Tekuća 2011. godina proglašena je Međunarodnom godinom hemije. Pod sloganom „Hemija – naš život, naša budućnost“, ovu globalnu manifestaciju organizuju UNESCO i Međunarodna unija za čistu i primenjenu hemiju. Ova godina je posvećena hemiji povodom stote godišnjice Nobelove nagrade za hemiju koja je 1911. dodeljena francuskoj naučnici Mariji Kiri, jednoj od najpoznatijih hemičarki svog vremena. Uz saradnju sa lokalnim partnerima, tokom 2011. širom sveta će se nizom događaja proslaviti brojna istorijska dostignuća hemijskih nauka koja su izmenila svakodnevicu. Jedna od manifestacija je globalni hemijski ogled „Voda – hemijski rastvor“, najveći hemijski eksperiment ikada izveden u kome će učestvovati na desetine hiljada školske dece iz svih delova sveta. Tokom ovog demonstrativnog eksperimenta će se na raznim mestima ispitivati sastav pijaće vode, a biće predstavljena i tehnološka rešenja koja hemija daje za čistu vodu. No, tokom Godine hemije biće ukazano i na značaj brojnih drugih hemijskih jedinjenja – među njih svakako spadaju fosilna goriva poput nafte ili podzemnog, odnosno zemnog gasa. Ova goriva ne samo da su strateški energetski resursi već su presudna i za rad hemijske industrije. U industriji se iz nafte i gasa dobijaju ugljovodonici, kao i gotovo sva važnija sintetička jedinjenja bez kojih bi savremeni život bio nezamisliv.
Dodatak „Međunarodna godina hemije – Elementi zemlje“, naučnopopularni specijal „Vremena nauke“, realizovan je uz podršku Javnog preduzeća Srbijagas.
Priredili: Slobodan Bubnjević i Marija Vidić
“Najpre, držim da je od svih oblika književnog izražavanja radio-drama najbliža romanu, jer dopušta bezmalo neograničenu slobodu kretanja kako u dimenzijama vremena i prostora tako i kroz duhovni mikrokosmos... Dodaću da se radio-drama, bar kako je ja radim, piše kao pesma. Ja lično ili je u prvoj verziji napišem za nekoliko dana, ili nikad...” (Borislav Pekić, Šta je za mene radio-drama)
Vek nakon premijere filma Metropolis Frica Langa, priča o gradu podeljenom između elite i radnika smeštena u 2026, sada, u eri digitalne ekonomije, algoritama i društvene nejednakosti deluje savremeno
Tehnologija može pomoći u formulisanju rečenice, ali ne može preuzeti odgovornost za ideju. Drugim rečima, veštačka inteligencija može biti alat mišljenja, ali ne može biti njegov subjekt
Generacija nobody nije nobody zato što je beznačajna, već zato što je bila previše jedno i previše drugo, previše rano i previše kasno na svakom mestu na kome se pojavila
Saim Dušan govori desetak jezika. Vrlo moguće da mu je pomoglo to što je od malena rastao uz srpski i engleski. Šta su prednosti bilingvizma?
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Propagandne strategije režima
Ima li pobunjeno društvo razlog za defetizam Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
