Konačno kreće NFL: Ko će obuzdati Orlove?

U odbranu svoje krune, Filadelfija iglsi, aktuelni šampioni iz grada bratske ljubavi, krenuće okršajem sa Kaubojima iz Teksasa, najpopularnijom i najvrednijom franšizom u profesionalnom sportu.

Domaći Orlovi su jedni od favorita da prigrle čuveni Lombardijev trofej, čime bi uspeli u nečemu što je dosta teško, pa samim tim i retko u NFL ligi – u odbrani titule koju su osvojili na dominantan način, uz 55 postignutih poena u finalu konferencije, a 40 u Superbolu.

Zadržali su deset od jedanaest startera u napadu koji je prethodne sezone terorisao protivnike, a uz to ih krasi elitna odbrana, ali i vrlo pametne odluke rukovodećih struktura, pa je izvesno da ćemo Iglse ponovo gledati u zimskim plej-of okršajima.

Sve suprotno moglo bi se reći za njihovog predstojećeg protivnika. Zbog škrtosti vlasnika i generalnog menadžera Džerija Džonsa – koji je na ovim pozicijama još od 1989. godine, ali sa sve manje uspeha kako vreme prolazi – Kaubojsi su ostali bez najboljeg igrača ekipe Majke Parsonsa, čija selidba u Grin Bej značajno diže kvalitet odbrane Pekersa, te ponos Viskonsina svrstava u krug timova koji maštaju o tituli.

Krug izrazitih favorita

Osim Filadelfije i Grin Beja, među favorite u NFC-u se opravdano svrstavaju i Detroit Lajonsi. Ekipa iz Mičigena je u velikom naletu, pa je u prethodnoj sezoni imala najbolji skor u ligi (15-2), ali je razočarala porazom na domaćem terenu u plej-ofu, u utakmici u kojoj su primili čak 45 poena od Vašingtona.

U novu sezonu Lajonsi ulaze bez fantastičnog ofanzivnog koordinatora Bena Džonsona, pa ostaje da se vidi da li su uspeli da pronađu adekvatnu zamenu za čoveka koji je Džareda Gofa načinio pobedničkim kvoterbekom.

Kada je reč o AFC konferenciji, po kvalitetu i ambicijama se izdvajaju tri ekipe – Bafalo Bilsi, Kanzas Siti Čifsi i Baltimor Rejvensi.

Malerozni Bafalo Bilsi – čije prokletstvo traje još od poslednje decenije prošlog veka, kada su izgubili četiri Superbola zaredom – godinama bezuspešno pokušavaju da se dokopaju najveće utakmice u NFL ligi.

Adresirali su određene probleme poput odbrane dodavanja, dok napad predvodi aktuelni MVP lige, kvoterbek Džoš Alen. Igraju u jednoj od slabijih divizija u ligi, što im raspored čini lakšim, pa su svi preduslovi za novi pokušaj napada na tron ispunjeni.

Na putu do vrha moraće da savladaju prepreku za koju do sada nisu imali rešenja – Kanzas Siti Čifse. Najuspešnija NFL ekipa u poslednje vreme pokušaće da stigne do četvrtog Superbola u nizu, ali za tako nešto će morati da značajno podige kvalitet svojih igara u odnosu na prethodnu sezonu.

Čifsi su lane bili prosečni u gotovo svim segmentima igre, ali su se dokopali velikog finala zahvaljujući pobedničkoj auri kvoterbeka Patrika Mahomsa i trenera Endija Rida. Od odlaska brzonogog hvatača Tajrika Hila u Majami, Čifsi ne uspevaju da uhvate napadački ritam koji ih je ranije krasio.

Napad Kanzas Sitija, koji je do nedavno predstavljao strah i trepet širom lige, žestoko se muči da postiže poene, Patrik Mahoums igra prilično slabo za svoje standarde, a život mu ne olakšava ni surovo prosečan hvatački korpus.

Ipak, odbrana pod čudotvornim koordinatorom Stivom Spanjolom radi kao švajcarski sat, a utisak je da Čifsi protivnike uredno dobijaju i na psihičkom planu, što ume da bude i važnije od učinka ofanzivne linije ili specijalnog tima.

Krug očiglednih favorita za visoki plasman zaokružuju Baltimor Rejvensi, koji takođe godinama tavore u senci Kanzas Sitija. Predvodi ih verovatno i najuzbudljiviji kvoterbek za gledanje u ligi, Lamar Džekson, a elitni su u gotovo svemu aspektu – napadu pasom, napadu trčanjem, odbrani trčanja.

Kao i Bafalo Bilsi, Baltimor će morati da savlada duhove prošlosti i skine sa trona AFC-a osovinu Mahoums – Rid, a to je samo preduslov za stizanje do ultimativne nagrade – Lombardijevog trofeja.

Mlade nade koje vrebaju

Zajedničko za dosta timova koji svoju šansu traže iz drugog plana – Minesota Vajkingse, Denver Bronkose, Hjuston Teksanse, Vašington Komandirse – predstavlja činjenica da imaju mlade i obećavajuće kvoterbekove.

Ovo nimalo nije čudno, jer u sklapanju tima itekako pomaže ako imaš kvalitetno i jeftino rešenje na najosetljivijoj i najvažnijoj poziciji u timu. Ekipe koje poseduju dobre mlade kvoterbekove na niskim ruki ugovorima, imaju i dosta prostora u svom seleri-kepu za ostale linije tima.

Vašington je prošle sezone oduševio igrama i rezultatima, a ruki kvoterbek Džejlen Denijels je saigrače šokantno vodio do finala NFC konferencije. Stoga će ove godine pažnja javnosti, ali i protivničkih odbrana biti usmerena ka njemu, pa ostaje da se vidi kako će se pokazati u drugoj godini u ligi. Dosta će mu značiti što ima elitni hvatački korpus kome će bacati, poput Terija MekLorina i Diba Semjuela, pa bi trebalo očekivati efikasni i uzbudljivi Vašington.

Denver Bronkosi se oslanjaju na igrački razvoj Boa Niksa, takođe kvoterbeka koji ulazi u drugu godinu karijere, ali se dosta očekuje i od njihove granitne odbrane, za koju se veruje da je među boljima u ligi.

Hjuston Teksansi takođe u sezonu ulaze sa velikim očekivanjima, a na ruku im ide i činjenica da su u jednoj od lakših divizija, što se ne može reći za Minesota Vajkinge, koji će morati da vode bitke sa pomenutim Grin Bejom i Detroitom. Vikinzi šansu vide u povratku kvoterbeka Džej-Džej Mekartija, koji će loptama hraniti fantastične hvatače poput Džastina Džefersona i Adama Tilena.

Zajedničko za pomenute timove je da imaju vrhunske trenere poput Dena Skota i Šona Pejtona, a zbog značaja koje stručnjaci pored aut-linije imaju na igru i rezultate svoje ekipe, valjalo bi u krug timova koji imaju čemu da se nadaju uvrstiti i Los Anđeles Remse, predvođene jednim od najvećih napadačkih umova u ligi, Šonom MekVejom.

Posrnuli giganti su (ponovo) relevantni

Kada smo već kod vrhunskih trenera, trebalo bi spomenuti i nekoliko franšiza koje su giganti NFL lige, a koje trenutno imaju bolje rešenje na klupi nego na terenu.

Nju Ingland Petriotsi su najuspešnija NFL dinastija u 21. veku, a njihovi uspesi i konstantnost pod tandemom Beličik – Brejdi dugo su bili enigma za brojne kolege, novinare i navijače. Odlaskom Brejdija stvari su krenule nizbrdo, pa poslednjih par sezona Beličika u Petriotsima nisu bile nimalo prijatne.

Od odlaska velikog maga iz Bostona, slavna franšiza nikako da dođe sebi. Lutali su sa rešenjima na pozicijama trenera i koordinatora, ali deluje da su konačno postavili stvari na pravo mesto. Za glavnog trenera su uzeli Majka Vrejbela, legendarnog odbrambenog igrača Nju Inglanda, ali i dokazano sposobnog stručnjaka.

Beskompromisni Vrejbel je sa velikim uspehom vodio Tenesi Tajtanse, sa kojima je stalno beležio rezultate koji su bolji od očekivanih. Njegova ekipa je uvek skladna i organizovana, pa treba očekivati da ove osnovne principe postavi i u franšizi sa Foksboroa.

Na mesto ofanzivnog koordinatora je vratio inovativnog Džoša MekDenijelsa, a ovaj će pokušati da olakša život mladom i perspektivnom kvoterbeku Drejku Meju. Petriotsi su još uvek daleko od veličine kakvu su nekada predstavljali, ali stvari konačno idu u dobrom smeru.

Za razliku od njih, Pitsburg Stilersi kao da se zadovoljavaju zlatnom sredinom i prosečnim rezultatima. Slavna franšiza iz Pensilvanije je poznata kao staromodna i tradicionalna sredina u kojoj nema ,,tankovanja’’ i slabih sezona.

Međutim, za dostizanje vrha u američkom sportu je ponekad potrebno da pre toga udarite u samo dno. Stilersi to ne dozvoljavaju, pa ih fantastični trener Majk Tomlin već 18 godina predvodi, a da nije imao sezonu u kojoj je zabeležio više poraza nego pobeda.

Ovo je postignuto tako što se Pitsburg, od odlaska čuvenog Bena Rotlisbergera u penziju, zadovoljava prelaznim rešenjima na poziciji kvoterbeka, a poslednji u nizu je Eron Rodžers, lucidni dodavač koji je četiri puta proglašavan najboljim igračem lige. Problem je, međutim, što su iza Rodžersa dve-tri sezone za zaborav, a uz to će u decembru napuniti 42 godine.

Zbog svega toga je teško Pitsburg zamisliti boljim nego minulih godina, ali će i dalje biti ekipa koja daje sve od sebe da dođe do pobede, bez preteranih kalkulacija oko budućnosti.

Osim Petriotsa i Stilersa, uz ranije pomenute Kaubojse, trebalo bi opisati situaciju u još jednoj ekstremno popularnoj NFL ekipi, San Francisko 49ersima. Sve dok je Kajl Šanahan trener franšize iz Zaliva, ovaj tim vredi pomno gledati i uživati u maštovitim napadima po kojima je cenjeni stručnjak poznat.

Vraćaju im se iz povrede fantastični individualci poput Mekafrija i Ajuka, dok bi odbranu trebalo da utegne novi-stari defanzivni koordinator Robert Saleh. Uz malo sreće sa zdravstvenim kadrom, 49ersi su kandidati da značajno poprave utisak iz prethodne sezone, a to će umeti da pozdravi i proslavi armija njihovih navijača.

Vreme je za dokazivanje

U kategoriju timova kojima vreme da naprave nešto veliko polako ističe, stavljamo Sinsinati Bengalse, Los Anđeles Čardžerse i Džeksonvil Džeguarse.

Sinsinati ima jednog od najboljih kvoterbekova u ligi u liku Džoa Buroa, kao i nekoliko kvalitetnih plejmejkera, ali njihov sastav je godinama pun manjkavosti. Čini se da ni ove godine nisu uspeli da ojačaju pojedine segmente tima, poput ofanzivne linije zadužene da čuva svog dragocenog kvoterbeka, pa je veliko pitanje koliko će daleko moći da doguraju.

Čardžersi na papiru imaju ono što je neophodno da bi ekipa bila uspešna – odličnog kvoterbeka (Džastin Herbert) i trenera (Džim Harbou), ali je sve ostalo itekako upitno. Kada na to dodamo da su možda i ekipa sa najmanjom podrškom navijača na domaćem terenu, jasno je zašto godinama ne uspevaju da naprave iskorak.

Džeguarse predvodi Trevor Lorens, kvoterbek od koga su se očekivala razna čuda, ali koji je do sada isporučio samo nekoliko korektnih sezona. Pred njim je nova prilika za dokazivanje, ali i za franšizu sa Floride da iskoriste potencijal svog, još uvek mladog, predvodnika.

Naravno, baš kao što su prethodne sezone pozitivno iznenadili Komandirsi, a ne tako davno i Bengalsi, vrlo je moguće da u prvi plan tokom sezone iskoči jedna od ekipa koje nisu pomenute.

Draž američkog fudbala je u nepredvidivosti koja je u dobroj meri uzrokovana, nažalost, povredama. Jako je teško izgurati sezonu bez pehova i problema, pa je jasno zbog čega se tako često smenjuju ekipe na vrhu.

Za razliku od sportova u kojima se igra ogroman broj utakmica, ili u kojima sezona traje predugo, u američkom fudbalu svaki duel ima ogromnu važnost. Timovi nemaju mnogo prilika za popravni, pa se svakoj utakmici pristupa kao nečemu jako važnom.

Znaju to igrači, znaju to i treneri, vlasnici, ali i navijači koji pune tribine, ili pored malih TV ekrana uživaju u spektaklu. Američki fudbal je postao omiljena zabava ogromne nacije, a brojni rejtinzi sugerišu da utakmice američkog fudbala čine preko 90% najgledanijeg televizijskog sadržaja u SAD.

Ko je do sada pratio, zna i zašto. Ko nije, mogao bi da se priključi zabavi.