Kad medved zakuca na vrata: Kako se seljaci bore sa nepozvanim gostima

„Podelio ih je bratski, ni ja ne bih bolje. Pet je zaklao, pet mi je ostavio“, počinje priču Milenko Dragutinović iz sela Branešci. Milenko i njegova supruga Milesa godinama se bave poljoprivredom i ona je njihov jedini izvor prihoda. Zbog toga, gazdinstvo Dragutinovića vrvi od života – tu su krmača i prasići, kokoške, kobila sa ždrebetom i keruša Nora. Do 28. jula ove godine, Milenko je imao i deset ovaca. Sada ih je ostalo samo pet.

„To je bilo negde oko tri ujutru. Ja sam tek ujutru kad sam se probudio video da nešto nije u redu. Bilo mi je čudno što nisu sve ovce izašle na ispašu, pa sam otišao da ih proverim. Druge ovce su imale onako čudan, uplašen pogled. Bilo mi je jasno da se nešto desilo“, kaže Milenko.

Foto: Vreme

On nije imao običaj da tokom leta ovce zatvara u štalu. One su uglavnom obitavale u jednoj ograđenoj udolini. Tog jutra, Milenko je polovinu njih našao zaklane – i to ne na jednom mestu, već su im tela bila razbacana u rasponu od nekoliko desetina metara.

Kada napadne medved

Milenko je odmah pretpostavio da je počinilac šumski gorostas – medved. Za „Vreme“ objašnjava da se napad medveda lako razlikuje od napada drugih životinja.

„Vuk ili pas hvataju za vrat. Ovim ovcama je bila rasporena utroba i polomljena kičma. Čak su bili sa strane odvojeni škembići, koje medved nije hteo da pojede“.

I iz Lovačkog udruženja „Zlatibor Čajetina“ objašnjavaju da napad ili štetu koju učini medved oštro oko jednostavno razazna.

„Nema mnogo životinja koje mogu da naprave tu vrstu štete. Ako napravi na stoci, ovcama recimo.. Postoji određen način na koji on to radi, za razliku od vuka“, kaže izvor „Vremena“, čije je ime poznato redakciji.

Foto: Branislav Tijanić

Pošto je medved svaštojed, seljaci ne strepe samo za svoje životinje, već i za voće i med.

„Kad postoji velika šteta na drveću, nema mnogo životinja koje mogu da budu uzrok. Može se naći i medveđa dlaka na kori drveta, nađe se izmet… Tako se nedvosmisleno utvrđuje da je u pitanju medved. Nijedna životinja neće prevrnuti košnicu i jesti njen sadržaj. Mogu je prevrnuti krave, ali one neće ništa jesti. Zato se prvo izlazi na teren, kako bi se nedvosmisleno utvrdilo da je u pitanju medved“, objašnjava naš sagovornik iz lovačkog udruženja.

Kako je medved u Srbiji trajno zaštićena vrsta, oštećeni mogu da traže naknadu od od države, odnosno od Ministarstva zaštite životne sredine.

Kako se utvrđuje šteta

Dakle, iako je Milenko odmah pretpostavio da su njegove ovce stradale od medveđe šape, isto su morali utvrditi nadležni organi. Dokazni materijal se prikuplja vrlo temeljno. Kako kaže Milenko kroz smeh, „više sam se slikao tog dana kraj ovaca nego na sopstvenoj svadbi“.

Sagovornik iz lovačkog udruženja objašnjava kako teče taj proces.

Foto: Vreme

„Mi izađemo na teren ako su ubijene domaće životinje da utvrdimo da nije vuk. Onda pravimo zapisnik kako bismo imali dokaze. Zatim ih uputimo kako da učine dalje – prijave nadležnom veterinaru, policiji i inspektoru za zaštitu životne sredine. Onda on izlazi na teren, ponekad sa veštakom iz poljoprivredne struke da to utvrdi. Zatim se zahtev prosleđuje Ministarstvu za zaštitu životne sredine i oni utvrđuju po tome. Postoji fond koji pokriva štete koje se dogode od strogo zaštićenih vrsta“.

Država će isplatiti odštetu, ali ne uskoro

Dok nas sprovodi kroz imanje do mesta gde je tog jutra pre oko mesec dana našao ovce, Milenko nas upućuje o stanju u njegovom slučaju.

„Baš sam danas pozvao veštaka da vidim kakva je situacija. Rekao mi je da se naoružam strpljenjem, jer Ministarstvo i dalje isplaćuje naknadu za štetu iz prethodne godine. Računam da ću onda novac dobiti dogodine. Ali dobro, šta da se radi. Kad bude, bude“, kaže Milenko.

Na pitanje da li je obavešten o kolikom novcu se radi, govori da je od veštaka dobio informaciju da će mu biti isplaćeno oko 86.000 dinara za njegovih pet ovaca, procenjene ukupne težine 280 kilograma. Uz to, on je izlazak veštaka na teren platio 13.000 dinara, koje bi takođe trebalo da mu refundira Ministarstvo.

Veći broj medveda na Zlatiboru

Po selu se priča da se pojavila medvedica sa dva mečeta, kaže nam Milenko, i objašnjava da nije on jedini kome je napravila štetu. Kako kaže, i njegovim komšijama je zaklano nekoliko ovaca. Drugi su se žalili na polomljene voćke i oštećene košnice, a u okolini svako zna nekog ko zna nekog ko je u jednom trenutku video medveda. Kada je u pitanju Zlatibor, radi se o relativno novim okolnostima. Razlozi za sve češće susrete sa ovom životinjom su jasni – medveda je sve više, a ljudi u selima je sve manje.

„Medved je devedesetih i početkom dvehiljaditih godina u našem kraju bio sveden na nulu. Uglavnom ga je bilo na području Tare i Bosne i Hercegovine. On se kod nas do devedesetih godina lovio legalno. Onda je trajno zaštićen, ali je maltene nestao. Početkom ovog veka smo imali neke podatke da su medvedi u prolasku. U poslednjih sedam ili osam godina imamo ženke sa mladuncima, što je značajno. Jer, ženke drže teritoriju na kojoj se okote i na njoj su trajno nastanjene“, ističe sagovornik iz LU Zlatibor Čajetina“.

Od pre nekoliko godina, ovo udruženje radi na projektu monitoringa medveda.

„Imamo blizu 20 jedinki na prostoru lovišta „Zlatibor“. Tih dvadesetak jedinki, nisu one sve u svakom trenutku tu. Nekad odu do Tare, Nove Varoši… Ali znamo da je na godišnjem nivou u okruženju takav broj“.

Zbog njihove malobrojnosti, lov na medvede je zabranjen. Kazna za ubistvo ove životinje iznosti milion dinara.

Predložena neka rešenja

Kako bi seljacima kojima je oštećena imovina bio omogućen neki vid rešenja dok čekaju kompenzaciju vlasti, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije pokrenulo je ranije ove godine u jugozapadnoj Srbiji projekat „I mede i med, da uvedemo red“. Cilj projekta je sprečavanje moguće štete koje rastuća populacija mrkog medveda uzrokuje u domaćinstvima, voćnjacima i pčelarstvu, kao i da podrži razvoj eko-turizma promovisanjem prirodnih dobara koje odlikuju ovo područje.

Projekat se realizuje u Zlatiborskom okrugu i delu Raškog okruga gde se nalazi najveća populacija mrkog medveda. Najavljeno je da će pet domaćinstava najugroženijih pčelara dobiti ograde dovoljno snažne da zaštite imovinu od medveda, a biće posađeno i 300 sadnica autohtonog voća kao izvor hrane za medvede.

S druge strane, kada se radi o zaštiti domaćih životinja, još uvek nema nekih većih inicijativa. Kao jedno od efikasnijih rešenja, pokazale su se električne čobanice, slične onim koje koriste pastiri za zaštitu stoke.

Moglo je biti i gore

Milenko, ipak, više stvari ne prepušta slučaju. Od pre mesec dana, ovce svake večeri uredno zatvara u štalu.

A dok nas sprovodi pokraj preostalih ovaca, Milenkov pogled skreće ka kobili i ždrebetu starom dva meseca koji u blizini spokojno pasu travu. Prilazi im i hvata kobilu za uzde. Ždrebe poslušno kreće za njima.

„Kobila je Tara, a ždrebe je Spasa, pošto se rodila uoči Spasovdana“, govori dok nežno miluje kobilu po glavi.

„Mislim da je medveda i privukao miris konja. Zato i ne žalim toliko za ovcama. Da mi je ubio ždrebe – od toga se ne bih oporavio. Ništa lepše od njega u životu nisam video“, zaključuje Milenko.