Prema podacima mernih stanica, najviši nivoi zagađenja zabeleženi su u Vranju, Ćupriji, Tutinu, Leskovcu, Arilju, Bajinoj Bašti i Batočini. Više od 40 odsto građana danas udiše izrazito loš vazduh, dok lekari upozoravaju na rizike po najosetljivije grupe
Danas je vazduh u mnogim gradovima u Srbiji ponovo među veoma zagađenim, a u to su se mogli uveriti svi građani koji su se ovog jutra našli na ulicama.
Prema podacima sa sajta xeco.info ovog jutra najveća koncentracija zagađenja je u Vranju, Ćupriji, Tutinu, Leskovcu, Arilju, Bajinoj Bašti i Batočini.
Loš vazduh udiše preko 40 posto populacije, a koncetracije zagađujućih čestica su ogromne.
Prema merenjima od jutros, najzagađeniji gradovi u blizini Beograda su Lazarevac i Mladenovac, dok su Voždovac i Grocka najzagađeniji delovi u prestonici.
Jutarnji najviši talasi zagađenja najopasniji su za ljude koji već moraju rano napolje – decu koja idu u školu, radnike u jutarnjoj smeni, starije osobe. Simptomi su gotovo isti svuda: grebanje u grlu, pojačan kašalj, iritacija očiju, osećaj težine u grudima.
Lekari ukazuju da kratkotrajni visoki skokovi koncentracija čestica nisu benigni — oni kod hroničnih bolesnika mogu izazvati akutna pogoršanja.
Tokom hladnih jutara, u gradovima Srbije se često javljaju temperaturne inverzije — sloj hladnog vazduha ostaje zarobljen pri tlu i sprečava širenje zagađujućih čestica.
Takođe, velikom aerozagađenju doprinose noćno i jutarnje loženje u individualnim ložištima (uglavnom ugalj ili drvo), koja emituje velike količine lebdećih čestica.
Vazduh se dodatno zagađuje sobraćaje, u ranim jutarsnjim satima, a kada se svmu tome doda i slaba vetrovitost koja sprečava razblaživanje zagađivača, dobijamo situaciju u kojoj je aerozagađenje ogromno u mnogim gradovima u zemlji.
“Najpre, držim da je od svih oblika književnog izražavanja radio-drama najbliža romanu, jer dopušta bezmalo neograničenu slobodu kretanja kako u dimenzijama vremena i prostora tako i kroz duhovni mikrokosmos... Dodaću da se radio-drama, bar kako je ja radim, piše kao pesma. Ja lično ili je u prvoj verziji napišem za nekoliko dana, ili nikad...” (Borislav Pekić, Šta je za mene radio-drama)
Vek nakon premijere filma Metropolis Frica Langa, priča o gradu podeljenom između elite i radnika smeštena u 2026, sada, u eri digitalne ekonomije, algoritama i društvene nejednakosti deluje savremeno
Tehnologija može pomoći u formulisanju rečenice, ali ne može preuzeti odgovornost za ideju. Drugim rečima, veštačka inteligencija može biti alat mišljenja, ali ne može biti njegov subjekt
Generacija nobody nije nobody zato što je beznačajna, već zato što je bila previše jedno i previše drugo, previše rano i previše kasno na svakom mestu na kome se pojavila
Saim Dušan govori desetak jezika. Vrlo moguće da mu je pomoglo to što je od malena rastao uz srpski i engleski. Šta su prednosti bilingvizma?
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Propagandne strategije režima
Ima li pobunjeno društvo razlog za defetizam Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
