Kad je u Beogradu 12. februara obeleženo dve stotine godina rođenja Čarlsa Roberta Darvina (1809–1882), brojni posetioci su, uz zanimljiva predavanja, mogli da probaju i tortu u obliku jedrenjaka Bigl. Tako se slavni brod, kojim je engleski prirodnjak pet godina plovio oko sveta, u Beogradu ukotvio nakratko, dok ga posetioci nisu pojeli. Međutim, dvostruki jubilej – 200 godina od rođenja Čarlsa Darvina i 150 od prvog izdanja njegove slavne knjige Poreklo vrsta – evolucionisti u Srbiji će obeležavati cele godine.
Darvinov rođendan organizovan je u prostorijama koje je ustupila Srpska akademija nauka i umetnosti, ali su ga, kao i sve druge planirane događaje, pokrenuli profesori Biološkog fakulteta, pre svega Biljana Stojković, docent na Katedri za genetiku i evoluciju zajedno sa našim najpoznatijim evolucionistom, profesorom Nikolom Tucićem i profesorkom Draganom Cvetković sa iste katedre. Njihova namera je da široj populaciji pojasne Darvinovu teoriju koja, kako smatraju, pod sve većim pritiskom kreacionističkih zabluda postaje ugrožena vrsta.
STEPEN MISTICIZMA: Jedan od osnovnih problema je nerazumevanje same teorije, koja se u javnosti najčešće pogrešno doživljava kao hipoteza ili se ne razume da se ona u jako dugim periodima vremena odnosi na promene unutar populacija, a ne pojedinačnih jedinki.
„Evolucija nema veze sa intuicijom. Ljudi tokom svog života nemaju neposredno iskustvo sa tim da se u prirodi nešto menja“, objašnjava za „Vreme“ Biljana Stojković, dodajući da je takvo intuitivno shvatanje po kome su žive vrste nepromenljive i zadate poteklo još od Aristotela i provlačilo se kroz biološke nauke sve do Darvina.
Takve predstave postoje i danas, čak među studentima biologije. Kako bi se sagledalo pravo stanje, u saradnji sa nastavnicima Filozofskog fakulteta, evolucionisti su pripremili istraživanje u kome će se ispitati stavovi o nauci i njeno razumevanje među građanima Srbije svih uzrasta i stepeni obrazovanja – ova anketa će pokušati da proceni koliki je „stepen misticizma prisutan u pogledu na svet našeg stanovništva“.
„Popularizacija nauke, ugrožene rastućim klerikalnim uticajima, predstavlja neophodan uslov za stimulisanje sekularnih vrednosti“, kaže Stojkovićeva, dodajući da „Darvinov značaj daleko prevazilazi okvire prirodnih nauka“.
U međuvremenu, evolucionisti su pripremili čitav niz konferencija i predavanja, u Beogradu, Kragujevcu, Zrenjaninu, Novom Sadu i Nišu. Planirano je da se u aktivnosti uključe i muzeji, a priprema više akcija u saradnji sa studentima koje će, od maja meseca, evoluciju izvesti na ulice.
VREMEPLOV: Jedna od najzanimljivijih je ulična postavka „Vremeplov“ čiji će eksponati biti raspoređeni na rastojanjima čija skala odgovara istoriji razvića života – posetioci će tako moći da se prošetaju i dok nailaze na eksponate osete protok vremena od nastanka planete Zemlje, pored doba dinosaurusa, sve do pojave primata i čoveka, na kraju.
Za septembar je najavljen projekat „Galapagos“, u okviru koga će na Velikom ratnom ostrvu četiri dana biti postavljena izložba za sve uzraste o slavnom arhipelagu, a tom prilikom će biti organizovana plovidba brodom sa natpisom „Bigl“, kao i brojne radionice na kojima će se predavati o tome šta je sve Darvin video i radio na ovim pacifičkim ostrvima.
Šta nas još očekuje u Darvinovoj godini? U oktobru počinje velika konferencija „Evolucija i budućnost“ koju organizuje društvo „Odgovornost za budućnost“ kao članica međunarodne organizacije INES. Tim povodom će u Beograd doći neverovatna družina od 25 izuzetno uglednih filozofa, biologa i drugih naučnika, među kojima su legendarni američki filozof John Searle, britanski bioetičar John Harris, špansko-američki filozof i biolog Francisco J. Ayala, nemački filozof Otfried Hoeffe, teoretičar svesti Stuart Hameroff, britanska biohemičarka Mae Wan Ho, izraelska genetičarka Eva Jablonka i drugi. U novembru je planirana i jedna konferencija posvećena 150 godina objavljivanja Porekla vrsta.
Sve te akcije će pratiti živa izdavačka delatnost. Zajedno sa profesorom Nikolom Tucićem, Stojkovićeva je pripremila knjigu Darvinijana koja je, kao zgodan priručnik, ilustrovan Koraksovim karikaturama, namenjena profesorima biologije i drugima koje evolucija zanima.
Više srpskih izdavača je najavilo izdanja i prevode poznatih knjiga o evoluciji, a jedan od najzanimljivijih poduhvata je prevod sa kritičkim komentarima prvog izdanja Porekla vrsta, koji Biljana Stojković priprema za našeg poznatog izdavača naučnopopularne literature, kuću Heliks.
