Društvene mreže potpuno su promenile svet u kome živimo – od načina komunikacije, širenja vesti, rušenja stigmi o određenim temama, olakšavanja kontakta i načina učenja, do brzog širenja informacija, ali i negativnih posledica poput izolacije, upoređivanja s drugima, pa do problema s mentalnim zdravljem.
Koliki je uticaj društvenih mreža, pokazalo se posebno poslednjih meseci u Srbiji otkako su počeli studentski protesti, pošto studenti kao glavne kanale komunikacije i širenja vesti koriste upravo društvene mreže.
Pored brojnih prednosti, društvene mreže donele novu zavisnost, osećaj stalnog poređenja s drugima i često, paradoksalno, osećaj izolacije usred hiper-povezanog sveta.
U digitalnom dobu, u kojem više od dve trećine mladih svakodnevno provodi sate na društvenim mrežama, granica između stvarnog i virtuelnog života postaje sve tanja. Digitalni svet nosi sa sobom brojne mogućnosti, ali i rizike koji sve više utiču na mentalno zdravlje, naročito kod adolescenata.
Korišćenje društvenih mreža oslobađa dopamin, „hemikalije koja izaziva dobar osećaj“ povezane sa prijatnim aktivnostima.
Kako društvene mreže utiču na mozak?
Društvene mreže nude trenutno zadovoljstvo – lajk, komentar, brzu dozu dopamina. Ta povratna sprega, koja izaziva osećaj nagrade, nije slučajna, izaziva potrebu da što više vremena provodimo u onlajn svetu. Naučnici upozoravaju da aplikacije stimulišu centre zadovoljstva u mozgu na sličan način kao igre na sreću.
Kod mladih, koji se još uvek razvijaju, prefrontalni korteks, deo mozga zadužen za samokontrolu, nije u potpunosti formiran, pa su posebno ranjivi na ove obrasce zavisničkog ponašanja. Posledice mogu biti anksioznost, depresija, poremećaj sna i smanjena koncentracija.
Kriza mentalnog zdravlja među mladima
Nekadašnji najviši zdravstveni zvaničnik SAD, dr Vivek Murti, upozorio je ranije da društvene mreže doprinose krizi mentalnog zdravlja kod mladih. „Vreme je da se uvede oznaka upozorenja, jer su društvene mreže povezane s ogromnim, štetnim posledicama po mentalno zdravlje adolescenata“, napisao je u Njuork tajmsu.
Istraživanje Krovne organizacije mladih Srbije pokazalo je da više od trećine ispitanika između 15 i 29 godina ima simptome anksioznosti, a polovina umerenu ili tešku depresiju. Psihološkinja Ana Mirković, koja je učestvovala u projektu, ističe da mladi često prvo negiraju problem, pa osećaj bespomoćnosti traje dugo pre nego što potraže pomoć.
FOMO i poređenje sa drugima
Jedan od ključnih rizika povezanih s intenzivnom upotrebom društvenih mreža je stalno poređenje sa idealizovanim prikazima drugih ljudi, što može dovesti do stvaranja negativnog osećaja o sebi, upozoravaju stručnjaci. Rezultat je osećaj niže vrednosti, nezadovoljstva sopstvenim životom i, u krajnjem slučaju, depresija ili anksioznost.
Fenomen poznat kao FOMO (fear of missing out – strah od propuštanja) dodatno pogoršava stanje: mladi osećaju pritisak da budu stalno uključeni, da ništa ne propuste, da ne „ispadnu iz toka“. Taj pritisak doprinosi osećaju socijalne izolacije, čak i kad su okruženi stotinama virtuelnih prijatelja.
Šta kaže Svetska zdravstvena organizacija (SZO)?
SZO upozorava na rast problematične upotrebe društvenih mreža kod adolescenata. Više od jednog od deset mladih (11 odsto) pokazuje znake zavisničkog ponašanja – teško kontrolišu vreme provedeno online i trpe negativne posledice. Devojčice su posebno pogođene (13 odsto naspram devet odsto dečaka).
Prema istom istraživanju, više od trećine mladih stalno je u kontaktu s prijateljima putem mreža, a najviše petnaestogodišnje devojčice (44 odsto). Takav obrazac ponašanja utiče na san, koncentraciju i akademski uspeh.
Dr Hans Anri P. Kluge, regionalni direktor SZO za Evropu, naglasio je da je digitalna pismenost ključna, ali da mnoge zemlje još uvek nemaju sistemsko obrazovanje o zdravoj upotrebi mreža. „Vidimo posledice ovog jaza, a biće još gore ako roditelji, nastavnici i vlasti ne prepoznaju osnovne uzroke i ne reaguju na vreme“, upozorio je Kluge.
„Jasno je da društveni mediji mogu imati i pozitivne i negativne posledice po zdravlje i blagostanje adolescenata“, rekao je dr Hans Anri P. Kluge, regionalni direktor SZO za Evropu.
Izobličena slika stvarnosti
Društvene mreže kreiraju iskrivljenu sliku o telu i izgledu. Filteri, alati za ulepšavanje i veštački sadržaji brišu granicu između stvarnog i idealnog. Ne izgledaju samo poznate ličnosti savršeno, već sada zahvaljujući društvenim mrežama svi mogu da izgledaju savršeno, navodi SZO.
Ovakva vizuelna kultura povećava rizik od poremećaja slike o telu i niskog samopouzdanja, naročito kod devojaka u pubertetu, što opet ima uticaj na mentalno zdravlje.
Pozitivne strane društvenih mreža
Uprkos svemu, mreže nisu samo izvor problema. One pružaju prostor za kreativnost, izražavanje, podršku i zajedništvo. Mladi putem mreža pronalaze slične interese, razvijaju profesionalne kontakte, uče, dele ideje i učestvuju u društvenim promenama.
Kroz zabavne i edukativne sadržaje, mnogi stiču osećaj pripadnosti i samopouzdanja. Pozitivne interakcije, poput lajka, komentara, podrške prijatelja mogu doprineti osećaju prihvaćenosti, ali i stvoriti rizik od zavisnosti od spoljne validacije.
Vremenom postaje teško odvojiti se od naše izgrađene ličnosti na mrežama i održavati realniju sliku sebe na mrežama, navodi KOMS u izveštaju.
Svake godine od 1992. se širom sveta 10. oktobra obeležava Svetski dan mentalnog zdravlja sa ciljem podizanja svesti o važnosti mentalnog zdravlja.
Ovog oktobra „Vreme“ slavi i časti – čak 35 odsto popusta za naš 35. rođendan! Važi za polugodišnje i godišnje pretplate. Pretplatite se sada!
