Izveštaj Svetske banke navodi veliki broj mera, praksi i novih pravila koja bi pomogla školama širom sveta da se prilagode sve češčim ekstremnim vremenskim uslovima do kojih dolazi zbog klimatskih promena. Trebalo bi da ih razmotri i srpsko Ministarstvo prosvete
Zatvaranje škola zbog ekstremnih vremenskih prilika postaje sve češća pojava širom sveta, piše u novom izveštaju o obrazovanju koji je objavila Svetska banka.
Iako je u pitanju relativno česta pojava, privremeno zatvaranje škola je izrazito teško pratiti, posebno na međunarodnom nivou, jer ne postoji sistematizovan način praćenja i statistike o broju izgubljenih dana, piše Klima 101.
Ipak, na osnovu istraživanja i procena, u izveštaju se navodi da je samo u periodu između januara 2022. i juna 2024. godine čak 404 miliona dece širom sveta gubilo nastavu zbog ekstremnih vremenskih prilika.
Najmanje 81 država sprovela je u ovom periodu makar jednu meru obustave nastave, najčešće zbog poplava, oluja i toplotnih talasa.
U proseku su zemlje tokom ovog perioda gubile čak 28 nastavnih dana – siromašnije u proseku 45, a bogatije samo 6 dana.
Mere koje predlaže Svetska banka
Iako bi nam ove godine odlaganje početka školske godine možda bilo olakšalo život, prekid nastave je samo zakrpa – znak nemoći pred opasnostima koje donose klimatske promene. Ali postoje i prava rešenja, piše Klima 101.
Izveštaj Svetske banke navodi veliki broj mera, praksi i novih pravila koja bi pomogla školama širom sveta, od sistema ranog upozoravanja (koji bi omogućio pravovremene reakcije nadležnih organa), preko infrastrukturnih rešenja, renovacija, različitih sistema hlađenja, informisanja, pa i organizacije nastave na daljinu.
Procenjena prosečna cena ovakvih mera je nešto preko 18 američkih dolara po detetu – i to kao jednokratna investicija. Naravno, prava cena zavisi od ogromnog broja lokalnih faktora, pa nama u Srbiji ovakve procene ne govore puno.
Mere u Srbiji
Ali neke od mera koje se navode u izveštaju već su na ovaj ili onaj način deo domaćeg zakonodavstva. Primera radi, u Programu prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove je predviđeno upravo unapređenje kapaciteta RHMZ-a kada su u pitanju rane najave i upozorenja, kao i pravovremena komunikacija o klimatskim opasnostima.
Drugim rečima, glavno pitanje zapravo nije da li je trebalo da odložimo početak školske godine zbob velikih vrućina, već šta treba da uradimo da bismo izbegli takve odluke u budućnosti?
U Srbiji se borba protiv komaraca i dalje pretežno zasniva na zaprašivanju odraslih jedinki – najčešće iz vazduha. Iako ovaj metod može dati kratkoročne rezultate, stručnjaci upozoravaju da je njegova efikasnost ograničena i često ekološki štetna
Najpoznatiji javni toalet u predratnom Beogradu projektovala je Jelisaveta Načić. Ovi, trenutno najpoznatiji su mobilni i nisu postavljeni zbog Beograđana već nekim drugim povodom
Pre 120 godina, 23. maja, sultan Abdul Drugi Ali Hamid priznao je Cincarima nacionalni identitet. U to vreme porodica Leko već je bila u Srbiji gde njihov narod nikad nije priznat
Dobro liderstvo je timski rad. To je liderstvo koje ne funkcioniše kroz prisilu, već kroz artikulaciju vrednosti koje povezuju – pravde, slobode, odgovornosti. U tom kontekstu, “mi” nije ekskluzivno, već uključuje sve koji dele te vrednosti bez obzira na političke, etničke ili bilo kakve druge pripadnosti i nudi viziju društva zasnovanog na pravnoj državi i jednakim šansama
Auto-putevi u nacističkoj Nemačkoj građeni su u slavu Adolfa Hitlera. Propagandna mašinerija prikazivala ih je kao dokaz mudrosti i dalekovodosti Firera i moći i uspona nemačke nacije
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
