Ekstremne vremenske prilike: Za dve godine 400 miliona učenika širom sveta gubilo nastavu

Zatvaranje škola zbog ekstremnih vremenskih prilika postaje sve češća pojava širom sveta, piše u novom izveštaju o obrazovanju koji je objavila Svetska banka.

Iako je u pitanju relativno česta pojava, privremeno zatvaranje škola je izrazito teško pratiti, posebno na međunarodnom nivou, jer ne postoji sistematizovan način praćenja i statistike o broju izgubljenih dana, piše Klima 101.

Ipak, na osnovu istraživanja i procena, u izveštaju se navodi da je samo u periodu između januara 2022. i juna 2024. godine čak 404 miliona dece širom sveta gubilo nastavu zbog ekstremnih vremenskih prilika.

Najmanje 81 država sprovela je u ovom periodu makar jednu meru obustave nastave, najčešće zbog poplava, oluja i toplotnih talasa.

U proseku su zemlje tokom ovog perioda gubile čak 28 nastavnih dana – siromašnije u proseku 45, a bogatije samo 6 dana.

Mere koje predlaže Svetska banka

Iako bi nam ove godine odlaganje početka školske godine možda bilo olakšalo život, prekid nastave je samo zakrpa – znak nemoći pred opasnostima koje donose klimatske promene. Ali postoje i prava rešenja, piše Klima 101.

Izveštaj Svetske banke navodi veliki broj mera, praksi i novih pravila koja bi pomogla školama širom sveta, od sistema ranog upozoravanja (koji bi omogućio pravovremene reakcije nadležnih organa), preko infrastrukturnih rešenja, renovacija, različitih sistema hlađenja, informisanja, pa i organizacije nastave na daljinu.

Procenjena prosečna cena ovakvih mera je nešto preko 18 američkih dolara po detetu – i to kao jednokratna investicija. Naravno, prava cena zavisi od ogromnog broja lokalnih faktora, pa nama u Srbiji ovakve procene ne govore puno.

Mere u Srbiji

Ali neke od mera koje se navode u izveštaju već su na ovaj ili onaj način deo domaćeg zakonodavstva. Primera radi, u Programu prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove je predviđeno upravo unapređenje kapaciteta RHMZ-a kada su u pitanju rane najave i upozorenja, kao i pravovremena komunikacija o klimatskim opasnostima.

Drugim rečima, glavno pitanje zapravo nije da li je trebalo da odložimo početak školske godine zbob velikih vrućina, već šta treba da uradimo da bismo izbegli takve odluke u budućnosti?