U utorak počinje Evroliga. Šetamo od autsajdera do favorita i pitamo se koliko mogu Partizan i Zvezda
Neuspeh reprezentacije na nedavno završenom Evropskom prvenstvu žestoko je razočarao ljubitelje košarke u Srbiji, ali sada je vreme za pravu zabavu. U utorak u 18 časova, sudijskim podbacivanjem lopte u Dubaiju, počinje nova sezona proširene Evrolige.
Beogradske večite rivale već u prvom kolu čeka težak posao – crno-beli su akteri premijernog duela u Dubaiju, gde će pokušati da savladaju ambiciozni projekat sa Bliskog istoka, dok crveno-beli dočekuju Milano, a slavni protivnk u srpsku prestonicu dolazi nakon osvajanja Superkupa Italije minulog vikenda.
Nova evroligaška sezona se ponovo igra u ligaškom formatu, a novina je da elitno evropsko takmičenje od ove sezone broji 20 timova, nakon što su Albu zamenili Dubai, Valensija i Hapoel iz Tel Aviva.
Finansijske mogućnosti novih učesnika značajno podižu kvalitet Evrolige, a plasman u doigravanje – što navijači oba beogradska sastava smatraju obavezom – čine još težim zadatkom nego ranije.
Ulazak novih timova je poremetio i stanje na letošnjem tržištu, pa su cene igrača porasle jer je više timova bilo zainteresovano za njihove usluge. Pomenuta okolnost stvara noćne more za sportske direktore koji su zaduženi za dovođenje košarkaša, tako da imamo primere klubova koji su i dalje u potrazi za pojačanjima, poput Partizana kome je nasušno potreban još jedan centar, a ni u Crvenoj zvezdi se ne bi žalili da pronađu novog beka nakon povrede Kenana.
Otežavajući faktor ne predstavlja samo platežna sposobnost novih učesnika, već i činjenica da timovi ove sezone igraju po 38 utakmica, a uvećan je i broj duplih kola. Sve ovo primorava klubove da izdvoje još veća finansijska sredstva kako bi formirali sastave sa odgovarajućim fondom igrača, sposobnim da prežive sezonu sa preko 80 utakmica u zbiru.
Priroda srpskih navijača je takva da se neće previše obazirati na objektivne okolnosti, već će svojim ljubimcima suditi samo na osnovu krajnjih rezultata.
U nastavku vam pružamo uvid u prepreke koje čekaju srpske predstavnike na putu do plej-ofa.
Donji dom
Za razliku od prethodnih sezona, utisak je da sada nema jasnog autsajdera kakva je, recimo, bila Alba iz Berlina. Ako bismo bili prinuđeni da prognoziramo ko će završiti pri dnu tabele, nema sumnje da se izdvajaju Baskonija i Asvel.
Baskijci su na mesto trenera postavili Paola Galbijatija, mladog italijanskog stručnjaka koji je pravio izvanredne rezultate sa Trentom, ali je debitant na evroligaškom nivou. Na raspolaganju će imati mladu i perspektivnu ekipu, pojačanu sa par zanimljivih novajlija koji takođe nemaju evroligaško iskustvo (Novel, Diakite, Friš). Da bi se nadali dobrim rezultatima, timu iz Vitorije su neophodne daleko bolje partije njihovog najboljeg igrača, Markusa Hauarda, nego što je bio slučaj lani.
Sa druge strane, Asvel je prethodne sezone delovao bolje nego što se očekivalo, ali svejedno daleko od borbe za plej-of, a uz to su letos ostali i bez fantastičnog Maledona. Klub iz predgrađa Liona se pominje kao mogući učesnik buduće evropske divizije NBA lige – bez obzira što u prošlosti nisu opravdali ni evroligaški status – pa sebi ne bi smeli da dozvole još jednu slabu sezonu u elitnom takmičenju.
U krug ekipa od kojih se ne očekuje previše, mnogi svrstavaju i Pariz. Klub koji je oduševio igrama i rezultatima čitavu Evropu, preko leta je ostao bez trenera i većeg dela sastava koji je stigao do četvrtfinala Evrolige. I Pariz će predvoditi mladi Italijan bez evroligaškog iskustva, Frančesko Tabelini, dok će na terenu glavnu reč voditi sjajni Nadir Hifi. U pripremnom periodu su pokazali da neće menjati stil igre po kome su poznati – suludo brzu košarku sa agresivnom odbranom i velikim brojem kontranapada – ali ostaje da se vidi da li će uspeti da nadoknade odlaske brojnih nosilaca.
Osim pomenutih timova, mnoge bi iznenadio i dobar plasman Makabija. Izraelski tim će ponovo nastupati pred malim brojem gledalaca, u dvorani ,,Aleksandar Nikolić’’ u Beogradu, pa ne mogu računati na istinsku prednost domaćeg terena. Sastavili su, za svoje standarde, vrlo skroman i jeftin sastav u kome se – po plati, ali i kvalitetu – izdvaja ime Lonija Vokera.
Ekipe koje žele iskorak
Spisak timova koji u sezonu ulaze sa određenim ambicijama prilično je dugačak. Bajern iz Minhena ima jako dobru sezonu iza sebe, ali su uoči starta nove pretrpeli nekoliko pehova poput povreda Jokubaitisa i Fohtmana. Takođe, tokom leta su ostali bez najboljeg strelca Edvardsa, koji je prešao u redove Virtusa.
Klub iz Bolonje želi da popravi utisak iz prethodne sezone, kada su delovali anemično i nezainteresovano, pa su u tu svrhu podmladili ekipu i potpisali odlične igrače (Vildoza, Edvards, Smailagić).
Osim Virtusa, još jedan evropski velikan želi da napravi rezultatski iskorak. Žalgiris je promenio trenera, ali i doveo dvojac iz Olimpijakosa (Vilijams Gos, Rajt), čime je stavljeno do znanja da određene ambicije u redovima litvanskog sastava itekako postoje.
U krug ekipa koje se ne zadovoljavaju pukim učešćem – o čemu svedoče njihova ulaganja tokom leta – spadaju i pomenute novajlije: Hapoel, Dubai i Valensija.
Španski predstavnik je povratnik u elitni rang takmičenja, a da će imati šta da kažu na ovom nivou, pokazali su pobedom nad Realom u finalu Superkupa Španije. Poseduju veliki fond igrača, adekvatan spoj mladosti i iskustva, iskusnog trenera i novu dvoranu u kojoj žele da se predstave na najbolji mogući način.
Zahvaljujući ogromnim ulaganjima svog ekscentričnog vlasnika, Hapoel je sastavio ekipu kojoj plasman u plej-of predstavlja imperativ. Sa klupe ih predvodi jedan od najboljih trenera (Dimitris Itudis), a na terenu najskuplji evropski igrač (Vasa Micić). Ni to, međutim, nije sve na osnovu čega grade optimizam – svaka pozicija izraelskog sastava je popunjena sa dva ili tri kvalitetna igrača, pa će biti veliko iznenađenje ukoliko ih ne vidimo u borbi za doigravanje.
Dubai u sastavu ima zavidan broj igrača sa ovih prostora, i to proverenih i dokazanih imena poput Muse, Avramovića, Petruševa, Prepeliča, Anđušića… Ipak, postoje dva velika upitnika u vezi ekipe sa Bliskog istoka – da li će uspeti da uklope ogroman broj pojačanja, ali i kako će se izboriti sa čestim i dalekim putovanjima.
Spisak favorita
Način na koji se Evroliga završava – F4 turnirom, a ne plej-of serijama – uzrokuje da takmičenje često osvaja ekipa koja ne pripada prvom krugu favorita.
Ukoliko bi se igralo na tri dobijene utakmice sve do kraja takmičenja, retko ko bi mogao da ugrozi grčke velikane, koji su otišli korak dalje u odnosu na ulaganja iz prethodnih sezona. Posebno je to slučaj sa Panatinaikosom, koji je potpisao dvojicu vrhunskih igrača (Šorts, Holms) i odobrovoljio Kendrika Nana novim, poboljšanim ugovorom.
Olimpijakos je problem sa manjkom zdravih bekova rešio dovođenjem Nilikine iz Partizana, a pre toga su potpisali dvojicu košarkaša koji će biti važni šrafovi u Barcokasovoj mašineriji (Hol, Vord).
Finalisti iz prethodne sezone – Fenerbahče i Monako – iskusili su tokom leta određene probleme koje su morali rešavati. Aktuelni prvak Evrope je ostao bez nekoliko nosilaca, poput Hejs Dejvisa i Gudurića, ali su zadržali ostatak nukleusa tima i doveli nekoliko solidnih NBA imena (Horton-Taker, Boston, Bejkot). Klub iz Kneževine je uspeo da izgladi odnose sa Majkom Džejmsom i da potpiše Nikolu Mirotića, pa je sve spremno za novi napad na evropski torn.
Španski velikani sezonu startuju iz drugog plana, ali njihova imena i dalje ulivaju strahopoštovanje. Barselona je napravila dosta čudnih poteza, pa su veterane poput Šengelije i Klajburna potpisali na višegodišnje ugovore, dok je Real Madrid napravio smenu na klupi, pa će ih u narednom periodu voditi iskusni Serđo Skariolo.
Među ekipe koje imaju visoke aspiracije, ali i obaveze u skladu sa ulaganjima, potajno se svrstavaju Milano i Anadolu Efes. Milanski tim je u prethodnim sezonama imao strahovitih problema sa povredama, pa se nadaju da će ih konačno pogledati sreća po tom pitanju. Ukoliko ovo bude slučaj, ekipa sa imenima poput Gudurića, Ledeja, Niba, Šildsa i Brauna, morala bi da cilja visok plasman.
Anadolu Efes je dobio novog trenera u liku Igora Kokoškova, koji već ima iskustvo rada u Evroligi i Istanbulu. Napravili su nekoliko vrlo dobrih poteza u prelaznom roku, a u sastavu imaju nekoliko igrača koji su briljiraju na nedavno završenom Evropskom prvenstvu (Larkin, Lojd, Osmani).
Koliko mogu Partizan i Crvena zvezda?
Beogradski večiti rivali ponovo u sezonu ulaze sa ogromnim ambicijama. Klupski čelnici se hvale budžetima koje su obezbedili, a prezentovane brojke – ukoliko su tačne – ukazuju da bi oba kluba morala biti konkurentna najboljim evropskim ekipama.
Slične su najave bile i pre godinu dana, ali je evroligaška sezona okončana na nezadovoljavajući način – 10. i 12. mestom na tabeli. Crno-bele je koštao katastrofalan početak, a crveno-bele završetak takmičenja, pa su oba tima ostala bez prvog i osnovnog cilja – plasmana u doigravanje.
Partizan je uspeo da popravi utisak osvajanjem titula ABA i KLS lige, dok je Crvena zvezda potpuno razočarala svoje navijače ispadanjem u polufinalima oba takmičenja.
Ovakav ishod je najavio i kakva će leta biti pred čelnicima klubova. Partizan je napravio daleko manje promena od rivala, koji je morao u ozbiljan remont. Crvena zvezda je, suprotno najavama, pružila podršku treneru Sferopulosu i ispunila mu brojne želje u prelaznom roku – novi članovi crveno-belih su postali Moneke, Nvora, Odžule, Karter, Grejem, Izundu, Rivero i Miljenović, dok su iz prethodnog sastava zadržani Miler Mekintajer, Kalinić, Davidovac i povređeni Kenan i Bolomboj.
Crno-beli su zadržali sve što su želeli – prvenstveno Karlika i Tajrika Džounsa, Bongu i Brauna – a njima su pridodali ozbiljna imena poput Parkera, Osetkovskog i Miltona, ali i mladu finsku senzaciju Murinena.
Uprkos velikim ulaganjima i ambicioznim najavama, oba srpska predstavnika imaju paletu problema sa kojima moraju da se izbore. Vođena primamljivim ekonomskim i marketinškim benefitima, ekspedicija Partizana je deo pripremnog perioda provela u dalekoj Australiji, a takmičenje započinje u Dubaiju, pa je jasno da će individualna i timska forma ekipe na startu sezone biti na velikom testu.
Trener Obradović je istakao kako su ovo druge najteže pripreme koje je vodio u svojoj karijeri, što nešto znači kada kaže neko ko se trenerskim poslom bavi preko tri decenije. Crno-beli su imali problema sa povredama igrača tokom pripremnog perioda, a posebno brine činjenica da na raspolaganju trenutno imaju samo jednog pravog centra.
Crveno-beli su pružali dosta promenljive partije u minulom periodu, pa su uspeli da izgube 37 razlike od Pariza, a 22 od CSKA, ali i da savladaju Monako i Fenerbahče. U finišu pripremnog perioda, zadesila ih je povreda Ajzee Kenana, što pravi dodatne probleme u ionako oslabljenoj bekovskoj rotaciji.
Bilo kako bilo, određene stvari su jasne kao dan – Partizan i Crvena zvezda imaju kvalitetne trenere, fantastične igrače, fanatične navijače i ogromne budžete, tako da se borba za plej-of smatra obavezom.
Koliko će njihovi navijači uživati u sezoni pred nama, odrediće krajnji rezultati i pozicije srpskih predstavnika, ali svaki se istinski ljubitelj košarke raduje onome što predstoji – nikada duža, ujednačenija i uzbudljivija Evroliga.
Pčele su postojale mnogo pre nego što je čovek počeo da ih gaji. Sada je Međunarodna unija za zaštitu prirode proglasila divlje medonosne pčele ugroženim na nivou Evropske unije
MTV je bio više od televizijskog kanala, bio je kulturni fenomen koji je stvorio Madonu, dao glas MTV generaciji, i pretvorio muzičke spotove u umetničku formu. Neka mu je večna slava
Kijanje je spontano izbacivanje vazduha kroz nos i usta koje telo koristi da se zaštiti od prašine, virusa i alergena. Dok neki ljudi potiskuju kijanje, lekari upozoravaju da to može dovesti do zdravstvenih problema.
Nekadašnji komandant Treće armije Vojske Jugoslavije i načelnik Generalštaba preminuo je u Srbiji, nakon što je u septembru pušten iz finskog zatvora zbog pogoršanog zdravstvenog stanja. Pred Haškim tribunalom bio je optužen za ratne zločine
Troje ljudi je poginulo nakon što se autobus sa radnicima firme "Healthcare" prevrnuo kod Sremske Mitrovice. U bolnici je zadržano 39 ljudi, sedmoro je na intenzivnoj nezi
Svetislav Bule Goncić, koji podržava SNS i Vučića, solidarisao se sa zaposlenima Narodnog pozorišta koji traže smenu Dragoslava Bokana, uprave, i ministra kulture Nikole Selakovića
Od pouzdanog stabilokrate, Aleksandar Vučić je postao najveća pretnja stabilnosti u vlastitoj zemlji i time, čitavom regionu. Sada mu je to i Ursula rekla
Predsednikova savetnica za medija Suzana Vasiljević je kao novinarka „izmislila rat“ kako bi se što duže brčkala u moru u Crnoj Gori. Zato sada, kada je na drugoj strani, ima rešenje za sve one koji mora izmišljaju kao što je to ona činila
Kako je pukla Vučićeva politika vrdanja I: Srbija–SAD
Pet znakova neuzvraćene Trampove ljubavi Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
