Grad budućnosti na obali Garone

Brzi TGV voz iz Pariza za nešto više od dva sata prešao je tačno 500 kilometara i dovezao nas u Bordo, na stanicu Saint-Jean. Metalni vijadukt preko kojeg vozovi prelaze reku Garona, napravljen 1860, delo je, pogađate – Gistava Ajfela. Pred kraj veka izgrađena je sadašnja raskošna stanična zgrada sa impresivnom metalnom nadstrešnicom iznad perona koja pokriva čak 17.000 m2 što je čini najvećom u Evropi. Takođe, delo Gistava Ajfela.

Program Francuskog instituta u kojem sam učestvovao predvideo je i obilazak kulturnih znamenitosti Bordoa, lučkog grada koji neki smatraju i svetskom prestonicom vina.

Dok šetamo ulicama u centru grada, primećujem da gotovo uopšte nema novih zgrada, sve je 17, 18. i 19. vek. Jedva da ima i secesicije i ar dekoa, uglavnom je reč o vilama na periferiji. Imali su sreće da izbegnu razaranja u Drugom svetskom ratu, dok drugi razlog nije u domenu sreće nego promišljene francuske politike očuvanja kulturnog nasleđa. Staro se popravlja, obnavlja, prilagođava i nalazi mu se nova namena – ne ruši se.

Primer takvog pronalaženja nove namene je zgrada Muzeja savremene umetnosti. Reč je o glomaznom objektu nekadašnjih magacina kolonijalne robe koji je 1973. pretvoren u muzej. Tu gde su se nekada skladištili džakovi šećera, kafe i kakaa, bale pamuka i burad sa uljem, danas su vredni radovi savremenih umetnika.

Magacin je sagrađen 1824. u zlatno doba kolonijalne ekspanzije, kada je roba u Bordo pristizala iz brojnih francuskih prekomorskih poseda od Martinika na Karibima preko Madagaskara i Mauricijusa u Indijskom okeanu do Tahitija u Pacifiku. Enterijer više liči na nekakvu romansku baziliku nego na magacin.

Sledeći primer je Urbani eko-sistem “Darwin” koji se nalazi u nekadašnjim vojnim barakama Niel sagrađenim 1874. na obali reke Garone. Nakon zatvaranje kasarne, barake su 2011. pretvorene u “Darwin ecosystem” koji njegovi tvorci zovu Grad budućnosti. To je jedinstveni sociološki eksperiment koji na jednom mestu okuplja najrazličitije sadržaje. Tu su svoje mesto našli skejtborderi, street art umetnici, proizvođači i konzumenti organske hrane, zanatskog piva i organskog vina, fanovi elektronske muzike, ali i migranti kojima se tu nudi smeštaj i besplatna medicinska nega. Njegov osnivač Philippe Barre godinama je radio u marketinškoj industriji, a na kraju karijere je rešio da ostavi trag koji ima dublji smisao.

Za ovakve ambiciozne projekte, pored lične inicijative entuzijasta uvek je potrebna i vizija i podrška političkih čelnika pa je tako i ”Darwin” nastao uz pomoć jednog takvog – tadašnjeg gradonačelnika Bordoa Alena Žipea.

Barre je prvo kupio 10.000 m2 vojnih baraka i kasnije zakupio još toliko. Alen Žipe bio predsednik Vlade Francuske i gradonačelnik Bordoa 21 godinu, i sa obe pozicije podržavao je projekat “Darwin”.

“Darwin” svojim posetiocima nudi i koncerte, izložbe, predstave i sportska takmičenja. Sezona kulturnih programa počinje u proleće sa “Happy Hour” after–work iventom na kojem se besplatno toči pivo i pušta muzika, a završava božićnim marketom u decembru na kojem izlažu brojni lokalni proizvođači i umetnici. Jedan od značajnijih je i “Climax Festival”, koji proteklih pet godina svakog septembra predstavlja mešavinu kulture, koncerata, konferencija, umetnosti i urbanih sportskih aktivnosti. Mala trivija je i da Indoor skejtpark ima Više od 300 članova koji plaćaju godišnju članarinu od svega 40 evra, što je desetostruko manje od cena u sličnim prostorima u Berlinu ili Amsterdamu.

Na kraju posete obišli smo co–working prostor u kojem rade brojni startapi i samostalni preduzetnici, kao i malu vinariju koja se nalazi u jednoj od baraka. Dok smo degustirali vina, gospođa koja nam je bila vodič kroz “Darwin” ispričala je da i pored velikog broja lokalaca, turista i migranata koji se svakodnevno sreću u ovom prostoru, za sve ove godine nisu imali nijedan jedini incident.

Na programu drugog dana bile su vinarije. Château Malartic-Lagravière nalazi se u predgrađu Bordoa. Pierre de Malartic kupio je posed Lagravière 1803. Od 1997. vlasnik poseda je porodica Bonnie, koja godišnje proizvede 16.000 sanduka crvenog i 2.500 sanduka belog vina. Obilazak počinjemo prema pravilima ovakvih tura – u vinogradu, gde nam vlasnici objašnjavaju način uzgoja vinove loze i pokazuju vinogradarske konje koje proteklih godina koriste u održavanju čokota kako bi maksimalno smanjili svoj “karbonski otisak”.

foto: r. čoban

Logičan nastavak ture bio je odlazak u ”Cité du Vin”, jedan od najvećih tematskih muzeja posvećenih vinu na svetu. Otvoren je 2017. a u 2022. kroz njega je prošlo čak dva miliona posetilaca. Njegova izgradnja koštala je 81,1 milion evra. Muzej se ne bavi samo vinima iz regije Bordo nego istorijatom vina u celom svetu. Brojne mape, fotografije, video-instalacije i artefakti, zaključno sa degustacijom na poslednjem spratu – čini ga jedinstvenim mestom.

Za kraj – priča o još jednom prostoru u Bordou koji je promenio prvobitnu namenu. BETASOM (akronim na italijanskom od – Bordeaux Sommergibile) je bivša baza za italijanske i nemačke podmornice koje su učestvovale u Bici za Atlantik između 1940. i 1943. To je masivna betonska konstrukcija površine 42.000 m2 od koje je više od trećine tog prostora otvoreno za posetioce različitih umetničkih dešavanja – izložbi, koncerata i performansa.

Verujem da bi nekim budućim čelnicima naših gradova, prepunih zapuštenih i neiskorištenih prostora – kasarni, fabrika i magacina, trebalo organizovati posetu Bordou. Naravno, uz obavezu da osim uživanja u francuskim specijalitetima i vinima – nešto od ovoga što je nama Francuski institut pokazao – obiđu i ta iskustva primene u našoj zemlji.