U eri instant-informacija i društvenih mreža, gde se čitaocu nudi brzo, kuso i besplatno, švajcarski časopis „Reportaže“ plovi protiv struje. Tekstovi su poduži, nema fotografija, a cena je visoka. Glavni urednik „Reportaža“ o tome govori za „Vreme“
Ovo je era ekonomije pažnje. Čovek i dalje ima samo 24 sata dnevno, a njegovu pažnju hoće televizije, portali, društvene mreže, podkasti, Jutjub, Netfliks. A sve to već nosimo u džepu, u telefonu.
Zla su to vremena za štampane medije za koje i dalje treba izvaditi pare na kiosku.
U poslednjih trideset godina, zbirni tiraž dnevnih novina u Sjedinjenim Državama pao je sa 60 na 25 miliona primeraka, a u Nemačkoj sa 25 na 10 miliona.
U Srbiji novine taj podatak kriju kao zmija noge, ali upućeni veruju da se prodaje još svega između 100 i 150 hiljada novina dnevno.
Ali, zla su to vremena i za publiku. „Tendencija je da se ide na brzo, površno, gratis, na nešto što vrišteći privlači publiku“, rekao je nedavno švajcarski novinar Danijel Puntas Bernet za naš njuzleter Međuvreme.
On je pre desetak godina rešio da zapliva protiv struje i osnovao časopis „Reportaže“. „Volim čitanje, volim da zaronim u dugi tekst. Takođe, primetio sam da žanr duge reportaže polako nestaje iz štampanih medija.“
Tekstovi na kojima se radi mesecima
„Reportaže“ su čudo zanata. Izlaze šest puta godišnje u vidu džepne knjige. Svaki broj ima pet-šest veoma dugih reportaža – kad bi bile odštampane u formatu „Vremena“, svaka bi zauzimala barem deset stranica.
Na svakom tekstu se radi mesecima. Recimo, sudbina mlade poljske pankerke koju su odveli „isterivaču đavola“. Kako zbog Nutele čitavi delovi Italije postaju podređeni lešniku. Priča porodične žene koja glumi u porno-filmovima, ali živi u maloj varoši, gde svako svakog olajava.
Tekstove ponekad prate ilustracije, ali nikad fotografije. „Ovo je moje lično mišljenje i ne treba ga uzeti kao nekakvu istinu – fotografija radi protiv imaginacije čitaoca. Ponekad, kad vidim fotografije sa potpisima, čini mi se da ne treba da čitam“, kaže Puntas Bernet.
Kako preživeti?
Časopis ima sreće da je na golemom nemačkom govornom području, mada ipak najviše prodaju u Švajcarskoj. Prema sopstvenim navodima, prodaju blizu 19.000 kopija, većina pretplatnicima stiže poštom.
„Živimo 80 odsto od pretplatnika koji su nam verni i 20 odsto od oglasa. Troškovi su visoki, i štampe i pošte, ali posebno za honorare i zaposlene. Računica je prilično knap i nema tu velikih dobiti“, kaže glavni urednik Puntas Bernet.
Honorari su, kaže, sasvim pristojni – ali daleko od toga da neki novinar može godinu dana da radi samo na jednoj priči i od toga živi.
Deo računice je što „Reportaže“ nisu jeftine – staju 22 franka ili 17,5 evra. Poređenja radi, nemački nedeljnici „Špigel“ i „Cajt“ koštaju nešto preko šest evra.
Tako švajcarski časopis živi za svoje čitaoce i od njih. I Puntas Bernetu je oduvek bilo jasno da tiraž neće biti masovan. Kako onda izbeći da takav medij ne deluje elitistički?
„Naša velika borba je da ne delujemo elitistički i akademski. To radimo pričama, izbegavajući jezik iz kule od slonovače, već dajemo da priča diktira jezik, da to svako može da razume. I uglavnom uspemo“, kaže on.
Veruje da je to jedan od recepata za opstanak novina. „Mislim da je put posebno za periodičnu štampu da beži od više istog, da bude jedinstvena, posebna, ili ispriča priču drukčije. Kad se tako stvari postave, raduje me što ima dovoljno čitalaca koji su spremni da plate za kvalitet.“
Na kasnoantičkom lokalitetu „Feliks Romulijana“ sinoć je počela 58. Gitarijada, ali prve večeri publika gotovo da nije došla. Snimci pokazuju svega nekoliko desetina posetilaca, dok su brojni bendovi prethodno otkazali nastupe u znak protesta
Ova ekipa voli da igra zajedno, i to je jasno u svakoj utakmici koju igraju. Estonija od prvog minuta nije imala mrvu šansi
“Jedna od mojih etiketa je ta da pišem o ljubavi. Ne bih da se branim, ali kad bih na ovom svetu videla samo ljubavne priče, to bi značilo da je moj pogled uzak, a život veoma romantičan. Ali nijedno od ta dva nije sasvim tačno”
Srbija je među prvima u Evropi, još pre dvesta godina, živela po građanskim zakonima. Danas se njihove vrednosti ignorišu, institucije koje ih sprovode se guše, a pristalice takvog poretka se proganjaju
Duh koji je pušten iz boce na Zagrebačkom hipodromu početkom jula, preleteo je splitski “Poljud” i sleteo u Sinj gde je bio drugi veliki Tompsonov koncert, a stigao je, istina nešto oslabljen, i do rovinjske rive
Vučićev predizborni plan: uterati strahu u kosti policijskim brutalnošću, rasturiti N1 i Novu S, odglumiti za strance spremnost za dijalog, demagoški stvoriti privid bogatijeg života... No, izuzev stvaranja afera, ništa mu ne ide od ruke
Festivalska godina u Srbiji protiče ili bez festivala, ili sa festivalima bez publike koje su naprednjaci napravili u inat umetnicima i narodu
Uz Aleksandra Vučića su većinski jedino penzioneri i oni koji imaju najviše osmoletku. Drugim rečima – sirotinja koju je najviše ojadio i u koju se opet uzda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
