Prema podacima mernih stanica, najviši nivoi zagađenja zabeleženi su u Vranju, Ćupriji, Tutinu, Leskovcu, Arilju, Bajinoj Bašti i Batočini. Više od 40 odsto građana danas udiše izrazito loš vazduh, dok lekari upozoravaju na rizike po najosetljivije grupe
Danas je vazduh u mnogim gradovima u Srbiji ponovo među veoma zagađenim, a u to su se mogli uveriti svi građani koji su se ovog jutra našli na ulicama.
Prema podacima sa sajta xeco.info ovog jutra najveća koncentracija zagađenja je u Vranju, Ćupriji, Tutinu, Leskovcu, Arilju, Bajinoj Bašti i Batočini.
Loš vazduh udiše preko 40 posto populacije, a koncetracije zagađujućih čestica su ogromne.
Prema merenjima od jutros, najzagađeniji gradovi u blizini Beograda su Lazarevac i Mladenovac, dok su Voždovac i Grocka najzagađeniji delovi u prestonici.
Jutarnji najviši talasi zagađenja najopasniji su za ljude koji već moraju rano napolje – decu koja idu u školu, radnike u jutarnjoj smeni, starije osobe. Simptomi su gotovo isti svuda: grebanje u grlu, pojačan kašalj, iritacija očiju, osećaj težine u grudima.
Lekari ukazuju da kratkotrajni visoki skokovi koncentracija čestica nisu benigni — oni kod hroničnih bolesnika mogu izazvati akutna pogoršanja.
Tokom hladnih jutara, u gradovima Srbije se često javljaju temperaturne inverzije — sloj hladnog vazduha ostaje zarobljen pri tlu i sprečava širenje zagađujućih čestica.
Takođe, velikom aerozagađenju doprinose noćno i jutarnje loženje u individualnim ložištima (uglavnom ugalj ili drvo), koja emituje velike količine lebdećih čestica.
Vazduh se dodatno zagađuje sobraćaje, u ranim jutarsnjim satima, a kada se svmu tome doda i slaba vetrovitost koja sprečava razblaživanje zagađivača, dobijamo situaciju u kojoj je aerozagađenje ogromno u mnogim gradovima u zemlji.
Dok su trajali radovi na zgradi Jugoslovenskog dramskog pozorišta, obnovljeno je pozorište “Pinokio”, završena je rekonstrukcija Beogradskog dramskog i počele su pripreme za rekonstrukciju Pozorišta na Terazijama iako tada nije bilo više para nego danas
Razapet između Evrope i Azije, sovjetske prošlosti i težnji da bude moderna metropola buduće članice EU – Jerevan je danas grad velikih kontrasta, ali i optimizma koji se može videti na svakom koraku
Poštuju li megakompanije koje razvijaju sistema veštačke inteligencije bilo kakva pravila? O tome „Vreme“ piše u novom broju
Evropa se suočava sa neuobičajenim majskim vrućinama, dok su u Španiji i Francuskoj temperature na mnogim mestima prešle 35 °C. Oboreni su brojni lokalni rekordi, a toplota se širi od Iberijskog poluostrva do severa Evrope
Dok se u Americi sve češće otkazuju koncerti zbog preskupih karata i slabije prodaje, u Beogradu nikada više nastupa stranih izvođača. Interesovanje je veliko, ali pitanje je može li publika da plati visoke cene karata sa srpskom platom
Kako se autolimar iz Nove Pazove našao u slučaju Milić, jednoj od najvećih afera u novijoj istoriji? Šta je za običnog naprednjaka deset hiljada evra, a šta za glavešine SNS-a? Ko su kederi i štuke u tom lancu ishrane
Svi koje ja poznajem kažu da ne znaju nikoga ko glasa za SNS. E pa ja od 23. maja znam, a imam i dokaz za to. Videla sam komšiju u Ćacilendu
U subotu je konstituisano političko telo koje će posmrtne ostatke Vučićevog režima da otpremi na đubrište istorije. Eto, to se dogodilo 23. maja
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
