4500 p.n.e.
Najstariji pronađeni solarni sat u vidu lenjira-glavaša koristio se u Egiptu, pre oko 4500 godina.
4000 p.n.e.
Najstariji do danas sačuvani gnomoni, granitni bacači senki u sunčevim satovima, nalaze se u Londonu i u Central parku u Njujorku. Pre četiri milenijuma pokazivali su vreme ispred hrama u egipatskom gradu Heliopolisu.
800. godina
U srednjem veku dužina sati i dana nije bila apsolutna. Od svitanja do zalaska sunca uvek je proticalo dvanaest sati bez obzira na doba godine.
997. godina
Prvi mehanički sat je u X veku napravio opat Gerbert (947–1003). U nemačkoj hronici iz 997. godine, biskup Titmar kaže da je „Gerbert u Magdeburgu gradio satove i to veoma dobro jer je različitim spravama posmatrao zvezde, prema kojima se upravljaju pomorci na svojim putovanjima“.
1301. godina
Današnja vremenska skala postala je opšteprihvaćena u XIV veku. Merenje vremena prestalo da bude zavisno od sunčeve senke, a u širu upotrebu uvedeni su mehanički časovnici.
1336. godina
Najstariji satni mehanizam prilagođen ekvinocijalnom sistemu sagrađen je u Milanu 1336. godine. Pogon mehanizma obezbeđivali su tegovi. Ovakvi satovi obično su imali jednu kazaljku, a u blizini je po pravilu postavljan još jedan sunčev sat da bi se po njemu, ako zatreba, doterivalo vreme na mehaničkom časovniku.
1364. godina
Đovani de Dondi je u XIV veku izgradio prvi astronomski sat. Astronomarijum je sadržao večiti kalendar i prikazivao kretanje Sunca, Meseca i planeta.
1550. godina
Prvi proizvođač džepnih satova bio je nirnberški bravar Peter Henlajn (1480–1542), ali danas nijedan od njegovih satova nije sačuvan. Najstariji sačuvani džepni časovnici potiču iz 1550. i poznati su kao „nirnberška jaja“.
1775. godina
Godine 1775. u Ženevi je podignuta prva fabrika satova pod nazivom „Vašeron i Konstantin“, koja postoji i danas.
1656. godina
Prvi časovnik sa klatnom, koji je u XVII veku izmislio holandski fizičar Kristijan Hajgens, danas se čuva u Muzeju istorije nauke u holandskom gradu Lajdenu.
1890. godina
Prvi satovi koji se nose na zglobu pravljeni su krajem XIX veka. To su bile narukvice za dame koje su usput pokazivale i tačno vreme.
1949. godina
Najprecizniji časovnici su atomski, zbog čega se koriste za kalibraciju drugih pokazivača vremena. Prvi atomski časovnik konstruisan je 1949. godine u Nacionalnom birou za standarde SAD, ali on je bio mnogo manje precizan od postojećih kvarcnih časovnika.
1905. godina: Ajnštajnovo vreme
Kada je mladi službenik patentnog zavoda u Bernu Albert Ajnštajn (1878–1955) tokom 1905. godine objavio pet svojih, ne tako dugih radova, rodila se uz druge oblasti i takozvana Specijalna teorija relativnosti, koja će redefinisati pojam vremena i vezati ga za posmatrača u referentnom sistemu. Drevni koncept apsolutnog vremena na kom je počivala Njutnova fizika je postao prevaziđen.
1961. godina: 108 minuta
„Rodina slišat, rodina znajet“, izgovorio je 12. aprila 1961. slavni ruski kosmonaut Jurij Gagarin, prvi čovek koji je poleteo u svemir. Nakon leta od 108 minuta u svemirskom brodu Vostok 1, Gagarin se bezbedno prizemljio, i tako postao prvi čovek koji je preleteo sve 24-časovne zone. Povodom 50 godina Gagarinovog leta „Vreme “ priprema posebnu priču u narednim brojevima.
Kristijan Hajgens radi na izumu, časovniku s klatnom
