Novogodišnja akcija
Popust na pretplatu za digitalna i štampana izdanja „Vremena”
Od četvrtka, 19. decembra do 15. januara ostvarite 20 posto popusta na sve pretplate za digitalna i štampana izdanja „Vremena”. A „Vreme“ ima samo svoje čitaoce
Kažu da se pun pogodak za NBA ligu desio posle 1979. kada su u finalu koledž košarke jedan protiv drugog igrali Medžik i Bird, da bi onda uplivali u NBA. Za njima je došlo i ogromno interesovanje i još veće pare. Sada čudo od igračice Kejtlin Klark ide sličnim putem, a u nju gleda cela ženska košarka
U ponedeljak veče, pred gotovo 75 hiljada ljudi na stadionu za američki fudbal u Finiksu, spuštena je zavesa na košarkašku koledž sezonu sigurnom pobedom Konektikata protiv Perdjua 75:60.
Samo dan ranije, košarkašice univerziteta Južna Karolina savladale su u finalu Ajovu rezultatom 87:75 i time krunisale sezonu bez poraza.
„Martovsko ludilo“, kako se naziva završni turnir univerzitetske NCAA košarke, ovog puta nije doneo dramu shodnu nadimku. Iznenađenja su bila retka, koševi za pobedu uz zvuk sirene još ređi, a po dve suvereno najbolje ekipe, i u muškoj i u ženskoj konkurenciji, zasluženo su odmerile snage u finalima.
I finala su završena prema očekivanjima, ali turnir će ostati upamćen jer je ženska košarka, barem na nekoliko dana, preuzela primat. O tome govori televizijska gledanost i cena ulaznica za finalne utakmice. Za sve je zaslužna jedna devojka, ali krenimo redom…
Kako su došli Medžik i Bird
Univerzitetski (NCAA) sport je uvek zauzimao bitno mesto kod američkih ljubitelja sporta, ali i običnih ljudi koji su se vezivali za Univerzitete iz svoje okoline, ili koje su sami pohađali.
Neretko se dešava da univerzitetski amaterski timovi imaju brojnije i odanije navijače od profesionalnih timova iz istog grada ili države, kao što je slučaj u Severnoj Karolini gde se daleko više pažnje pridaje košarkaškim sekcijama Djuka ili Severne Karoline nego NBA-ligaškim Šarlot Hornetsima.
Jedan od razloga je što je tradicija vezana za univerzitetski sport daleko stabilnija i utemeljenija nego u profesionalnim vodama.
Dok se NBA, NFL ili MLB timovi nazivaju franšizama koje vlasnici mogu da seljakaju u druge gradove – najčešće zbog potpuno novog stadiona finansiranog iz džepova poreskih obveznika date države – menjaju im boje, grbove, trenere i igrače, univerzitetski timovi se nazivaju programima koji ne menjaju svoje lokacije, identitete, a dok nisu zavladali nešto drugačiji trendovi, ni trenere.
Teško je sada zamisliti tako nešto, ali nekada je NBA liga po interesovanju javnosti debelo zaostajala za NCAA košarkom. Čuveno finale Mičigen Stejt-Indijana Stejt iz 1979. godine donelo je duel mladića po imenima Ervin Džonson i Leri Bird. Čitava Amerike je gledala kako NCAA titula odlazi u državu Mičigen, ali ono što je bitnije za istoriju košarke – gledala je obračun dvojice generacijskih talenata koji će uskoro uploviti u profesionalne vode.
Džonson se zaputio u Los Anđeles gde je postao Medžik, dok je Bird krenuo put Bostona. Pomenuta dvojica su vratili čuvene Lejkerse i Seltikse na staze slave, stvorili rivalstvo koje će trajati punih deset godina i, kako tvrde hroničari i istoričari igre, spasiti NBA ligu.
Takođe, teško je sada – u eri striming platformi, ovih i onih kablovskih operatera i društvenih mreža – zamisliti da je onomad samo mali broj NBA utakmica emitovan u direktnom prenosu. Izuzetak nisu predstavljala čak ni velika finala, kada je samo nekolicina utakmica direktno prenošena, dok su ostale puštane u snimku ili nisu uopšte ni emitovane.
Onda su stigle i velike pare
NBA liga se nalazila u velikoj krizi i na marginama interesovanja javnosti, dok joj se nisu osmehnuli bogovi košarke poslavši Medžika i Birda, ali i kablovsku televiziju, posebno specijalizovani sportski kanal ESPN.
Novac od TV prava i marketinga počeo je da pristiže u ruke funkcionera lige, zatim i vlasnika franšiza, da bi na kraju dospeo i do igrača, koji su počeli ozbiljnije da shvataju košarku i da je tretiraju kao značajan posao.
Imidž lige i njenih učesnika se drastično popravio, utakmice pojedinih timova poput Lejkersa i Niksa su postale prestižni događaji kojima prisustvuje veliki broj poznatih ličnosti. Onda se desio i Majkl Džordan…
Jedan od igrača koji je baš u ranim godinama uspona NBA lige završavao svoju karijeru jeste Pit Maravič. Ovaj košarkaš srpskog porekla, rođen 1947. godine u Pensilvaniji, jedan je od najuticajnijih i najatraktivnijih igrača u istoriji košarke.
U profesionalnoj karijeri nije imao sreću da se nađe u timovima koji se bore za titulu, ali je jedne godine bio najbolji strelac NBA, pet puta učesnik All-Star utakmice, dvaput u najboljoj petorki lige.
Više od samih brojki i priznanja, njegova veličina se krije u do tada neviđenom stilu igre punom trčanja, lucidnih dodavanja i šuteva sa velikih razdaljina, u doba kada linija za tri poena nije postojala, pa nije bilo ni previše rezona pokušavati šutevima iz daljine.
Ipak, „Pistol“ Pit Maravič je predstavljao senzaciju, avangardu, avanturu. Njegove utakmice na univerzitetu LSU igrane su pred rasprodatim dvoranama, što je najveće priznanje koje jedan košarkaš može da doživi u Luizijani, gde je američki fudbal na ubedljivo prvom mestu.
Njegova košarkaška filozofija najbolje je opisana u izjavi: „Možda se na tribinama nalazi neko ko je na svojoj prvoj utakmici. Jedan od mojih zadataka je da ga nateram da dođe ponovo.“
Pit Maravič je svoju univerzitetsku karijeru završio sa 3,667 postignutih poena, što je predstavljao rekord koji je tek 2024. godine oborila devojka koja po stilu igre, nadimku, učinku i uticaju neodoljivo podseća upravo na Maraviča – Kejtlin Klark.
Ona je čudo
Ko je pogledao jednu utakmicu Kejtlin Klark, ili makar klip na Jutjubu sa njenim potezima, vrlo lako bi shvatio odakle tolika pomama za utakmicama ženske košarkaške sekcije Univerziteta Ajova. Ova devojka košarku igra… drugačije.
Ne postoji razdaljina sa koje nije u stanju da postigne trojku, niti odbrana koja je može sprečiti da postigne veliki broj poena. Lucidnost u dodavanjima i hrabrost da uzima najvažnije šuteve još su joj kao devojčici donele poređenja sa Pitom Maravičem i nadimak „Pit sa konjskim repićem“. Poređenja su se samo množila kada je postalo jasno da je Klark jedina realna pretnja Maravičevom rekordu po broju poena u koledž košarci.
Sezona 2022/23, koja je bila treća za Klark na svom univerzitetu, iznedrila je Kejtlin u žižu svetske košarkaške javnosti, a ona je izvanrednim igrama vodila ekipu Ajove do prvog učešća na fajnal foru koledž košarke još od davne 1993. godine. Ajova na čelu sa Kejtlin Klark, zaustavljena je na poslednjem koraku, kada su u finalu bolje bile košarkašice LSU.
Milioni ljubitelja košarke širom sveta željno su iščekivali novu sezonu i podvige ove devojke koja se odlučila da predstavlja univerzitet iz države u kojoj je rođena januara 2002. godine.
Pred kraj srednje škole, na njenom stolu nalazile su se ponude za stipendiju od brojnih univerziteta poput Teksasa, Oregona i Notrdama, ali jedan poziv je falio – od Konektikata, najtrofejnijeg ženskog košarkaškog programa, i trenera Džina Orijame, najtrofejnijeg trenera u koledž košarci.
Kejtlin je odrastala uz njihovu dominaciju, i sasvim sigurno sanjala da jednog dana zaigra u dresu popularnog Jukona. Poziv je izostao, možda pomalo i na sreću Kejtlin Klark, koja je dobila značajno veći prostor za svoju igru u Ajovi, ali sigurno na nesreću trenera Orijame, koji punih osam godina nije uspeo da podigne trofej namenjen najboljoj ekipi u ženskoj košarci.
Ovogodišnji turnir je pružio Kejtlin priliku za osvete, pa su tako u četvrtfinalu „nastradale“ košarkašice prošlogodišnjeg dželata LSU-a, dok je u polufinalu Klark predvodila Ajovu do pobede i protiv slavnog Konektikata.
Zaludela je sve
Završnica turnira se odigravala u Klivlendu, u NBA dvorani koja je ispunjena uprkos tome što su najjeftinije karte koštale oko 500 dolara. Koliko je Kejtlin zaludela Ameriku, govori podatak da je otvorene treninge košarkašica pratilo neverovatnih 17 hiljada gledalaca.
TV rejtinzi, koji su najvažniji pokazatelji popularnosti u SAD, donose novu dimenziju u fenomen zvani Kejtlin Klark. Finalnu utakmicu NCAA košarke u ženskoj konkurenciji pratilo je u proseku 18,7 miliona ljudi, što predstavlja najgledaniju košarkašku utakmicu još od 2019. godine.
Kao poređenje, muško NCAA finale je pratilo 14,8 miliona, a najgledaniju utakmicu finala NBA lige prošle sezone 13,08 miliona ljudi. Jedini gledaniji sportski događaji u Americi ove godine su vezani za omiljeni sport nacije, američki fudbal.
Na sve to, 436.055 gledalaca prisutnih na završnom turniru predstavlja još jedan rekord koji će teško biti oboren.
U finalu je viđena velika borba do pred sam kraj utakmice, kada Južna Karolina pravi odlučujuću prednost i povećava vođstvo na nedostižnu, dvocifrenu razliku.
Na taj način, košarkašice Južne Karoline su krunisale perfektnu sezonu koju su završile sa 37 pobeda iz 37 utakmica.
Sa druge strane, ostaje žal što se Kejtlin Klark nije oprostila od koledž košarke prvom titulom u istoriji svog univerziteta. Ipak, teško da je mogla više da uradi – na turniru je beležila redom 32, 29, 41, 21 i 30 poena, uprkos tome što su je mediji jurili po čitavom Klivlendu, a protivnički timovi udvajali na parketu.
Sad još samo da spase žensku košarku
Ubrzo nakon završetka finala, Kejtlin je izjavila da se oprašta od koledž košarke i da prelazi u profesionalne vode. Rezime njene univerzitetske karijere glasi: 3.951 postignut poen (čime je oborila 54 godine star rekord Pita Maraviča), 1.144 asistencija, dva priznanja namenjena najboljoj košarkašici u NCAA košarci, tri konferencijske titule, dva odlaska na fajnal for, rekord po broju poena na jednoj utakmici (49).
Baš kao i Maravič, napušta koledž košarku bez titule, ali sa brojnim rekordima, dostignućima i uverenjem da je, poput Pistol Pita, postala inspiracija gomili dečaka i devojčica koji će zbog nje početi sa košarkom.
Šta je sledeći korak za ovu 22-godišnjakinju? WNBA, odnosno ženska profesionalna liga, koja se nalazi na sličnom mestu kao njen muški pandan davne 1980. godine, uoči dolaska Birda i Medžika.
WNBA ne generiše mnogo para, ugovori su mizerni u odnosu na mušku košarku, pa su najbolje košarkašice primorane da deo sezone igraju po Evropi i Kini kako bi nešto uspele da zarade. Utakmice nisu posećene, a sezona se igra leti, kada nema bogatog sportskog sadržaja, kako bi privukle bar deo pažnje.
Ako postoji barem zrno pameti u sportskom sektoru Indijane Fiver, ova franšiza će izabrati Kejtlin Klark sa prve pozicije na predstojećem draftu.
Efekat Kejtlin Klark na žensku profesionalnu košarku je već vidljiv, pa je tako WNBA uspela da proda TV prava za prenose u raznim državama širom sveta, u kojima do sada nije postojalo veliko interesovanje za žensku košarku.
Takođe, najavljeno je da će 36 od 40 utakmica Indijane biti prenošeno na nacionalnim frekvencijama (ABC, ESPN, ESPN2), a karte za njihove utakmice su već rasprodate u brojnim gradovima koje će posetiti.
Protivnice će sigurno imati veliki motiv kada budu nastupale protiv Kejtlin Klark, ali moraju biti svesne da će samo njeno prisustvo u ligi pojačati interesovanje javnosti, medija, navijača, sponzora, a samim tim, i debljine njihovih novčanika.
Dakle, ako ima grama razuma u kancelarijama Indijane, ova franšiza će odabrati Kejltin, a ona će se zaputiti u najkošarkaškiju saveznu američku državu. Da spase profesionalnu žensku košarku, baš kao Medžik i Bird pre 45 godine mušku…
Od četvrtka, 19. decembra do 15. januara ostvarite 20 posto popusta na sve pretplate za digitalna i štampana izdanja „Vremena”. A „Vreme“ ima samo svoje čitaoce
Bilo je mnogo pokušaja da se utvrdi poreklo porodične slave, ali oni su češće otvarali nova pitanja i dileme no što su davali odgovore. Zna se samo da je proslavljanje sveca zaštitnika porodice veoma stara obredno-religijska i društveno ekonomska praksa, kojoj se počeci gube u dalekoj prošlosti
A ipak je sve vreme srećna, snažna, to jednostavno izbija sa ovih fotografija, i ta sreća i snaga čuvaju je u kapsuli jednog vremena koje se dugo opiralo slomu – Margita Magi Stefanović
Ove godine se navršilo 120 godina od osnivanja Materinskog udruženja, a 2026. biće isto toliko od osnivanja Doma za nahočad ovog društva. Tim povodom objavljena je monografija dr Jasmine Milanović, naučne savetnice Instituta za savremenu istoriju. Udruženje je bilo jedno od najprogresivnijih ženskih društava u Kraljevini Srbiji i ostavilo je dubok trag
Nedavno smo opet čuli priče o dosadnim stenicama u srpskim zatvorima. Zašto je toliko teško iskoreniti ove bube i šta ako vam se zapate u stanu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve