Životni prostor
Kako se pravilno luftira: Promajom protiv vlage
Nemci znaju sve oko dihtovanja i luftiranja. Za „Vreme“ govori Albert Šliter, on je maestro tih stvari i doktor za vlagu. Ali, pažnja – on preporučuje smrtno opasnu promaju
"Tehnička sredstva su nam još u relativno dobrom stanju, dok su intendantska oprema i oprema za razne situacije spasavanja i zaštite gotovo neupotrebljive jer desetak godina i više nisu obnavljane, proveravane – nema obuke i vežbi ljudstva"
U opštini Zaječar, koja je i centar istoimenog okruga, Odeljenje odbrane nalazi se u dvospratnoj beloj zgradi u centru grada, a već na ulazu postaje jasno da nam je odbrana, spasavanje i zaštita stanovništva u transformaciji. U prizemlju nema žive duše, na prvom spratu sedi jedna osoba, a na vrhu, gde je Centar za obaveštavanje i uzbunjivanje, dežura lično načelnik opštinskog štaba Civilne zaštite Slavoljub Vasiljević. On je jedan od sedmorice zaposlenih, koliko je ostalo nakon poslednjeg otpuštanja od 6. maja, dok je u Knjaževcu i Sokobanji ostao po jedan čovek zadužen za poslove zaštite, a u Boljevcu nijedan. Dežurstvo je 24-časovno, pa ima vremena da obrazloži zašto Civilna zaštita „teorijski postoji, ali u praksi ne bi dala željene rezultate“.
U Zakonu o elementarnim nepogodama iz 1977. sve piše – ko je komandant kog štaba, a ko načelnik, koje su organizacije, preduzeća i službe zadužene za sprovođenje zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama, ko koga koordinira, ko je kome nadređen… Ali u nekoj vanrednoj situaciji ne spasava se ono što je na papiru, već šta je na terenu. „Tehnička sredstva su nam još u relativno dobrom stanju, dok su intendantska oprema i oprema za razne situacije spasavanja i zaštite gotovo neupotrebljive jer desetak godina i više nisu obnavljane, proveravane – nema obuke i vežbi ljudstva“, kaže Vasiljević. Takvo je stanje od 1992, kaže on, kada je Civilna zaštita centralizovana i kada je pala u zaborav za Republiku. „Dok je Civilna zaštita bila pod ingerencijom lokalne samouprave, postojao je i regionalni i opštinski fond za odbranu, sa sredstvima koja su se po planu koristila za obnavljanje opreme, uvežbavanje ljudstva… A sada opet postoje intencije da se zaštita i spasavanje spuste na lokalni nivo koji će finansirati, opremati i osposobljavati jedinice za tu teritoriju.“
Do tada, da bi Odeljenje odbrane u Zaječaru u slučaju potrebe angažovalo neku jedinicu za odbranu u vanrednoj situaciji, mora da traži saglasnost Ministarstva odbrane.
Na nivou lokalne uprave, u Skupštini opštine Zaječar formiran je štab za zaštitu od elementarnih nepogoda i drugih nesreća i akcidenata. Tim štabom rukovodi predsednik opštine i imenuje zamenike i članove štaba, a to su predstavnici Vojske, SUP-a, komunalnih preduzeća, Skupštine opštine, Odeljenja odbrane, informisanja, Crvenog krsta… Ukupno 14 ljudi. Oni čine operativni štab koji se sastaje po vanrednom dešavanju, ali bi morao da se sastaje i preventivno.
Od kada je Boško Ničić, predsednik opštine Zaječar, opštinski štab za zaštitu od elementarnih nepogoda bio je aktivan proletos kada se zbog kiša i topljenja snega podigao nivo Crnog i Belog Timoka i izlili se iz korita. Šteta bi bila manja da na svakom koraku nije bila vidljiva nemarnost naših meštana, tvrdi Ničić. „Bedemi podignuti da štite od poplava bili su izorani, posebno u ataru sela Vražogrnac, a na teritoriji seoskih i gradskih mesnih zajednica šutom i đubretom zatrpani potoci, kanali i jaruge… Dali smo naloge da se sve to očisti, ali smo inspekcijskim službama naložili i da kaznama spreče dalja zatrpavanja tih odvodnih kanala. Naložili smo i građevinskim firmama da višak zemljišta od radova skladište na odbrambenim bedemima, pre svega na Belom Timoku.“ Boško Ničić smatra da su u ovakvoj situaciji jedini oslonac snage koje ima opština. „Meni je žao što je Civilna zaštita oslabljena sadašnjim reformama u Vojsci, ali mislim da ćemo to uspeti da nadoknadimo unutrašnjim snagama koje ima opština Zaječar.“
Poplave su prošle, predstoji leto koje u ovom kraju tokom poslednje decenije ima neke odlike pustinjske klime, ali u pustinji nema šta da gori, dok opština Zaječar pod šumom ima oko 32.000 hektara. Odsek protivpožarne policije SUP-a Zaječar pokriva teritoriju četiri opštine u okrugu: Zaječara, Knjaževca, Sokobanje i Boljevca. Njihove jedinice u vanrednim situacijama stavljaju se u službu Civilne zaštite. Šef ovog odseka major Jovica Jelenković kaže da preventivni deo njihove službe, prevashodno na edukaciji građana i ukazivanju na posledice njihove nemarnosti, daje rezultate. Smanjen je broj požara ali, kaže, to nije situacija u kojoj se mogu opustiti. Zbog ranijih iskustava sa poljskim i šumskim požarima, od sredine maja vatrogasne patrole obilaze terene u okolini naselja. Ostvaren je kontakt s ljudima u seoskim mesnim zajednicama. Pomoć meštana je dragocena, makar bili i stariji, jer oni poznaju teren i skraćuju vreme od uočavanja požara do dejstva vatrogasaca.
Iako naziv službe ukazuje na njihovu osnovnu delatnost, angažovani su i u saniranju posledica saobraćajnih udesa, poplava i u svim drugim situacijama u kojima mogu biti od pomoći. Zato major Jelenković smatra da će njegova služba imati važno mesto u budućnosti: „Po ugledu na okolne zemlje koje su već prošle tranziciju, i mi vidimo naše mesto isključivo u službi građana. Iako ti zakoni i propisi još nisu došli na red, mi se ponašamo kao da jesu. Zato se nadamo da će u bližoj budućnosti opredeljenje države biti da nam obnovi opremu i edukuje ljude u ovoj službi za sve poslove koji nam predstoje.“
Za sada, prosek starosti njihovih kamiona sa cisternama je oko 25 godina; u nedostatku lestvi i platforme pomažu im kolege iz okoline ili se dovijaju na drugi način, a izgled Vatrogasne stanice u Zaječaru je, najblaže rečeno, katastrofalan.
Nemci znaju sve oko dihtovanja i luftiranja. Za „Vreme“ govori Albert Šliter, on je maestro tih stvari i doktor za vlagu. Ali, pažnja – on preporučuje smrtno opasnu promaju
Ako se nastavi trend klimatskih promena, pet milijardi ljudi mogli bi da žive u sušnim predelima do kraja veka. Tri četvrtine kopnenih površina Zemlje su u proteklih tri decenije postale suvlje i te posledice nisu privremene, već permanentne
Kako to da je Finska vazda na vrhu liste najsrećnijih zemalja? Potraga za odgovorima uveliko traje
Ovo je godina Đakoma Pučinija i njegovih opera, jer vek je prošao od kako je umro komponujući Tosku. Od dvanaest opera koliko ih je napisao, sedam je nazvao po svojim junakinjama. Kritičari ih nazivaju – Pučinijeve heroine
Među najuočljivijim promenama kod stanovništva na okupiranim evropskim teritorijama tokom Drugog svetskog rata bio je uticaj koji je okupacija imala na rodne i generacijske odnose i strukturu društva. Bio je to svet bez odraslih muškaraca, čije su uloge preuzimale žene
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve