Kako je Informer pokušao da mi ugasi Tviter

Prvo, da budemo jasni: znam da se mreža zove Iks, ali nema sile koja će me naterati da je tako zovem. Zauvek mi je Tviter, kao što je ću zauvek govoriti Goce Delčeva, a ne Bulevar Maršala Tolbuhina.

Ako smo to rešili, da pređemo na stvar. Nalog na Tviteru imam već 17 godina i nikad nisam imala problema sa kršenjima pravila korišćenja. Psujem, svađam se, imam ispade besa, tome društvene mreže i služe, ali na internetu sam „džomba” i nemoguće me je navući na nešto do te mere da mi bude ugašen nalog ili izrečena opomena.

E pa, dobila sam opomenu od Tvitera i nisam mogla da ga koristim dok ne obrišem objavu u kojoj sam, kažu oni, objavila tuđu privatnu fotografiju. Pa gde ja, mučena, zilotkinja za etiku, pa još medijsku da narušim tuđu privatnost?

Na kafi sa GOSI-jem

Dolazi jednog dana moj urednik Filip Švarm i kaže: snimio me GOSI. Vadi telefon i pušta mi klip sa Instagrama. Građanska obaveštajna služba Informera, GOSI, ekskluzivno saznaje i video snimkom dokazuje da Filip Švarm – pije kafu. Istog dana, Informerov GOSI je ekskluzivno saznao da Milan St. Protić hoda trotoarom. Ok, složismo se da stvar nije prijatna, recimo, mormoni bi pre ubili štene nego da srknu kafu, dobro je da nisu videli ovog našeg kad počne da sipa šećer u tu svoju kafu, to bi stvarno bio skandal. I tu bismo mi čitavu stvar zaboravili da nekoliko dana kasnije nisam i ja rešila da se odam poroku ispijanja kafe sa Filipom.

E sad, malo konteksta… Nije tajna da nam je redakcija u Kosovskoj. Kafić neću odati jer nemam dozvolu našeg druga Neše, najboljeg konobara na svetu. Kosovska je ulica u kojoj su Vreme, Birn, Radar, blizu je Narodna skupština, zaluta tu i poneki narodni poslanik u pauzi slušanja Milenka Jovanova… Pauze su važne koliko i rad.

Rešim, dakle, suprotno mormonskom moralu, pošto nisam mormonka, da pijem kafu, uđem, nabasam na nekoliko ljudi iz Pokreta slobodnih građana, priđem, pozdravim se… Padne mi pogled na konobara (nije bio Neša u smeni), dečko mi nešto signalizira očima, glavom, obrvom… Hipohondar sam, vidim da nije šlog, a opet, ništa mi nije jasno, odem do njega, kad kaže momak: „Znate one što su snimali gospodina Filipa? Eno su u ćošku.”

Sede njih dvoje, prozor im iza leđa, smestili se u kontrasvetlo, on crn, ona plava, dobro. Posle saznam da je tu ujedno i mrtav ugao koji ne pokrivaju kamere u kafiću. Sretne mi se pogled sa plavušom, ne znam da li nešto znači kad se dvema plavušama ukrste pogledi, ali ukrstiše se. Tu mene nešto preseče. Setila sam se ko je: Jelena Rafailović, zaposlena u Informeru, poznata po intervjuisanju višestrukog silovatelja, zbog čega smo imale seriju uličnih protesta žena. Na jednom sam i govorila. Osmotrim i kolegu joj, ne znam čoveka.

Sedoh gde i inače, povadih iz tašne sve što vadim i inače: telefon, maramice, vejp, kremu za ruke, brufen, labelo. Uzmem onaj telefon, jače je bilo od mene, i slikam ih. Jbg, oni su došli tu da slikaju i snimaju nas, mogu valjda i ja fotku za uspomenu. E pa ne mogu.

Naravno da sam je odmah okačila na Tviter i na Instagram stori. Da nisam, ne bih saznala da je muškarac iz GOSI-ja izvesni estradni „novinar” Goran Todorović. „Tviterpol” je odradio svoju magiju i javio mi ko je lik.

Dakle, slikala sam ih na javnom mestu, u javnom prostoru, nikakav zakon prekršila nisam, zbunjena bila jesam, jer paparaci ovo rade stalno i ne znam kako im nije gadno i dosadno, ali sad bar mogu da kažem da sam „paparacisala” u karijeri.

Posledice zračenja

Prošlo je od tad četiri dana. Juče je bio utorak, dan kad „Vreme” ide u štampu, pa mi je Tviter trpeo zbog posla. Nisam ulazila celog dana. U neko doba, otvaram aplikaciju, kad tamo, mili Ilon Mask kaže da mi je profil zaključan i da će tako ostati dok ne obrišem sporni tvit, jer sam masovno prijavljivana zato što objavila tuđu privatnu fotografiju. Stani, bre, kako tuđa, ja slikala… Pročitam opet, stvarno piše da su me prijavljivali drugi korisnici. Mili čitaoci, vi ne biste verovali koliko sam puta i sama prijavljivala razne gadosti, od pretnji (drugima, ne meni), dečje pornografije, mučenja životinja… Svaki, doslovno svaki put bi me Tviter obavestio da nema kršenja pravila korišćenja.

Foto: Screenshot/X

U svakom slučaju, obrisala sam tvit, iako sam mogla da se žalim, ali me, iskreno, mrzelo da se objašnjavam sa algoritmom oko toga ko je Gosi, šta je GOSI, da su oni snimali nas, pa sam ja uzvratila paljbu… Uostalom, svaki tvit živi jedan dan, a posle pređemo na nešto drugo. Sad sam slobodna žena, mogu opet da tvitam, psujem, svađam se, itd.

Ali, na kraju, nešto mi je toplo oko srca, života mi. Banda koja ide okolo naokolo i snima ljude u najnormalnijim životnim situacijama, pa to predstavlja kao neku bruku i sramotu, osetila je ukus svog otrova. I još luđe, nije mogla da ga izdrži, nego organizovala masovno prijavljivanje objave.

A da li su oni snimili nas? Nemam pojma, a ako jesu, i ako vidite negde snimak mene kako grlim Filipa Švarma i urlam: „Gde si seksi međede”, znajte da inače ne komuniciramo tako. Posebno sam zahvalna sticaju okolnosti, jer sam tog jutra gostovala na jednoj televiziji, pa sam bila našminkana i isfenirana.