intesa Vita programom stvari stoje drugačije: potrošački zajam u dinarima bez učešća u iznosu do 800.000 dinara ima fiksnu kamatu u prve dve godine od 15,97 odsto, a nakon toga šestomesečni Belibor (referentna kamatna stopa za dinarska sredstva, ponuđena od strane tzv. banaka Panela na srpskom tržištu), plus pet odsto. Cena potrošačkog kredita indeksiranog u evrima? Uz učešće od 30 odsto i maksimalni iznos kredita od osam hiljada evra, kamatna stopa na godišnjem nivou je 9,2 odsto u prve dve godine, a nakon toga šestomesečni Euribor, plus 8,2 odsto. Pored potrošačkih kredita u dinarima i indeksiranih u evrima, za vantelesnu oplodnju i kredita za čuvanje i skladištenje matičnih ćelija, Banca Intesa je osmislila i gotovinske kredite u dinarima i indeksirane u evrima.
O svom poslu, problemima sa kojima se susreću, ali i značaju koji će krediti Vita Intesa programa imati za građane kojima je neophodno lečenje u pomenutim oblastima, za „Vreme“ govore vrhunski stručnjaci i predstavnici institucija koje pružaju usluge obuhvaćene Intesa Vita programom.
Profesor dr Aleksandar Ljubić, direktor Klinike za ginekologiju i akušerstvo:
Vreme je najveći neprijatelj
Prema svetskim podacima, problem steriliteta postoji kod 15 do 17 odsto parova koji pokušavaju da imaju decu. To je u našim brojkama više od sto hiljada parova. Sa medicinskog aspekta gledano, vantelesna oplodnja (VTO) je započela kao metod koji je bio primenjivan samo u slučaju kada nikako drugačije nije moglo da dođe do trudnoće. Recimo, kada žena iz nekog razloga nije imala jajovod. Onda je usavršavanjem metode, lekova, tehnologije došlo do toga da to bude najefikasniji način lečenja steriliteta, gledajući po broju pokušaja i broju dece koja se rode posle jednog načina lečenja, a da pritom biva sve jednostavniji i bezbedniji za primenu. Dakle, od poslednjeg načina lečenja, koji se primenjivao samo kada ne može nikako drugačije, sada je preraslo u najefikasniji način lečenja koji, u suštini, može da omogući jednom društvu da predvidi – koliko sredstava hoće da usmeri na određenu delatnost, toliko će imati beba.
Ranije, kada je metoda tek krenula, bilo je hiljade i hiljade pokušaja da bi prva, Lujza Braun, začela. Potom, ako možemo u intervalima da govorimo, pre desetak godina šansa da jedna žena dođe do porođaja, dakle, ne govorim o broju dece, nego o broju porođaja, bila je manja od jedne petine od ukupnog broja pacijenata. Danas smo na nivou Srbije apsolutno u evropskom standardu. U poslednjih par godina, od svih pacijenata koji su došli i rekli „Dobar dan, ja hoću da imam vantelesnu oplodnju“ kod 28-29 odsto njih je došlo do porođaja. To je u suštini veoma visok procenat; procenat trudnoće je još mnogo viši, negde oko 37-38 odsto žena koje uđu u program. Ako računamo po broju žena kojima završimo postupak, jer jedan deo njih otpadne iz postupka, ta brojka je već 40 odsto da će zatrudneti. Nažalost, one imaju i pobačaje, i prevremene porođaje, i neki slučajevi se ne završe dobro – mislim da je najobjektivniji kriterijum uspeha broj žena koje su se porodile u odnosu na broj žena koje su ušle u program, a njih je skoro trećina, što je veoma dobar rezultat.
Gledano na globalnom nivou, milioni dece su začeti vantelesnom oplodnjom, a ako razgovaramo na nivou Srbije, onda je taj procenat dece između jedan i dva odsto godišnje. Znači, svako 60. ili 70. dete u Srbiji je začeto vantelesnom oplodnjom. Vantelesna oplodnja se obavlja u četiri državne institucije, i postojao je konzorcijum od šest privatnih institucija koje su ispunjavale kriterijume Fonda za zdravstveno osiguranje. Sada se raspisuje novi tender, pošto državne institucije ne mogu da urade sve procedure koje finansira Fond. Dakle, ima još šest ili sedam privatnih institucija koje to rade takođe na jedan veoma kvalitetan način. Fond finansira prva dva pokušaja, a Grad Beograd, Grad Pančevo, lokalni instituti finansiraju treći pokušaj VTO.
Kada govorimo o ceni postupka, kada se sve uračuna, i lekovi, i usluga, i potrošni materijal, to je negde između 100.000 ili 150.000 dinara, koliko je najjeftiniji postupak, a najskuplji budu 400.000–500.000. Ono što Fond prosečno izdvoji iznosi negde oko 260.000 po proceduri. To je u našim uslovima prilično velik izdatak ako pacijenti moraju iz svog džepa da plate, i zato, bravo za Intesu. Ja se nadam da će ovaj kredit omogućiti pristup znatno većem broju ljudi, jer je taj finansijski aspekt veoma važan i omogućava da se jedan znatan deo populacije leči na način koji bi im mogao pomoći, i da se ne odlaže vreme za lečenje u trenutak kada će to biti nepovoljnije. Vreme je za nas najveći neprijatelj. Što je par mlađi, to su nam veće šanse da se uspe. Ukoliko pacijentkinja ima manje od 30 godina, šansa da će doći do porođaja nakon započetog lečenja veća je od 40 odsto. Međutim, ukoliko ima 40 godina, šanse su bliže brojci od 20 odsto, a ako pacijentkinja ima 45 godina, reč je o četiri ili pet procenata. Svaka godina smanjuje za nekoliko procenata šansu da se uspe. Tako da bih ja stvarno promovisao ovakvu akciju sa idejom i društvene zajednice i kompanija, da na neki način – kreditima, pomoći, bilo kako – pomognu ljudima koji žele da imaju decu, a ne mogu da ih imaju.
Dr Gordana Ivanović i Dr Dragan Ivanović, Specijalna ginekološka bolnica Ivanović:
Individualni pristup svakom pacijentu
Kao specijalna ginekološka bolnica, bavimo se isključivo dijagnostikom i lečenjem infertiliteta. Naša osnovna prednost je što smo usko specijalizovani. Za razliku od kolega ginekologa u državnim ustanovama nemamo obaveze u porodilištu, operacionoj sali, dežurstva. Od 2005. godine rođeno je preko 2000 dece pomoću postupaka asistirane reprodukcije urađenih u našoj bolnici. Iako smo kadrovski i prostorno spremni za više, uradimo oko 700 postupaka godišnje.
Vantelesna oplodnja najčešće nije postupak, već proces sastavljen od više postupaka kojima se dolazi do začeća. Iz ovog razloga, većina evropskih zemalja plaća svojim pacijentima tri ili više postupaka vantelesne oplodnje. Presudan uticaj na stopu uspeha u VTO ima životno doba žene. Svi uviđamo da naši pacijenti predugo odlažu trenutak kada će potražiti stručnu pomoć – često se na vantelesnu oplodnju dolazi kada su već iscrpljene druge opcije, i kada su jajnici iscrpljeni. U našoj bolnici prosečno životno doba pacijentkinja tokom prvog polugodišta 2012. bio je 38,3 godine. Od isključivanja privatnih zdravstvenih ustanova iz Nacionalnog programa, većina naših pacijenata su upravo oni koji više nemaju prava na taj program, dakle žene starije od 40 godina, kao i one koje su iskoristile pravo na vantelesnu oplodnju. Znatan udeo čine i parovi sa muškim infertilitetom, odnosno oni slučajevi azospermije gde spermatozoide nalazimo samo u punktatu pasemnika i bioptatu testisa.
Često saveti „mladi ste, ima vremena, sačekajte“ vode u gubitak dragocenog vremena. Optimalno vreme za rađanje je između 20. i 30. godine. Druga stvar, svi pričamo o stopi uspešnosti VTO – jedna stvar je procenat žena koje ostanu trudne, ali, nažalost, sve žene koje ostanu trudne ne iznesu trudnoću do kraja. Uvek ima određenih gubitaka. Stopa neuspešnih trudnoća je oko 15 odsto, dakle svaka šesta trudnoća je neuspešna, bez obzira da li je ona nastala spontano ili postupkom vantelesne oplodnje. Jedina prava stopa uspeha u vantelesnoj oplodnji je takozvana „take home baby rate“, odnosno stopa koja pokazuje koliko je naših postupka rezultovalo rađanjem zdravog deteta. Bez obzira na razlike u zakonskim regulativama koje se uglavnom odnose na broj vraćenih embriona, kumulativna stopa uspeha, dakle procenat trudnoća iz „svežih“ i „odmrznutih“ embriona je oko 35 odsto.
Svi mi radimo sa istom opremom i sa istim lekovima. Razlika je u tome kako vodimo pacijenta kroz postupak vantelesne oplodnje i koliko smo mu posvećeni. U našoj bolnici negujemo individualni pristup svakom pacijentu, kako tokom pripreme tako i tokom postupka vantelesne oplodnje. Svaki par ima svoje specifičnosti i pažljivo biramo i prilagođavamo način na koji ćemo sprovesti postupak. Često nam se zamera da smo spori. Na takve komentare odgovaramo da je u vantelesnoj oplodnji podjednako važno kako smo pripremili pacijenta sa onim kako ćemo postupak uraditi.
Cena samog postupka je oko 2000 evra u dinarima. To je postupak. A što se tiče lekova i šta ćete i koliko potrošiti, to određuju jajnici – ne doktor, ne pacijent, nego jajnici. Ako imate mladog pacijenta sa dobrim jajnicima, ti lekovi će koštati 400–500 evra. A ako imate pacijenta sa iscrpljenim jajnikom, cena lekova može biti i preko 2000 evra. To je razlog za ono što vi čujete kao različite cene. Ne znamo tačno, ali se procenjuje da je u Srbiji oko 200.000 parova sa problemom infertiliteta. Nacionalni program obezbeđuje sredstva za 1000 pacijenata godišnje. Divna je ideja banke o povoljnom kreditiranju pacijenata u postupcima vantelesne oplodnje. Mislim da će ovo omogućiti pre svega primenu ove metode kod većeg broja parova. Drugo, ali podjednako važno, omogućiće da se postupci rade u optimalnijem životnom dobu kada je i uspešnost veća.
Dr Mima Fazlagić, Cryo–save – banka matičnih ćelija:
Šansa 1:400 da će vam zatrebati matične ćelije
Cryo-save je najveća evropska banka za čuvanje matičnih ćelija i prisutna je u Srbiji već šest godina. Kada je počela svoj rad, ovde je bio skoro nepoznat pojam matičnih ćelija. Matična ćelija je osnovna ćelija ljudskog organizma, iz nje nastaju sva tkiva i svi organi – to su osnovne ćelije iz kojih nastaje ljudsko biće. Kada se čovek rodi, u njegovoj krvi i u koštanoj srži ostaje određen broj matičnih ćelija koje služe da repariraju određena tkiva i organe dokle god smo mi živi. Te ćelije se mogu koristiti za lečenje leukemije, bolesti krvi, imunoloških bolesti već 40 godina, ali razvoj novih tehnologija doneo je mogućnost da se te ćelije mogu zalediti, čuvati koliko je potrebno i odlediti, i time je doprineo da se njihova upotreba još više proširi.
Matične ćelije iz pupčane vrpce spadaju u red odraslih, adultnih, ali još uvek imaju neke osobine embrionalnih ćelija i zbog toga je njihova iskorišćenost veća – one su imunonaivne, mlade, neozračene i neoštećene. Matične ćelije u laboratoriji mogu da prime impuls u kom pravcu da se razmnožavaju – kada smo počeli da radimo, dobijao se ograničen broj matičnih ćelija iz pupčanika. One su bile dovoljne za upotrebu kod osoba do 40, 50 kg težine, a ako je čovek odrastao, neće ih biti dovoljno da mu pomognu. Sada je već patentirano njihovo umnožavanje – mogu da se umnože 150 puta u odnosu na početnu količinu. Sledeće godine će firma iz Švajcarske od ćelija iz pupčanika praviti srčane zaliske, pa kad se otkrije da beba ima manu još u maminom stomaku, već na rođenju će je čekati gotov zalistak da se zameni. Zbog velikog potencijala za korišćenje, pre 10, 11 godina u svetu su počele da se osnivaju javne i privatne banke matičnih ćelija – danas je to postala rutina. Kako se iz meseca u mesec dolazi do sve više naučnih otkrića, tako raste i polje primene – sada se matične ćelije ne koriste samo za lečenje leukemije i imunoloških bolesti, nego i za regenerativnu medicinu: na primer, da se obolelo srce posle infarkta oporavi matičnim ćelijama, da se telo obnovi posle terapije citostaticima različitih karcinoma… Kada smo počinjali da radimo, šansa da će osobi zatrebati matične ćelije bila je 1:20.000. Sada, s povećanjem broja bolesti koje se leče matičnim ćelijama, ta šansa je 1:400.
U Srbiji ima oko 65.000 porođaja godišnje, a svega ispod dva odsto ljudi se odluči da sačuva matične ćelije. Inače, proces uzimanja ćelija je veoma jednostavan, bezbolan i bezopasan. Reč je praktično o otpadnom materijalu: žena se porodi, beba izađe napolje, preseče se pupčana vrpca i beba se odnese. U tom trenutku je posteljica još u materici i pupčanik viri. Postoji kesa za krv koja se na kraju završava iglom – ta igla se stavi u pupčanik i ona pod silom Zemljine teže povuče krv iz posteljice, jer za dva minuta posteljica izađe i baci se.
Čuvanje matičnih ćelija tokom 20 godina, transport i analiza u Cryo-save koštaju 1780 evra. Važno nam je da u Srbiji postoji ta mogućnost, da ljudi imaju istu šansu kao u Evropi, a s obzirom na naše uslove zdravstva, finansija, smatramo da će ovaj kredit iz paketa Intesa Vita nekom ko ima želju to i približiti. Važno je napomenuti i da Cryo-save besplatno skladišti matične ćelije za sve one koji imaju bolest u porodici: dakle, ako otac, majka, brat ili sestra imaju jednu od 75 bolesti koje se danas leče matičnim ćelijama, za njih je ostavljanje besplatno.
Jelena Petronijević, Genolab:
Genetski nasledno nije i neizbežno
Šta je to DNK analiza i čemu služi?
Genolab je kompanija koja pruža usluge pribavljanja DNK analize. Mi smo karika između korisnika i između laboratorije u koju šaljemo uzorak, kako bi se u tim svetskim laboratorijama uradila DNK analiza. Uz pomoć ove analize možemo da otkrijemo predispoziciju za različite bolesti, možemo da ustanovimo kako reagujemo na različite grupe lekova i na osnovu toga da se obratimo lekaru i napravimo plan koji će nam poboljšati kvalitet života. Bitno je da je lična genetska analiza kojom se mi bavimo preventivna, a ne dijagnostička genetika – tretiramo samo one bolesti na koje možemo da utičemo prevencijom. Reč je o bolestima za koje je urađen veliki broj studija, njihov evolutivni proces je završen i one se više neće menjati, a ujedno, to su bolesti koje se često pojavljuju kod savremenog čoveka: Alchajmerova bolest, astma, hipertenzija, rak kože, leukemija, moždani udar, multipla skleroza.
DNK analizom se utvrđuje genetska predispozicija za razvoj bolesti: za jedan deo razvoja bolesti zaslužan je naš genetski faktor, a za drugi deo je zaslužan uticaj sredine, gde čovek može da deluje nekim preventivnim merama, da promeni način života, da izbaci neke loše navike… jer ono što je genetski nasledno, ne znači da je neizbežno.
Kada je reč o uzimanju uzorka, korisnik daje uzorak pljuvačke, to je, dakle, potpuno neinvanzivan metod. Mi taj uzorak šaljemo u laboratorije u inostranstvu sa kojima sarađujemo – reč je o Institutu za farmakogenetiku u Ljubljani i laboratorijama u Italiji. Trideset dana nakon uzimanja uzorka, korisnik dobija rezultate u vidu lične genetske knjige A4 formata, u kojoj je na vrlo lep način predstavljena verovatnoća oboljenja od određenih bolesti, a svaka ta analiza prati savetovanje lekara, po želji korisnika. Iza cele genetske knjige koju dajemo korisniku stoji Institut u Ljubljani – on garantuje tačnost podataka. Ako se ustanovi da je rizik od neke bolesti povećan, korisnik će dobiti savet da zajedno sa svojom genetskom knjigom ode kod specijaliste, da bi se ustanovilo šta dalje.
U ponudi Genolaba imamo pet paketa, lična genetska analiza je za muškarce, žene i decu, koja obuhvata analizu DNK na 15, odnosno 17 bolesti za decu. Postoji i takozvani menadžer paket, koji obuhvata 21 bolest i analize na 9 grupa lekova.
U inostranstvu, na primer, u SAD ili Australiji, prilikom uzimanja životnog osiguranja obavezna je ovakva vrsta analize. Takođe, u Americi pacijent mora da ima analizu na lekove, jer kada dođe u situaciju da su mu lekovi potrebni, doktor može da vidi tolerantnost na određenu grupu lekova. Treba reći da je Genolab prvi na tržištu koji se bavi ovim poslom, a za sada i jedini. Banka Intesa nas je prepoznala kao kompaniju koja je unela nešto novo na tržište i ovu uslugu učinila dostupnom svima.
Dr Bojana Golić, Dental studio:
Samo 10 odsto građana ima sve zube
I u mnogo bogatijim društvima nego što je naše pacijent mora brižljivo da planira trošak za stomatologa. Problem je što građani ne koriste usluge preventive, koja je najpotrebnija, a može biti dostupna većini građana. Stomatološka preventiva ne košta mnogo, ali traži svest o značaju, disciplinu i odgovornost. Ona treba da se komunicira na svim nivoima u društvu, od medija i porodice do vrtića i škola, kako bi korišćenjem preventive podigli nivo oralnog zdravlja stanovništva, a smanjili izloženost pojedinca velikim troškovima po tom osnovu. I u periodu kada su se stomatološke usluge pružale u okviru redovne zdravstvene zaštite, što nije bilo tako davno, oralno zdravlje nacije nije bilo bolje, a otkako je stomatologija većim delom prešla u ruke privatne prakse, građani su svesniji značaja oralnog zdravlja i s vremenom se sve više odlučuju da tom izdatku daju prioritet.
Kada je reč o oralnoj higijeni, kultura građana je zabrinjavajuća – dovoljno govori podatak da svega 10 odsto građana ima sve zube. Jednostavno, čitave generacije na ovim prostorima su odrastale bez predstave o značaju oralnog zdravlja. Roditelji moraju, na imperativan način i bez mogućnosti izbora, da kod dece razvijaju naviku. Od momenta kada dete dobije prve zube, ono treba da žvaće hranu, a zubi treba da se peru pred spavanje. Kada dete dobije mlečne zube, roditelj treba da sa detetom pere zube, bez izuzetka, kao i da vodi dete kod stomatologa s vremena na vreme. Kada dete krene u školu, ono već ima osećaj za oralnu higijenu, a onda ga treba ispratiti u vremenu menjanja zuba, kao i potrebe za nošenjem aparata, za eventualnu korekciju. Nakon toga dete će nastaviti samo da se brine i doživljavaće brigu o svojim zubima kao rutinu.
Kod odraslih kojima treba savet, redovnom higijenom se smatra sanacija zuba do nivoa zdravog, a bez obzira na estetiku, kao i redovni odlasci kod stomatologa, najmanje jedanput godišnje. Redovnu dentalnu higijenu čini i redovna ishrana, koja mora sadržavati hranu koja se žvaće i koja sadrži korisne materije, minerale i vitamine, kao i pranje zuba uveče i ujutro, najmanje tri-četiri minuta, kvalitetnom četkicom za zube, laganim pokretima, kojima se istovremeno masira i zubno meso. Ona podrazumeva i korišćenja konca, posebno kod zbijenih zuba, tako što se koncem izvuku svi ostaci hrane nakon obroka, a preporučljivo je koristiti i vodicu za ispiranje usta.
Svakako će uzimanje kredita biti faktor zahvaljujući kojem je moguće poboljšati ili u potpunosti sanirati zdravlje zuba. Intesa Vita program pacijentu omogućava da se sa manje finansijskog opterećenja odluči da dugotrajno reši probleme oralnog zdravlja, a mi u Dental studiju pružamo sve vrste usluga – od preventive do CAD CAM tehnologije. Mogućnost kreditiranja stomatoloških usluga daje šansu sadašnjim i budućim pacijentima da zaokruže finansijsku konstrukciju, kojom se mogu postići tehnološki i estetski bolja rešenja.
Takođe, ovo je značajno za stomatološke procedure i tretmane kod kojih vreme igra važnu ulogu – u situacijama gde je važno da se sa rešavanjem stomatoloških problema počne što pre. I za nas stomatologe ovakvi finansijski aranžmani imaju prednosti: pacijent bez finansijskog stresa pristupa problemu i kao takav je pozitivniji, realno sagledava sve prednosti poduhvata u koje je ušao sa stomatologom, čime se ruše barijere za donošenje najboljih rešenja. Sa druge strane, vlasnici ordinacija su, bez zastoja u naplati, u prilici da investiraju u unapređenje stomatološke prakse, čime se omogućava pružanje kvalitetnije stomatološke usluge. Zahvaljujući ovakvim i sličnim mogućnostima, društvo u celini može da računa na podizanje svesti o značaju oralnog zdravlja, a s vremenom, i na bolje oralno zdravlje stanovništva.
