U Budimpešti je u nedelju 22. septembra završena 45. šahovska Olimpijada pobedom tima Indije i u muškoj i u ženskoj konkurenciji. Muškarci su zlatnu medalju osvojili impresivnom igrom, s dva poena prednosti ispred Amerike i prethodnog pobednika Uzbekistana, dok je ženska ekipa do poslednjeg kola vodila veliku bitku s Kazahstankama. Malo je nedostajalo da muški tim Srbije, ojačan dvojicom izvanrednih Rusa, senzacionalno osvoji srebrnu medalju, ali je i peto mesto, s istim brojem poena kao Amerika, Uzbekistan i četvrta Kina, zapravo izvanredan uspeh.
Neposredno po završetku turnira, američki velemajstor Vesli So, jedan od najjačih igrača na svetu, izjavio je da bi Amerika “s lakoćom osvojila zlatnu medalju samo da je u timu bio Hikaru Nakamura”, što je u redu, ali i da baba ima točkove ne bi išla pešice, pa je izjava američkog velemajstora po malo neprikladna, naročito ako se u obzir uzme upravo spektakularna igra Indijaca. Domaraj Gukeš, izazivač svetskog prvaka Dinga Lirena, ostvario je na prvoj tabli, skorom od devet poena iz deset partija (dva remija, dakle), najbolji rezultat na prvoj tabli od kako se igraju Olimpijade, a Aržun Erigaisi, četvrti igrač sveta i šahista s najvišim rejtingom u indijskoj ekipi, napravio je “masakr” na trećoj tabli s deset poena u 11 partija (postavljanje Erigaisija na nižu tablu bio je, dakle, strateški potez). Na četvrtoj tabli smenjivali se Vidit Gudžrati i Pentala Harikrišna (zvani Hari), koji su doneli neke mnogo važne poene, a jedini poraz Indijci su doživeli na drugoj tabli na kojoj je upravo Vesli So tukao Pragnananandu Ramušbabua (zvanog Prag). Jedini nerešeni meč Indijci su odigrali s Uzbekistanom, dok su sve ostale mečeve dobili.
Dakle, zlatna indijska medalja nije (preveliko) iznenađenje, naročito ako se u obzir uzme da je upravo Indija imala najviši prosečan rejting posle Amerikanaca, ali događaj u Budimpešti je, naprosto, lep, jer prve tri table indijskog tima imaju ukupno 58 godina, dakle, samo tri više od najstarijeg učesnika Olimpijade, ukrajinskog velemajstora Vasilija Ivančuka. Gukeš je, dakle, “pokidao”, a partija s Kinezom Vei Jiom, šestim igračem sveta (pre Olimpijade), čisto je remek-delo. Kada je bilo potrebno, igrao je Gukeš oštro – Rusa Vladimira Fedosejeva, prvu tablu slovenačkog tima, jednostavno je razorio, a ni drugi igrač sveta Amerikanac Fabijano Karuana nije bolje prošao – ali je više partija dobio strpljivom, pozicionom igrom. Na primer, prvu tablu Srbije, Rusa Aleksandra Predkea, tukao je u dugoj partiji u kojoj mu je, beskrajno strpljivo, oduzimao polje po polje i najzad ga ugušio. O igri Ardžuna Erigaisija ne treba trošiti reči jer taj momak pokazuje konstantnost s kojom se može nositi jedino konstantnost Magnusa Karlsena. Na novoj, oktobarskoj rejting listi, Gukeš i Erigaisi će se sasvim približiti granici od 2800 poena, koju je samo nekoliko šahista u istoriji uspelo da pređe i to na kratko. Opet, samo Karlsenu polazi za rukom da se godinama drži iznad 2800 poena.
Tim Srbije koji predvode dvojica Rusa, Aleksandar Predke i Aleksej Sarana, uz Aleksandra Inđića, Roberta Markuša i Velimira Ivića ostvarila je zaista dobar, čak izvanredan rezultat: Srbija je na petom mestu sa istim brojem poena kao i drugoplasirana Amerika, trećeplasirani Uzbekistan (prethodna zlatna medalja), četvrtoplasirana Kina, dok je šesto mesto, s istim brojem bodova, zauzela Jermenija, a Srbija je startovala kao šesnaestorangirana zemlja na svetu. Ispred nas su, dakle, četiri prvoplasirane ekipe na svetu. Malo je, ali zaista malo nedostalo da imamo makar jedan bod više. Naročito je bilo teško gledati Aleksandra Predkea koji je u meču osmog kola s Uzbekistanom, posle herojske borbe s Nodirbekom Abdusatorovom, zbog nedostatka vremena pogrešio u topovskoj remi završnici i izgubio partiju na samom kraju. Da smo taj meč odigrali nerešeno, imali bismo jedan bod više, verovatno bismo izbegli Mađarsku u 9. kolu, a onda je, naravno, pitanje šta bi bilo. Sarana na drugoj tabli nije izgubio nijednu partiju, dok je Predke na prvoj sigurno bio jedan od junaka turnira sa 6,5 poena iz 10 partija.
Kina je posebna priča, odnosno posebna priča je svetski prvak Ding Liren koji ne uspeva da se sabere od kako je osvojio titulu svetskog prvaka. Ni na ovom turniru nije uspeo da dobije nijednu partiju, a porazio ga je čudesni vijetnamski velemajstor Le Kuang Liem. Uz sjajnog Vei Jia na drugoj tabli, Kini su nedostajali upravo poeni svetskog prvaka, ali Dingu, naprosto, ne ide. Taj inače sjajni momak, na novinarsko pitanje ko je favorit u meču za svetskog prvaka koji će Ding igrati u novembru protiv Gukeša, tiho je odgovorio: “Gukeš, naravno, videli ste kako igra”.
Rusa nije bilo ovoga puta, što je uvek šteta, ali je malo veća šteta to što Putin radi u Ukrajini. Magnus Karlsen je u Budimpešti proglašen najboljim šahistom svih vremena. “Malo mi je neobično što primam ovu nagradu kao i dalje aktivni šahista”, rekao je Karlsen i dodao da je, po njegovom mišljenju, upravo Gari Kasparov najveći šahista svih vremena. A onda je, sebi nesvojstveno, dao političku izjavu jasno se suprotstavljajući svetskoj šahovskoj federaciji koja je došla na ideju da Rusiju, možda, vrati u igru.
Samo zbog toga što potpisnik ovih redova ne poznaje ženski šah izostao je izveštaj sa ženske Olimpijade. Drugi razlog ne postoji.