Globalna Sendi

„Prvo jedite kvarljive namirnice: načete obroke, meso, piletinu, hranu sa mlekom i mlečnim prerađevinama, kajmak i meki sir“, na Tviteru objašnjava Endrju Kuomo, guverner američke savezne države Njujork, dan nakon udara uragana u istočnu obalu SAD, kad je postalo jasno da će mnogi Njujorčani danima čekati na struju i da im život dugo neće biti normalizovan.

Prilikom udara uragana „Sendi“ u ponedeljak uveče, kao i u njegovom sve sporijem hodu preko kontinentalnog dela država Nju Džersi i Pensilvanije, na celoj istočnoj obali Amerike poginulo je više od 30 osoba. Međutim, čak više od pedeset miliona ljudi je osetilo ozbiljne posledice ove nepogode.

Kako je saopštilo američko ministarstvo energetike (DOE), skoro osam miliona ljudi trenutno je bez struje, pošto su u brojnim priobalnim gradovima, uključujući i Njujork, zbog uraganom izazvanim poplavama uništeni brojni transformatori i distributivna mreža.

Snabdeveni namirnicama koje su prethodnih dana besomučno kupovali – u bukvalno kilometarskim redovima pred prodavnicama – Njujorčani iz svojih kuća prate šta se događa sa nepogodom koju američki mediji nazivaju superoluja. I pritom, prvi put nakon dugo vremena – ne rade ništa.

„Od osam i po miliona ljudi u Njujorku, recimo da bar šest miliona ima isti problem – uf, a kako da prekratim vreme?“, kaže vozač njujorškog taksija Peter Franklin, ukazujući na okolnost da se Njujork, najživlji grad na svetu, ekonomska i kulturna prestonica Amerike, pretvorio u grad pod opsadom.

Niz opusteli Menhetn, od Pete avenije do Tajms skvera, koji se tako pust može videti samo u filmovima naučne fantastike, dan nakon prolaska oluje, praznim avenijama jure samo policijska, vatrogasna i kola spasilačkih ekipa. No, duh ovog grada ipak nije sasvim utihnuo – grupe entuzijasta izašle su na ulicu i igraju na kiši.

„Nemamo ideju kada ćemo moći da odemo u NYC“, kaže električar iz Nju Džersija, Morgan Groarke, koji je kao i milioni takozvanih komjutera, ljudi koji putuju u centar grada, ostao zarobljen u svom predgrađu, otkako je javni prevoz zaustavljen. „Ali, pošto sam električar, imao sam nekoliko poziva iz komšiluka, uglavnom da pomognem oko postavljanja agregata“, dodaje Groarke. Zbog oštećenja, vlasti Nju Džersija najavljuju da će železničke veze sa Njujorkom biti u prekidu celih deset dana.

DAN POSLE: Sa uraganom, more je pleplavilo, plaveći čitave oblasti oko grada, pa i centralne delove Njujorka. Talas poplave dostigao je i u samom gradu visinu od čak četiri metra. Kako saopštava američka nacionalna meteorološka služba, na centralnom Menhetnu je zabeležena visina vodene stihije od 4,2 metra, što se smatra rekordom. Prethodni rekord se dogodio 1960. tokom nailaska uragana „Dona“, kada je u Njujorku izmerena poplava visine od tri metra.

Njujorški oblakoderi su odoleli udarima vetra od preko 130 kilometara na sat, ali je vetar ipak na mnogim zgradama naneo brojna oštećenja. Slika višespratnice sa koje je tokom oluje pala fasada otkrivajući unutrašnjost stanova obišla je svet. Međutim, simbol događaja koji se na momente pretvarao u nacionalnu dramu ostaće najverovatnije jedan kran na oblakoderu u centru Njujorka. Kran se pod udarima sve snažnijeg vetra otkačio od zgrade i pošto je pretila opasnost da se obruši na zemlju, policija je zatvorila okolne ulice, a svetske mreže su uživo prenosile šta se sa kranom događa. Spasilačke ekipe su na kraju uspele da ga ponovo zakače i otklone opasnost. Međutim, oporavak ne ide ni lako ni brzo.

Stanje u gradu nije bilo dobro ni nakon što je „Sendi“ napustio teritoriju grada, što je u utorak uveče potvrdio i gradonačelnik Majkl Blumberg, navodeći da su zbog posledica superoluje pojedini delovi i dalje vrlo opasni. Donji Menhetn je poplavljen, mnoge ulice su ispunjene vodom, kao i čitav niz podzemnih saobraćajnih tunela. Najveća šteta je na podzemnoj infrastrukturi. Njujorški metro je ispunjen vodom sa, kako saopštavaju nadležni, najvećom pretrpljenom štetom u 108 godina kako postoji i prevozi putnike.

Njujorčani na internetu, ali i pojedine televizijske kuće, izveštavaju o čitavoj seriji trafo stanica koje su napunjene vodom eksplodirale u danu nakon oluje. Oko pedeset kuća u Kvinsu je izgorelo u požarima do kojih je došlo tokom prolaska „Sendi“. Nakon nestanka struje, evakuisani su pojedini pacijenti iz više njujorških bolnica. Iz Univerzitetske bolnice Tisch u večeri oluje je evakuisano 200 pacijenata, pošto se pokvario bolnički agregat.

„Očigledno je ogromna šteta i ona ne može da se popravi preko noći“, rekao je Blumberg i dodao da će njegova administracija „prevrnuti nebo i zemlju“ da u što kraćem roku osposobi pre svega saobraćajnu infrastrukturu i strujnu mrežu.

OBALSKA NEPOGODA: U međuvremenu, američki predsednik Barak Obama je uragan „Sendi“ proglasio za major disaster, što bi u našem sistemu najviše ličilo na elementarnu nepogodu koju je vlada proglasila vanrednim stanjem. Savezne vlasti su uputile raznovrsnu podršku svim državama pogođenim uraganom.

Međutim, mali gradovi u okolini Njujorka – ali i širom obale Atlantika – pretrpeli su velike gubitke. U gradiću Brizi Point, u državi Njujork, uništene su brojne kuće od stabala, koje su gorele u požaru koji se potom dogodio. „Evakuacija je prilično kasnila i bila je loše organizovana, sa puno ljudi koji nisu znali kuda da idu“, kaže žena čiju su devedeset godina staru majku, obolelu od alchajmera, evakuisali na Menhetn.

Izveštaji govore o požarima, uništenim kućama i srušenoj infrastrukturi. Na ulici u Stejten Ajlendu, takođe u državi Njujork, leži prekookeanski tanker koji je olujno more nasukalo na kopno.

Brodovi koje je uragan presreo na otvorenom moru nisu se dobro proveli, no najveću pažnju je izazvala sudbina replike kultnog jedrenjaka HMS Baunti. Tokom ponedeljka, u iščekivanju udara uragana u obalu, svi svetski mediji su izveštavali o operaciji spasavanja posade ovog plovećeg muzeja. Jedan član posade je preminuo, dok se kapetan u utorak vodio kao nestao. Sam Baunti, brod na čijoj se originalnoj verziji dogodila čuvena pobuna, potonuo je u podivljalo more.

U priobalju, među gradove koji su najviše stradali spada Atlantik Siti, nazivan i Las Vegasom istočne obale. Čuveno drveno šetalište uz Atlantik je ozbiljno oštećeno – veliki delovi su se nakon udara uragana raspali u komade, ostavljajući pustu obalu, ispunjenu samo trskama i pokidanim drvenim gredama. Velike nevolje su se zbog uragana dogodile i u drugim obalskim oblastima, dok je politička prestonica Vašington, prošla relativno bezbolno.

Veliku pažnju javnosti još uvek izaziva sudbina najstarije američke nuklearne elektrane, Ojster Krik u Nju Džersiju, koja je zbog podizanja nivoa vode proglasila visok stepen uzbune. U strahu od ponavljanja Fukušime, reaktori koji su već bili zaustavljeni zbog punjenja i remonta, stavljeni su u vanredno stanje.

U skladu sa vrlo detaljnim i preciznim prognozama Nacionalne meteorološke službe, uragan je nakon Njujorka krenuo na zapad, duž države Pensilvanija. Tada je brzina vetra donekle oslabila, ali je uragan polako promenio smer i nastavio ka severu, postajući sve slabiji, idući preko kopna ka Kanadi.

FRANKENSTORM: Meteorolozi uragan „Sendi“ nazivaju posttropskim ciklonom, budući da je uspeo da stigne tako daleko na sever, gde tropske oluje uobičajeno ne dopiru. Intenzivan, ovaj ciklon je gubio na snazi putujući Atlantikom, no, u dodiru sa frontom hladnog vazduha na severu, dodatno je ojačao.

Unutar ciklona, u njegovom jezgru, odnosno „oku“, pritisak se spustio na rekordno niske vrednosti, što je i bilo u srazmeri sa neverovatnom snagom ovog uragana. Prema jednom proračunu, tokom putovanja preko pola planete, od Kariba do Kanade, oslobodio je snagu ravnu eksploziji 10.000 atomskih bombi (vidi okvir).

Kada je, približavajući se Njujorku, naglo ojačao, pretvorio se u možda ne najrazorniju, ali sigurno najveću američku oluju u poslednjih 100 godina. Američki novinari su ga, uz naziv superoluja, počeli nazivati i Frankenstorm, oluja Frankenštajn.

Meteorolozi uobičajeno smatraju da se olujni vetar može nazvati uraganom kad dostigne brzinu od 115 kilometara na čas, dok je „Sendi“ doneo vetrove brze i do 130. No, to je bio njegov vrhunac. Nakon što je krenuo kopnom ka Pensilvaniji, snaga vetra je značajno oslabila, a brzina se spustila na 70 kilometara na čas. Kretanje sličnih tropskih i posttropskih ciklona prati se satelitski i pomoću radara u meteorološkim stanicama, a prema snimcima, „Sendi“ je najveća oluja snimljena nad Atlantikom.

Od 1950. koristi se i internacionalna klasifikacija prema razornoj moći po kojoj se uragani dele na pet kategorija. Neki od najjačih uragana pete kategorije ostali su dugo zapamćeni. Poznat je uragan „Kamil“ iz 1969, koji se kretao u oblasti Meksičkog zaliva, kao i uragan „Endrju“ iz 1992, koji je pogodio Floridu. Najrazornije posledice koje je napravio jedan vetar imala je tropska oluja „Katrina“, koja je u avgustu 2005. pogodila južne američke države, ostavljajući za sobom pustoš, u ovom inače siromašnijem delu SAD.

„Katrina“ će zauvek biti upamćena u Nju Orleansu. Tragedija koja se pre sedam godina dogodila kao posledica uragana poprimila je stravične razmere. Te sezone su sa Atlantika stigli i drugi uragani izuzetne snage, ali „Katrina“ je brzinom većom od 260 kilometara na čas bukvalno obrisala obalu Meksičkog zaliva, uništila desetine hiljada domova, puteve, mostove i bila praćena poplavom koja je stotine hiljada ljudi zarobila na krovovima kuća i u sabirnim centrima. Loša organizacija spasilačkih službi pretvorila je ovu nesreću u pravu malu apokalipsu. Isti grad je dve nedelje kasnije pogodio nešto slabiji uragan „Rita“, a i na Dalekom istoku se pojavilo još nekoliko razornih uragana.

GLASAJ SADA: Već se sada vidi „Sendi“ ne spada u najrazornije, ali se govori o tome da će on ipak biti naјskuplja oluјa svih vremena. Prve procene se kreću od 10 do 20 milijardi dolara. Mada manje snage od drugih poznatih tropskih vetrova, on јe udario u grad koјi je središte ne samo Amerike već čitavog zapadnog sveta, pa su štete proistekle ne toliko iz potrebe da se obnovi saobraćajna i električna infrastruktura, već iz činjenice da je desetomilionski Njujork stajao.

Zaustavljanje života u Njuјorku sasvim logično košta mnogo više nego kada se to desi na drugim mestima. Uostalom, to prirodno sledi i pažnja javnosti. Isti uragan je par dana ranije u svom prolasku preko Kariba ubio oko 60 ljudi, više nego u Njujorku, ali to jedva da je izazvalo pozornost svetskih medija. Ni život se ne vrednuje jednako, a kamoli materijalna dobra.

Prve na udaru su pre svega avio-kompanije. Već u nedelju i ponedeljak, otkazano je oko 15.000 avionskih letova, što je dovelo ne samo do blokade u saobraćaju širom Amerike, već i enormne ekonomske gubitke. U međuvremenu, njujorška berza na Vol stritu je bila zatvorena puna dva dana, što je najduži period da ova berza ne radi u poslednjih 140 godina. Ni 11. septembra se nije desilo da njujorška berza ne radi dva uzastopna dana, a poslednji put se to dogodio davne 1888. godine.

Budući da su Mit Romni i Barak Obama, kandidati za predsednika SAD, praktično već ušli u poslednju fazu trke pred 6. novembar, nije isključeno da uragan ostavi i političke posledice. Mnogi predizborni događaji su otkazani tokom nailaska uragana. Romni je otkazao više konvencija, a slično je učinio i Obama, koji je ostavio po strani sve aktivnosti u kampanji da bi se suočio sa olujom u Beloj kući.

To je bilo sasvim logično, ali i dosad neviđeno u političkim borbama u SAD. Analitičari u Vašingtonu smatraju da je uragan kandidatima oduzeo „završnu oluju“ njuhovih kampanja. „Trebalo je da ja budem predgrupa, ali ta oluja je imala druge namere“, rekao je Bil Klinton glasačima Demokratske stranke okupljenim na jednom predizbornom skupu, objašnjavajući zašto im se samo deset dana pred izbore obraća on umesto predsednika Baraka Obame. Pokisli simpatizeri su zbunjeno gledali u bivšeg predsednika, iznad koga je vetar nosio ceradu sa sloganom „Glasaj sada“.

ZAVRŠNICA KAMPANJE: Barak Obama koordinira spasilačku operaciju

TALAS NA ATLANTIKU: Udar uragana i posledice