Gradonačelnica u Seni, surferi na Tahitiju…

Fotografija gradonačelnice Pariza An Idalgo kako odevena u ronilačko odelo i sa plivačkim naočarama na glavi pliva u Seni devet dana pred početak Letnjih olimpijskih igara obišla je svet i verovatno će ostati zabeležena kao jedna od onih ikoničnih scena po kojima se pamti neki događaj.

Gospođa Idalgo je zaronila u reku u blizini gradske kuće, svoje kancelarije i katedrale Notr Dam, a pridružili su joj se predsednik komiteta Olimpijskih igara Toni Estangena i prefekt Il-d-Fransa Mark Gijom.

“Ovo je sreća. O ovome smo sanjali godinama, radili smo veoma, veoma naporno, voda je veoma dobra, malo hladna, ali ne previše”, rekla je ona i dodala da je reka dovoljno čista da bude domaćin takmičenja u otvorenom plivanju tokom Olimpijskih igara 2024. i ceremonije otvaranja, preneo je “Parizijen”. Gradonačelnica kaže da su Olimpijske igre bile motor i akcelerator, ali i da Francuzi moraju da “prilagode svoje gradove klimi i pronađu reku”.

Njen potez deo je težnji da se pokaže kako je čistoća Sene poboljšana uoči Letnjih igara koje će početi 26. jula, raskošnom ceremonijom na otvorenom koja uključuje paradu sportista na čamcima na Seni. Od 2015. organizatori su uložili velika sredstva – čak 1,5 milijardi dolara – da pripreme Senu za Olimpijske igre i da osiguraju Parižanima i gostima grada čistiju reku u godinama nakon igara. Izgradnja ogromnog podzemnog bazena za skladištenje vode u centru Pariza, renoviranje kanalizacione infrastrukture i nadogradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda bili su najznačajniji delovi tog projekta.

SENA JE ČISTA

Uprkos tome što su političari stalno obećavali da će očistiti reku, kupanje u Seni je zabranjeno više od jednog veka. Žak Širak, bivši predsednik Francuske, dao je slično obećanje 1988. godine kada je bio gradonačelnik Pariza, ali ono nikada nije ostvareno. Širak, koji je u to vreme vodio kampanju za treći mandat, obećao je te godine da će očistiti reku u okviru svog programa “Čista Sena”. Budući predsednik Republike je tada računao na period od pet godina da očisti reku i ne pomislivši da će zapravo biti potrebno 36 godina da se to sprovede. An Idalgo je krenula stopama francuske ministarke sporta Amelije Udea-Kastere, koja je nekoliko dana pre nje plivala u ovoj reci u ronilačkom odelu. Sena će, naime, biti domaćin nekoliko događaja u plivanju u otvorenim vodama tokom Igara, uključujući maratonsko plivanje na Olimpijskim igrama i plivačke etape olimpijskog i paraolimpijskog triatlona.

Dok budete čitali ovaj tekst, ja ću već biti u Parizu, a u izveštaju o otvaranju Letnjih olimpijskih igara u narednom broju “Vremena” imaćete prilike da pročitate i kakvo je moje iskustvo plivanje u Seni pošto nameravam da sledim primer gradonačelnice Idalgo. Gde sam sve širom sveta plivao, vode Sene sigurno neće biti najveći izazov.

Kao medijski partner Olimpijskog komiteta Srbije, bio sam u Pekingu 2008, Londonu 2021. i Riju 2016. Igre u Tokiju, koje su zbog pandemije održane godinu dana kasnije od predviđenog termina – 2021, preskočio sam kao i većina ostalih potencijalnih posetilaca.

Foto: Ap photo

ZAŠTO PARIZ

Letnje olimpijske igre 2024. (Jeux olympiques d’été de 2024) čije je zvanično ime “Igre XXXIII Olimpijade” (Jeux de la XXXIIIe Olympiade) održaće se od 26. jula do 11. avgusta 2024. godine u Parizu i još nekim gradova Francuske. Nakon što je prethodno bio domaćin 1900. i 1924, Pariz će uz London (1908, 1948. i 2012) postati drugi grad koji je tri puta biti domaćin Letnjih olimpijskih igara. Olimpijske igre 2024. takođe obeležavaju stogodišnjicu olimpijskih igara iz 1924. Francuska će biti domaćin igara po šesti put, računajući i letnje i zimske olimpijske igre. Osim u Parizu i njegovim predgrađima, određena sportska takmičenja biće održana i na drugim mestima širom Francuske i njenih prekomorskih teritorija. Takmičenja u rukometu i košarci održaće se u Lilu, jedrenje u Marselju, surfovanje na Tahitiju u Francuskoj Polineziji, dok će se fudbalski turnir igrati širom Francuske.

foto: ap photo

Za Letnje olimpijske igre 2024. šest gradova su bili u igri: Pariz, Hamburg, Boston, Budimpešta, Rim i Los Anđeles. Boston je 27. jula 2015. odlučio da povuče kandidaturu za domaćina Igara. Hamburg je povukao svoju ponudu 29. novembra 2015. nakon održavanja referenduma, a Rim se povukao 21. septembra 2016. navodeći kao razlog finansijske probleme. Budimpešta se povukla 22. februara 2017. nakon što je 260.000 ljudi potpisalo peticiju protiv kandidature. Na 131. zasedanju MOK-a u Limi, 13. septembra 2017. odlučeno je da domaćin Letnjih olimpijskih igara 2024. bude Pariz, a Letnjih olimpijskih igara 2028. Los Anđeles.

Tokom Letnjih olimpijskih igara u Parizu održaće se 329 događaja u 32 sporta, uključujući 28 “osnovnih” olimpijskih sportova koji su bili na programu 2016. i 2020. i četiri neobavezna sporta koje je predložio Organizacioni komitet Pariza. Brejkdens će debitovati na Olimpijskim igrama, dok će se skejtbord, sportsko penjanje i surfovanje vratiti u program Igara.

Nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022, MOK je suspendovao Olimpijske komitete Rusije i Belorusije zbog kršenja olimpijskog primirja. Ruski i beloruski sportisti će se umesto toga takmičiti kao “pojedinačni neutralni sportisti” (AIN), bez nacionalne identifikacije. Kao pojedinačni sportisti, oni se neće smatrati delegacijom tokom ceremonije otvaranja ili u tabeli medalja.

foto: ap photo

NARODNA OLIMPIJADA

Naravno, ovo nije prvi put da je politika umešala prste u Olimpijske igre savremenog doba. Meni omiljena priča je ona o “Narodnoj Olimpijadi” – The People’s Olympiad 1936. u Barseloni, na kojoj je trebalo da učestvuju zemlje i sportisti koji su želeli da bojkotuju “Hitlerovu Olimpijadu” u Berlinu. Ovaj događaj je bio prvi pokušaj bojkota u istoriji modenih Olimpijskih igara.

MOK je na sednici 1931. u Barseloni doneo odluku da Berlin, prosperitetna i liberalna prestonica Vajmarske republike, bude domaćin Olimpijskih igara 1936. Tada je Berlin pobedio Barselonu koja je takođe bila kandidat – većinom glasova 43 prema 16. Kasniji razvoj događaja doveo je do toga da u Nemačkoj u međuvremenu na vlast dođu nacisti Adolfa Hitlera, a da Španija postane republika. Nova republikanska Vlada Španije, podržana regionalnom Vladom Katalonije, donela je odluku da organizuje “Narodnu Olimpijadu”. Ideja je bila da se za Olimpijsko selo iskoriste hoteli sagrađeni za Međunarodnu izložbu u Barseloni 1929. U planu je bilo da se igre održe između 19. i 26. jula 1936. i završe se šest dana uoči Olimpijade u Berlinu.

foto: tanjug

Za Narodnu Olimpijadu prijavilo se 6.000 sportista iz 49 zemalja – iz SAD, Velike Britanije, Holandije, Belgije, Čehoslovačke, Danske, Norveške, Švedske, Francuskog Alžira. Postojali su i timovi Nemačke i Italije sastavljeni od sportista emigranata koji su se protivili represivnim režimima u Berlinu i Rimu. Iako je Staljinov SSSR imao svoju verziju Olimpijade nazvanu “Spartakijada” i organizovanu od strane Red Sport International, pristali su da učestvuju i u Barseloni. Međutim, dan pred zakazani početak Narodne Olimpijade u Barseloni počeo je Španski građanski rat i ona nikada nije održana. Mnogi sportisti koji su pristigli u Barselonu ostali su u Španiji da se bore na strani Republikanaca a protiv Franka.

Tokom novije istorije bilo je potpunih bojkota u šest navrata, a sve su bile letnje olimpijske igre. Prvi bojkot dogodio se na Letnjim olimpijskim igrama 1956. u Melburnu. Tada su zbog Suecke krize i Izraelskog napada na Egipat Igre bojkotovali Egipat, Irak, Liban, Holandija, Kambodža, Španija, Švajcarska i Kina. Igre 1964. u Tokiju bojkotovale su Severna Koreja, Indonezija i Kina.

Rodeziji je onemogućen ulazak kada je MOK povukao njen poziv na LOI 1972. nakon protesta drugih afričkih zemalja. Južna Afrika nije bila pozvana na igre 1964, a poziv da učestvuje 1968. godine je povučen kada su brojni timovi zapretili da će se povući. Južnoj Africi zbog politike aparthejda nije bilo dozvoljeno da se vrati na Olimpijske igre sve do Letnjih olimpijskih igara 1992.

Montreal 1976. bojkotovalo je 28 država, u najvećoj meri iz Afrike, jer je bilo dozvoljeno učešće Novom Zelandu čija je ragbi reprezentcija nastavila da igra utakmice sa Južnom Afrikom. Letnje olimpijske igre u Moskvi 1980. bojkotovao je rekordni broj od čak 64 zemlje – od SAD, Kanade i Zapadne Nemačke do Kine. Zvanični razlog bila je Sovjetska invazija na Avganistan.

Četiri godine kasnije sovjetsko rukovodstvo uzvratilo je istom merom pa je Igre u Los Anđelosu 1984. bojkotovalo 14 komunističkih zemalja članica Varšavskog pakta, kao i njihovih saveznika širom sveta – od Kube preko Libije i Etiopije do Vijetnama i Laosa. Jedini izuzetak bile su SFRJ i Čaušeskuova Rumunija. Na Olimpijskim igrama koje su sledile bilo je politizacija i “diplomatskih bojkota”, ali nikada tako masovnih kao što je to bio slučaj u vreme Hladnog rata. Izostanak Rusije iz Pariza 2024. biće prvi put posle 40 godina da jedna tako velika država i stalna članica Saveta bezbednosti UN bude isključena iz Letnjih olimpijskih igara, što dovoljno govori o tome gde se svet nalazi 35 godina nakon pada Berlinskog zida.

foto: tanjug

SRBIJA PRVA U SVETU

Atlete Srbije, Hrvatske, Slovenije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Kosova, Bugarske, Albanije, Grčke i drugih zemalja iz regiona nadmetaće se u 32 različita sporta. Jedan od sportova koji uvek izaziva najviše pažnje na Olimpijskim igrama je košarka, posebno muški turnir na kojem će balkanske zemlje predstavljati Srbija i Grčka.

Srbija je u grupi sa selekcijama SAD, Južnog Sudana i Portorika. Grčki košarkaši su na putu do prvog učešća na Olimpijskim igrama posle 16 godina pobedili i selekcije Slovenije i Hrvatske. Tim Grčke je u vrlo teškoj grupi sa Kanadom, Australijom i Španijom. Jedno od najvećih iznenađenja predolimpijskih kvalifikacionih košarkaških turnira je eliminacija Litvanije, koja je bila jedan od domaćina doigravanja.
Od zemalja bivše Jugoslavije, najbrojniji tim ima Srbija – 112 srpskih reprezentativaca u različitim sportovima obezbedilo je put u Pariz ostvarivši olimpijsku kvotu. Uoči Igara, predsednik Srbije Aleksandar Vučić organizovao je prijem za sve srpske olimpijce, uručivši odbojkašici Maji Ognjenović i vaterpolisti Dušanu Mandiću državnu zastavu koju će nositi na ceremoniji otvaranja Olimpijskih igara. “Nadamo se žetvi medalja, ali iako ih ne bude, mi ćemo vas voleti i dalje”, rekao je tom prilikom Vučić.

Za svaku osvojenu zlatnu medalju na Olimpijskim igrama država će isplatiti 200.000 evra, podsetio je on i dodao da je “mali broj zemalja na svetu odlučio da isplaćuje tako velike nagrade”. Prema do sada raspoloživim podacima, Srbija je po toj odluci na prvom mestu na svetu (!), daleko i ispred nekih mnogo razvijenijih zemalja i tačno pet puta više od Hrvatske, koja je uoči Olimpijskih i Paraolimpijskih igara u Parizu povećala nagradu sa dosadašnjih 27.650 evra na 41.000 evra.

Srbiju će u Parizu predstavljati sledeći olimpijci: Zorana Arunović (streljaštvo), Damir Mikec (streljaštvo), Natalia Šadrina (boks), Vakid Abasov (boks), Ivana Španović (atletika), Milica Gardašević (atletika), Andrej Barna (plivanje), Milica Novaković, Marija Dostanić, Anastazija Bajuk, Dunja Stanojev (kajakaški četverac), Marko Novaković, Marko Dragosavljević, Vladimir Torubarov, Anđelo Džombeta (kajakaški četverac), muška košarkaška reprezentacija, Angelina Topić (atletika), Jovana Arsić (veslanje), Stevan Andrija Mićić (rvanje), Ali Arslan (rvanje), ženska odbojkaška reprezentacija, Mate Nemeš (rvanje), muška 3 na 3 reprezentacija, Jelena Erić (biciklizam), Ognjen Ilić (biciklizam), Aleksandra Perišić (tekvondo), muška vaterpolo reprezentacija, Velimir Stjepanović, Andrej Barna, Nikola Aćin, Justin Cvetkov (plivačka štafeta), ženska košarkaška reprezentacija, Sara Ćirković (boks), Aleksandar Komarov (rvanje), Lazar Kovačević (streljaštvo), Georgi Tibilov (rvanje), Martin Mačković, Nikolaj Pimenov (veslački dubl skul), Nemanja Majdov (džudo), Milica Nikolić (džudo), Marica Perišić (džudo), Aleksandar Kukolj (džudo), Milica Žabić (džudo), Strahinja Bunčić (džudo), Adriana Vilagoš (atletika), Lev Korneev (tekvondo), Stefan Takov (tekvondo), Novak Đoković (tenis), Dušan Lajović (tenis), Izabela Lupulesku (stoni tenis), muška odbojkaška reprezentacija, Anja Crevar (plivanje), Armin Sinančević (atletika) i Elzan Bibić (atletika).

I letimičan pogled na ovih 112 imena govori o multietničnosti srpskog olimpijskog tima, koji čini veliki broj sportista iz Vojvodine i Sandžaka kao i nekoliko stranaca koji su uzeli srpsko državljanstvo.